Док Молдавију увлаче у НАТО - Русија неће отићи из Придњестровља
ГУБАРЕВ: ХИЉАДЕ ТОНА СОВЈЕТСКЕ МУНИЦИЈЕ НЕМОГУЋЕ ЈЕ ЕВАКУСАТИ ЗБОГ СТАЊА У УКРАЈИНИ
- Експерт Василија КАШИРИН: Посматрамо и приближавање Молдавији и Дњестру војне инфраструктуре САД и НАТО. Зато би било неумесно говорити да ће Русија сада пристати на смањење свог војног присуства
МИНИСТАРСТВО иностраних послова Русије РФ је саопштило да је одвожење огромних залиха оружја из складишта у Придњестровљу, а после тога и извођење руског контингента, немогуће због грађанског рата у Украјини.
Руска Федерална информативна агенција ФАН је покушала да утврди да ли је то једини онемогућавајући фактор.
Амбасадор за посебне задатке Сергеј Губарев, који је надлежан за решавање конфликта у Придњестровској Молдавској Републици (ПМР), изјавио је да руска војна групација не може да буде изведена из непризнате републике пре него што је напусте стратешке залихе оружја које су остале из совјетских времена. Он није могао да наведе тачан датум, али је повезао процес одвожења и „збрињавања оружја“ с конфликтом у Украјини.
„Не могу да замислим човека који би преузео одговорност да превезе неколико ешелона с тим смртоносним оружјем преко територије Украјине, док тамо трају такви трагични догађаји“ — казао је дипломата.
Агенција ФАН је замолила Василија Каширина, водећег научног сарадника Центра за истраживање проблема суседних држава РИСИ и стручњака за Дњестарско-прутски регион, да прокоментарише ту изјаву.
- Да ли је немогућност извлачења оружја једина препрека за одлазак руских снага из Придњестровља?
– И питање присуства нашег војног контингента, и питање задржавања складишта бивше 14. гардијске армије (јединица оружаних снага СССР чији је штаб био у Тираспољу, која је постојала до 1995. године) у околини Колбасне код Рибнице — све је то нераскидиво повезано са питањима политичког решавања придњестровско-молдавског конфликта. И јасно је да се због те политичке позадине не може говорити о томе да су препрека искључиво транспортно-логистички проблеми.
Ради се о томе да је крајем 90-тих и почетком нултих— тачније, док није пропао чувени „Козаков план“, план за решавање конфликта путем „асиметричне федерализације“ — Русија била спремна и чинила практичне кораке у правцу смањења војног присуства, одвожења и делиммичног збрињавања залиха оружја и муниције. Међутим, Русија је од почетка наглашавала да њене мере на смањењу војног присуства у региону треба да се одвијају паралелно са налажењем политичког компромиса између Кишињева и Тираспоља. Само у том случају ће бити створени услови за повлачење наше војне групације, не раније.
Док је Молдавија увек наступала са позиција да треба да се повуку све руске снаге, да се руска мировна операција замени некаквом цивилном операцијом под окриљем међународних структура (на пример, ЕУ и ОЕБС) која би гарантовала мир. Наравно, то би било решавање конфликта у интересу Кишињева.
- То јест, ствар није само у Украјини, већ у заштити интереса Русије и становништва Придњестровља које подржава наша земља?
– После државног преврата и почетка текућег грађанског рата у Украјини, Кијев је, као што се зна, донео одлуку о раскиду споразума са РФ о превожењу војних терета и војника преко своје територије. Наравно, то је утицало, пре свега, на оперативну групу руских снага у Придњестровљу. Оне имају велике проблеме са снабдевањем, са ротацијом људства, са обезбеђивањем свега што је неопходно. То јест, ако чак ни наш малобројни контингент — не више од 1.500 људи — не може нормално да се снабдева, не може бити говора о извожењу хиљада тона муниције, укључујући и стару, опасну. У том смислу је Сергеј Губарев апсолутно у праву.
Истовремено, сви схватају да се још увек нису стекли политички услови између Кишињева и Тираспоља да би Русија отишла са Дњестра. Обрнуто, све се више разводњава неутралност Молдавије, она све тешње сарађује са НАТО, с Американцима, да не говорим о Румунији. Видимо приближавање Молдавији и Дњестру војне инфраструктуре САД и НАТО. Зато би било неумесно говорити да ће Русија сада пристати на смањење свог војног присуства.
Андреј Величко
