Ако је Наполеон био претеча Антихриста, он је ипак мало дете за данашњу ЕУ која му крчи пут

ПОТПАДАЊЕ ДЕЛА ПРАВОСЛАВНИХ ПОД ВАТИКАН ЈЕ

- СРЦЕ СВИХ УКРАЈИНСКИХ НЕСРЕЋА

• Када је Наполеон прешао Њемен, рекао је о Русији: „Нека се испуни њена судбина“, а да ли се већ у то време могло говорити о најезди на Русију тадашње Европске уније? Јер, ако се искључи Балкан, који је био под Турцима, цела преостала Европа је била увучена у ту кампању. Пруска, Аустрија и Швајцарска - као савезници, а Пољаци, Шпанци, Италијани - као вазали. Зато не престајем да говорим да је Наполеонова најезда била најезда тадашње Европске уније
• Европу тада није ујединило заједничко тржиште радне снаге и капитала, већ геније који је измилео из револуције, као гуја отровница из жара. Геније, у коме су многи видели, ако не Антихриста, онда његовог претечу
• Европска унија, ова данашња а не наполеоновска, пева песме о средњем и малом бизнису, а у земљама на које шири свој утицај купује банкарски сектор, уништава индустрију, квари људе потрошачким кредитима. У последње време она још и меко, али наметљиво, улива вазалима нови морал о коме културни људи обично говоре шапатом
• Таква је Европска унија. Ако је Наполеон и био претеча Антихриста, он је мало дете у поређењу са том безбојном бандом сивих бирократа, који са песмама о равноправности и срећи рашчишћавају пут сатани
• Али, постојала је и Европска унија XVI века. Ни угља, ни челика, ни LGBT, ни потрошачких кредита. Али, у суштини - иста охолост и непокајање. Она је из Ватикана наметала православним унију. У суштини - сатанизам скривен под маском хришћанства, а данас - уморан од скривања - сатанизам под маском либералне филантропије

Пише: Андреј ТКАЧОВ

        У НАШЕМ 21. веку суочили смо се са проблемима који потичу од краја XVI века. Унија, која је на делове поцепала Украјину, и која је довела до поделе Пољске, није изгубила негативни набој. Она је - срце свих украјинских неспоразума.

        Када је Наполеон прешао Њемен, рекао је о Русији: „Нека се испуни њена судбина“, а да ли се већ у то време могло говорити о најезди на Русију тадашње Европске уније? Јер, ако се искључи Балкан, који је био под Турцима, цела преостала Европа је била увучена у ту кампању. Пруска, Аустрија и Швајцарска - као савезници, а Пољаци, Шпанци, Италијани - као вазали.

        У историји, наравно, није коректно да се савремени термини преносе у прошло време. Али, публицистима и новинарима је дозвољено оно што је забрањено академику. И, схватајући сву условност тог исказа, ја и даље говорим да је Наполеонова најезда била најезда тадашње Европске уније.

        Европу тада није ујединило заједничко тржиште радне снаге и капитала, већ геније који је измилео из револуције, као гуја отровница из жара. Геније, у коме су многи видели, ако не Антихриста, онда његовог претечу.

        Наравно, садашња Европска унија је настала онда када је настала и ни годину раније. А настала је после Другог светског рата на бази Европског обједињења угља и челика. Споредан циљ је, сем новца, био повезивање европских индустријских елита ради узајамне добити, а и да више не би ратовали међу собом.

        Ствар је у елитама и екстра профиту од индустрије. Ако вам испричају и следећи пут бајку о малом и средњем бизнису, о правима малог човека - немојте да се топите као шећер у чају. Запамтите: примарни су добијање руда, топљење и ваљање метала, и остале индустријске радости, које су далеко од гламура.

        А тек затим долазе фризери, шминкери, дизајнери ентеријера, телевизија за разоноду и ветеринари за домаће животиње. Таква је логика економије. Буду ли постојале фабрике - постојаће и тржни центри и кафане и дечији вртићи. Не буде ли првог - заборавите на друго, са свим бајкама о пуњењу буџета и грађанским правима.

        Заборавите.

        Узгред, Европска унија, реална а не наполеоновска, тако и поступа. Она пева песме о средњем и малом бизнису, а у исто време гуши локалну производњу у земљама на које шири свој утицај. Она купује банкарски сектор, уништава индустрију, квари људе потрошачким кредитима, одвлачећи их од свакодневног рада.

        У последње време она још и меко, али наметљиво, улива вазалима нови морал о коме културни људи обично говоре шапатом. Таква је Европска унија.

        Ако је Наполеон и био претеча Антихриста, он је мало дете у поређењу са том безбојном бандом сивих бирократа, који са песмама о равноправности и срећи рашчишћавају пут сатани.

