Глазјев: Русији је потребан православни социјализам са искуствима Кине

РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА ИЗМЕЂУ ХХ КОНГРЕСА КПСС И ХХ КОНГРЕСА КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ КИНЕ

XX конгрес КПК

* Одричући се од наставка социјалистичке изградње, укрцали смо се у последњи вагон капиталистичког света, који иде у ћорсокак и чији је крах одложен за 30 година захваљујући присвајању богатстава и ресурса земаља бившег СССР-а и социјалистичке заједнице, које су стављене под контролу западног капитала

* Пошто је исцрпео свој потенцијал, америчко-центрични финансијско-економски систем се распада, а светски хибридни рат који је покренуо Вашингтон је, у ствари, његова агонија

* Нашавши се на периферији америчко-центричног система олигархијског капитализма након распада СССР-а, Русија је деградирала у научно-техничкој, економској, духовној и културној сфери, постајући сировински, финансијски и интелектуални донатор САД и ЕУ

* Даљи развој светске привреде у догледно време, тј. до краја овог века, одредиће земље социјалистичке оријентације. Покушаји америчке финансијске елите да задржи лидерство кроз светски хибридни рат су узалудни и земљама које се налазе у његовој зони утицаја неће донети ништа осим много милиона жртава, разарања и патњи

* Запањујући успех Кине и Индије, које су задржале социјалистичку оријентацију, као и земаља Индокине, на фону агоније језгра капиталистичког света у виду светског хибридног рата, ставља Русију пред избор: вратити се на магистрални пут савременог социјализма или пропасти на периферији агонизирајућег америчко-центричног финансијско-економског система

* Без рестаурације социјалистичке идеологије, државног планирања и социјално праведне расподеле националног дохотка… нећемо моћи да се ишчупамо из садашњег бесперспективног периферног и зависног положаја. Време је да се исправе грешке начињене пре тридесет година. Њихово понављање данас и наставак кретања лажним путем Вашингтонског консензуса на фону фантастичних успеха Комунистичке партије Кине, није само глупост, већ и издаја

_________________________________________________________

       Аутор: академик Сергеј ГЛАЗЈЕВ

       ХХ конгрес КПК, који је завршен у Пекингу, и пленум новоизабраног Централног комитета, покривен је у нашим медијима углавном у политичком делу. Истиче се, углавном, значај реизбора на кључне руководеће позиције Си Ђинпинга, чији је кључни статус у партији потврђен усвојеним резолуцијама.

       Позвао бих читаоце да размисле о идеолошком значају ових догађаја у поређењу са достигнућима наше земље и КПСС која ју је предводила, и чија је водећа улога била утврђена Уставом СССР-а.

Никита Хрушчов на ХХ конгресу КПСС

       ХХ конгрес је за КПСС био прекретница – на њему је Хрушчов, који је заменио Стаљина на месту партијског лидера, иступио са рефератом који је раскринкао култ личности његовог претходника и на много начина дискредитовао саму партију. Након што је прочитао овај реферат, Мао Цедонг је рекао својим друговима да су у СССР-у власт преузели корупционаши и издајници и да ће они земљу одвести у пропаст.

       У томе се показао као визионар – Брежњев, који је уклонио Хрушчова са власти, успео је у великој мери да исправи промашаје уображеног Хрушчова, али је још сујетнији Горбачов, кога је на власт довео Андропов, вратио земљу на катастрофални пут безумног копирања западних институција и дискредитовања сопствених достигнућа.

       У Кини се не одричу херојских достигнућа из прошлости и не клеветају претходнике. Кинези цене сопствено искуство, раде на сопственим грешкама и уче на грешкама других.

       За разлику од нас, они су задржали социјалистички систем, водећу улогу Комунистичке партије и државно планирање, непрестано унапређујући свој систем управљања. Избегавајући аутодеструктивне одлуке, пажљиво реформишући привреду и подређујући тржишне односе циљевима повећања друштвеног благостања, постигли су грандиозне успехе.

       ХХ конгресом КПК обележена је 100-годишњица КПК, у вези са којом је усвојена Одлука ЦК КПК о главним достигнућима и историјском искуству 100-годишње борбе партије. Саветујем вам да је прочитате. За нас је важно да из тог искуства извучемо следеће закључке.

       Три деценије након самораспуштања КПСС, распада СССР и "светског социјалистичког система", ствар социјализма живи и побеђује. Не само у Кини, већ и у Вијетнаму, који су задржали социјалистичку оријентацију, али и у Индији и другим земљама Азије, за то време су постигнути грандиозни успеси. Те земље данас чине језгро новог светског економског поретка и формирају нови брзорастући центар светске привреде.

       По обиму производње, Југоисточна Азија је већ испред САД и ЕУ, а од њих има троструко бржи раст.

