Прилепин: Браћо Срби, будите опрезни - неки који су вам стигли из Русије могу и вас издати

ЊИХОВЕ ДЕВОЈКЕ СУ КАО БАШТЕНСКА СТРАШИЛА, МУШКА ПОЛОВИНА ЈЕ БЕЗ МУШКЕ ХАРИЗМЕ

Захар Прилепин

* Само вам се чини да је небитно што је код вас стигло 150 хиљада младих белаца јер од њих може бити само користи. У смислу: нека раде. Али, није тако

* Са њима се Србија потенцијално може претворити у државу са радикално другачијим менталитетом, са нарушавањем једног од сидришта српског идентитета – вековно-вечног пријатељства са Русијом

* Нешто слично се догодило у Украјини када су русофоби, индоктринирани од Пољака и Аустроугара, почели да владају прво у култури, а потом и у политици

__________________________________________________________

         Aутор: Захар ПРИЛЕПИН

         РАЗГОВАРАО сам са особом која генерално разуме структуру и састав наше најновије „антиратне“ (у ствари, трансукрајинске) емиграције.

         Мислим да ће вас занимати.

         САГОВОРНИК:

         Ево шта треба разумети у вети са Русима у Београду, о којима се много прича због чињенице да је у Србији руска заједница масовно гласала за Владислава Даванкова. О томе сам разговарао са мојим српским пријатељима. У свом друштву, на екстерном плану, проучавали су Русе који су у Србију дошли после 2022. године и у шали се сложили да то више нису Руси. Кључне тачке: више воле смутије/раф/кафу него вино/ракију; ако у ресторану седи група њих, онда су сви на својим телефонима; не играју фудбал; њихове девојке су страшне и обучене као баштенска страшила - превелике дуксерице и исте такве панталоне. Мушка половина је са нула мушке харизме.

         Такви су и гласали. Такви говоре њет рату. Они су у већини међу пристиглим у Србију. Има их до 150 хиљада

         ЈА:

         А колики је (данас) укупан број оних који су отишли из Русије?

         САГОВОРНИК:

         Близу половине свих је дошла ​​у Србију.

         ЈА:

         А Грузија, Израел, Чешка – колико их тамо има?

         САГОВОРНИК:

         Највише их је, несумњиво, у Србији. Тамо воле Русе и нико им не тражи - као у остатку Европе - да за тањир чорбе ударају по својој рођеној земљи.

         ЈА:

         Али, има и оних који су спремни да ударају? Зар такви нису отишли у балтичке земље?

         САГОВОРНИК:

         Уопште није тако. Осим неколико десетина „медијских звезда“, тамо нико није отишао.

         Јевреји су делимично отишли ​​у Израел, али су тоуглавном  неки идеолошки конзервативни Јевреји.

         Да, многи су отишли ​​у Турску. Из истих разлога као у Србију. И у Турској се, генерално, према Русима лепо односе, па може мирно чекати да се ствари промене.

         Истина је да су се неки из табора њет-рату размилели и по бившим републикама СССР, али нигде нема више таквих Руса него у Србији.

         Уосталом, Срби су се припремали – дали су им могућност да раде и тако даље. И они имају исти проблем са становништвом као и ми, само у малом: потребни су им у многим областима какви-такви стручњаци.

         ЈА:

         То, генерално, значи да наши исељеници никоме нису нарочито потребни и да се нико не отима за њих?

         САГОВОРНИК:

         Тако је. Тачно оно што - жалећи се - пишу по интернету. Они нису потребни.

         Штавише, све такозване цивилизоване земље су заинтересоване за смањење популације белаца, то је у њима тренд (зашто, то је за посебан разговор). А нико од наших њет-ратоваца не жели да иде у „дивље“ земље (како их они схватају).

         Зато им је идеална Србија, а донекле и Турска.

         Овде је завршен наш разговор.

         Срби, водите рачуна да вас ови "драгоцени кадрови" тамо не изуједају. Они ће вас издати при првој, чак и минималној опасности, као што су Русију.

         Само вам се чини да је небитно што је код вас стигло 150 хиљада младих белаца јер од њих може бити само користи. У смислу: нека раде.

         Али, није тако.

         Са њима се Србија потенцијално може претворити у државу са радикално другачијим менталитетом, са нарушавањем једног од сидришта српског идентитета – вековно-вечног пријатељства са Русијом.

         Нешто слично се догодило у Украјини када су русофоби, индоктринирани од Пољака и Аустроугара, почели да владају прво у култури, а потом и у политици.

         Нешто слично се недавно замало догодило у Белорусији, када је западњачки омладински лоби, храњен од пољских радио станица и куратора, умало заљуљао целу земљу. Да су победили, сада више не бисмо Белорусију могли препознати.

         Уосталом, отприлике исто се сада дешава и са Јерменијом.

          Срби, умољавам вас. Будите опрезни, браћо.