        Али, желео бих да се у мислима пренесем у удаљеније време, него што је време Кутузова и Бонапарте. Да се преместим у XVI век. Конкретно - у 1569. годину.

        То је година Брестске уније.

Синод православних епископа у Бресту

        У то благословено време, Европљани нису захтевали признавање, у својству брака, једнополних веза. Шта вам је?! Они су сами због тога повређивали оне који нису били истог мишљења. Они су се будили уз саборна звона, ослушкујући сваку реч папских енциклика и нису могли да замисле како је могуће живети у браку, ако нисте венчани.

        Њих тада нису занимале фабрике, зато што фабрика тада није ни било. Богатство се мерило квантитетом и квалитетом земље и умешношћу потчињених људи да на земљи раде. Рај и пакао су били реалност. Живот је био тежак, прљав, кратак, али интересантан.

        Истинска власт у то време се ослањала на сферу идеологије. А идеологија у благословеном XVI веку је била у потпуности црквена.

        И тако, у XVI веку је католичка Европа са центром у Риму (тачније - Ватикану) предлагала источним Словенима савез (унију, на латинском црквом) и говорила: „Примите нашу веру, јер ми смо изнад вас. Без нас и наше вере нећете спасити своје душе. Без нас ћете бити робови и свињари.

        А са нама ћете имати исте врлине, као и ми, и ући ћете у Рај после смрти. Примите нашу веру и покорите нам се добровољно. Ако пак нећете ми ћемо вас на силу освојити ради вашег добра, зато што такво право ми имамо од Бога преко Папе“.

        То је била Европска унија XVI века. Ни угља, ни челика, ни LGBT, ни потрошачких кредита. Али, у суштини - иста охолост и непокајање. У суштини - сатанизам скривен под маском хришћанства, а данас - уморан од скривања - сатанизам под маском либералне филантропије.

        Али, наши неписмени преци нису били лишени ни мудрости, ни природне интуиције, ни осећања достојанства. Као одговор на предлог таквих савеза, они су засукавали рукаве и ишли да се туку. То је било у благословеном XVI веку, који се прелио у XVII и тамо пренео сва своја нерешена питања.

        Генерално је идеја уније претрпела пораз.

        Али, не одједном, и не свуда. Део, раније здравог тела, та болест је успела да захвати. Унија се учврстила у Западној Украјини и делимично у Западној Белорусији. У тим областима се појавио феномен: источна вера са уметањем западних обреда и послушањем Риму или, обрнуто, западна вера са источним обредима. Нико не може да схвати како је правилно.

        За неколико векова на било какву грешку можемо да се навикнемо, сваку перверзију да заволимо. Али, објективно, перверзија од тога неће променити природу. Она ће само да урасте у свест оних, који су на њу навикли. А болести и претње, које она носи у себи, никуд неће нестати.

        Преостало нам је да кажемо нешто на крају. У XXI веку ми смо се сукобили са проблемима, насталим крајем XVI. Унија, која је више пута растргла на делове Украјину и довела до поделе Пољске, није изгубила свој негативни набој. Унија - је срце свих историјских украјинских проблема.

        Као што показује цела њена историја, и још више - савременост, она је способна само да свађа, само да љути и наоружава, са лакоћом да налази непријатеље и међу рођеном браћом и да санкционише проливање крви. На речима је она за европску толерантност, на делу - за „кристалне ноћи“; на речима - за љубав без препрека, а на делу -за нацификацију са свим оним што из тога проистиче.

        Људима је, можда, тешко да схвате, да једна религиозна појава, стара више од 400 година може да буде у стању да утиче на време у коме живимо јаче од курса долара и цена нафте. Али, то је тако. Грешке богослова скупо коштају. Сва русофобска историја савремене Украјине, сва мржња према православљу, потиче оданде - из уније, из тадашњег модела европског јединства, који је успео да освоји плацдарм у источно-словенском свету.

        Углавном, не посматрајте историју површно. Немојте да мислите да новац све решава, или да лична добит све објашњава. Историја је сложенија и човек је тајанственији.

        Ако је јерес ушла у душе већег или мањег дела друштва, онда ће људи, које је захватила та јерес, деловати без обзира на добит, упркос разуму.

        Они ће да реализују неки самоубилачки сценарио, зато што јерес - то и јесте духовна смрт. Усред свог узалудног умирања људи ће стварати херојски еп и певати песме о лепоти смрти за слободу.

        Тешко да ће им то помоћи. Али, најтужније у свему томе је што их нико не може разуверити.

        И последње за сада. Праћење свежих вести из света може да буде корисно само ако су код конзумента мање-више присутна озбиљна знања из светске историје и општег познавања богословије.

        Иначе је то добровољно препуштање властите свести некоме ради манипулисања.

        Превела: Душанка Ђелекар