       Одричући се од наставка социјалистичке изградње, укрцали смо се у последњи вагон капиталистичког света, који иде у ћорсокак и чији је крах одложен за 30 година захваљујући присвајању богатстава и ресурса земаља бившег СССР-а и социјалистичке заједнице, које су стављене под контролу западног капитала. Пошто је исцрпео свој потенцијал, америчко-центрични финансијско-економски систем се распада, а светски хибридни рат који је покренуо Вашингтон је, у ствари, његова агонија.

       Нашавши се на периферији америчко-центричног система олигархијског капитализма након распада СССР-а, Русија је деградирала у научно-техничкој, економској, духовној и културној сфери, постајући сировински, финансијски и интелектуални донатор САД и ЕУ.        Демографски губици износе око 15 милиона нерођених и прерано умрлих грађана (у односу на модел репродуктивног понашања позног СССР-а). Најразвијенија совјетска република – Украјина –под руководством је западних тајних служби претворена у нацистички концентрациони логор, а балтичке републике, које је прогутала ЕУ, изгубиле су способност развоја и доживеле депопулацију.

       Кинески комунисти су, сачувавши совјетски политички систем, марксистичко-лењинистичко учење и социјалистички систем, напустили догматизам и стваралачки приступили реформисању привреде на тржишним основама. Успели су да потчине тржишне механизме циљевима повећања друштвеног благостања и конкурентности привреде, научили су да користе предузетничку енергију за добробит друштва.

       Показало се да је социјалистичка тржишна економија коју су они створили квалитативно ефикаснија и од совјетског административно-планског система и од развијених капиталистичких земаља. Чувајући социјалистичку идеологију, целисходност народне привреде, стратешко планирање, КПК иде иновативним путем развоја, непрестано унапређујући систем регулисања тржишне привреде, обезбеђујући методама државне контроле највиши могући ниво инвестиционе и иновационе активности.

Си Ђинпинг на ХХ конгресу КПК

       Даљи развој светске привреде у догледно време, тј. до краја овог века, одредиће земље социјалистичке оријентације. Кина предвођена Комунистичком партијом и демократска Индија такмичиће се за лидерство у свим сферама значајним за човечанство: производној, научно-техничкој, социјалној, културној, еколошкој. Покушаји америчке финансијске елите да задржи лидерство кроз светски хибридни рат су узалудни и земљама које се налазе у његовој зони утицаја неће донети ништа осим много милиона жртава, разарања и патњи.

       Запањујући успех Кине и Индије, које су задржале социјалистичку оријентацију, као и земаља Индокине, на фону агоније језгра капиталистичког света у виду светског хибридног рата, ставља нас пред избор: вратити се на магистрални пут савременог социјализма или пропасти на периферији агонизирајућег америчко-центричног финансијско-економског система.

       Наравно, може се говорити само о савременом схватању социјалистичке изградње – коришћењем тржишних механизама и предузетничке енергије, са ослонцем на традиционалне моралне вредности. Епоха класне борбе и присиљавања милиона људи на рад је прошлост. Савремена социјалистичка држава је интегратор различитих социјалних група на основу стваралачке активности за унапређење друштвеног благостања. Систем социјалистичког управљања мора да хармонизује односе између човека, друштва и природе, да ствара услове за стваралачко самоостварење сваког појединца у друштвено корисним активностима.

       Социјалистичка држава данас мора бити не само праведна и захтевна, већ и хумана, правна, демократска, паметна - држава развоја. Њени принципи су изложени у програмским одредбама Светског руског народног сабора. Његова органска идеологија је православни социјализам, употпуњен вредностима других конфесија традиционалних у Русији.

Сергеј Глазјев

       Наша периферна позиција се данас манифестује у немогућности да мобилишемо ресурсе који су доступни у земљи – они настављају да беже у јурисдикције које контролишу САД. Уз очување таквог стања, сваки дан рата, на рачун извоза из наше земље капитала, ресурса и мозгова, јача нашег непријатеља, а нас слаби.

       Триста хиљада мобилисаних часних и најбољих наших момака ратује, а исто толико бежи на непријатељске локације. Милиони људи дају све од себе да помогну фронту, дајући своју уштеђевину војницима који се боре, а монетарне власти толеришу компрадорској олигархији извоз капитала из земље.

       Без рестаурације социјалистичке идеологије, државног планирања, социјално праведне расподеле националног дохотка, потчињавања банкарског система и монетарне политике циљевима повећања инвестиција и мобилисања свих расположивих ресурса у процесу проширене репродукције, нећемо моћи да се ишчупамо из садашњег бесперспективног периферног и зависног положаја.

       Време је да се исправе грешке начињене пре тридесет година. Њихово понављање данас и наставак кретања лажним путем Вашингтонског консензуса на фону фантастичних успеха Комунистичке партије Кине, није само глупост, већ и издаја.

       Превео: В. Кршљанин

       Извор: Телеграм канал Сергеја Глазјева

       https://t.me/glazieview/2372

       https://t.me/glazieview/2373


 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари