Aкопов: Алтернатива Трамповој револуцији је - крвави сценарио

ИЗАЗВАО ЈЕ ГЛОБАЛНУ ЕКСПЛОЗИЈУ, АЛИ ЋЕ РАЗВОД ИЗМЕЂУ САД И КИНЕ ИПАК БИТИ – МИРАН

* Садашњи модел глобализације ће умрети јер је већ био на вештачким плућима, а Трамп је управо искључио тај апарат... Процес који је кренуо биће дуг, али је много исправнији од покушаја хегемона осуђеног на узмицање да своју позицију одржи војном силом

* Председник САД  ће успети да натера већину земаља на уступке како би задржале приступ америчком тржишту, али ће и трговински рат са Кином добити на замаху. Иако ће се Вашингтон и Пекинг готово сигурно сложити да смање царине (са садашњег, реално превисоког нивоа), укупан тренд се неће променити: процес развода између две економије ће добити замах, а трговински промет и инвестиције ће пасти

* Свет ће ићи ка стварању два пола моћи – економске, трговинске, финансијске, војне. САД и Кина неће цео свет поделити на двоје, јер ће паралелно јачати мултиполарност (са акцентом на регионалне асоцијације и цивилизацијске полове), а саме САД ће од претензија на глобалну доминацију прећи на статус најјаче силе на свету

* Сједињене Државе неће моћи да поврате свој статус главне светске индустријске фабрике, што би им могло бити од користи само у случају правог и дуготрајног рата. Са киме? Са Кином (или чак са Кином и Русијом одједном), али проблем је што  такав рат не може дуго трајати због ризика да брзо ескалира у нуклеарни рат

______________________________________________________________

           Аутор: Петар АКОПОВ, РИА Новости

           ТРАМП није задовољан револуцијом у САД – направио је глобалну експлозију. Међутим, тотални трговински рат, који је председник Сједињених Држава објавио целом свету, служи истој сврси – да трансформише Америку изнутра, да обнови њену инфраструктуру, оживи индустрију, ојача економију и промени њено место у свету.

           Он заиста жели да учини Америку поново великом – чак и ако то значи да ће свет довести на ивицу.

           Хоће ли успети – и какве ће бити последице по његову земљу и свет? Не само економски, већ геополитички, јер говоримо конкретно о будућем светском поретку.

           Било да успе или не успе, свет више никада неће бити исти. Не зато што је Трамп подигао царине, већ зато што је тим потезом затворио досадашњу еру глобализације. Не, она није мртва, као што је британски премијер Стармер оценио, али је дошла до раскрснице: процес глобализације се може вратити уназад, једноставно ставити на чекање, па чак ни његово убрзање се не може искључити. Сада је све могуће – јер се стари поредак срушио, а нови се формира у условима појачаних турбуленција.

           Док глобална тржишта доживљавају колапс упоредив са почетком пандемије и глобалном кризом из 2008-ме, песимизам преовладава – чак и неки од Трампових присталица-милијардера предлажу паузу у ономе што називају „економским нуклеарним ратом са светом“. Али, Трамп неће одустати – коцка је већ бачена и Рубикон је пређен.

           Шта је пред нама?

           Ако се догоди најгори сценарио за Трампа, он и Америка ће изгубити. Трговински рат са целим светом постаће реалност, америчка трговина ће опасти, рецесија ће почети, инфлација ће нагло порасти, економија ће падати – а уз то и Трампова популарност.

           Све ћр прећи у фазу кризе, државе ће ући у дубоку трговинску одбрану и полу-аутархију, а долар ће почети брзо да губи позицију трговинске и резервне валуте.

           Трамп ће следеће године изгубити међуизборе за Конгрес. А 2028. године за председника ће бити изабран левичарски глобалистички демократа, који ће покушати да све преокрене – да поврати јединство Запада и обнови процес глобализације у англосаксонском стилу.

           Али, до тада ће се свет још више променити: економски рат са САД ће довести до консолидације неколико регионалних центара моћи (ЕУ, АСЕАН, Јужна Азија предвођена Индијом), а Кина ће постати не само главна светска трговинско-економска земља, већ и локомотива нове, мултиполарне верзије глобализације.

           САД ће бити принуђене или да се уклопе у нови систем у настајању - или да покушају да га разбију војном силом (изазивајући трговински рат са Кином).

           Супротан сценарио би резултирао Трамповом победом: већина земаља се повинује америчким захтевима да би за себе издејстовала мање царине. Сједињене Државе доживљавају невиђено повећање инвестиција, пре свега у производни сектор – фабрике и бродоградилишта почињу да се граде и оживљавају. Амерички извоз расте - земље које су присиљене да балансирају своју трговину са САД купују све, од хране до оружја. Кина не може да преусмери своје извозне токове, што доводи до унутрашње економске кризе и присиљава Вашингтон да смањи спољну активност.

           Америка јача, њена зависност од увоза се своди на минимум, утицај долара даље јача, а спољнополитичке позиције се враћају на ниво „близу хегемона“. Истовремено, Трамп реструктуира унутрашњу политичку структуру државе, успешно исушује „вашингтонску мочвару“ и чисти глобалистичку елиту.

           Захвљујући, Џеј Ди Венс 2028-ме постаје председник, а његово прво наређење је да се Трампов лик уреже на планини Рашмор.

           Оба ова сценарија су скоро максималистичка, али то не значи да су немогућа. Не са 100% тачношћу, али општи трендови су отприлике такви.

           Који ће се сценарио догодити?

           Ниједан, јер у стварности постоји много већа шанса за трећи сценарио.

           Он претпоставља да неће бити глобалне кризе, као што неће бити ни пада америчке економије. Садашњи модел глобализације ће умрети јер је већ био на вештачким плућима, а Трамп је управо искључио тај апарат.

           Он ће успети да натера већину земаља на уступке како би задржале приступ америчком тржишту, али ће и трговински рат са Кином добити на замаху. Иако ће се Вашингтон и Пекинг готово сигурно сложити да смање царине (са садашњег, реално превисоког нивоа), укупан тренд се неће променити: процес развода између две економије ће добити замах, а трговински промет и инвестиције ће пасти.

           Свет ће ићи ка стварању два пола моћи – економске, трговинске, финансијске, војне.

           САД и Кина неће цео свет поделити на двоје, јер ће паралелно јачати мултиполарност (са акцентом на регионалне асоцијације и цивилизацијске полове), а саме САД ће од претензија на глобалну доминацију прећи на статус најјаче силе на свету.

           То више неће бити аспирације на светску доминацију (што је суштина англосаксонског модела глобализације), али није ни аутархија (чак ни унутар целе западне хемисфере) америчког изолационизма.

           Сједињене Државе неће моћи да поврате свој статус главне светске индустријске фабрике, што би им могло бити од користи само у случају пуног и дуготрајног рата. Са киме? Са Кином (или чак са Кином и Русијом одједном), али проблем је што  такав рат не може дуго трајати због ризика да брзо ескалира у нуклеарни рат.

           Дакле, развод између САД и Кине биће миран.

           Иако су провокације око Тајвана (са америчке стране) и даље могуће, највероватније ће Трамп (тачније његов наследник) пристати да се острво препусти Пекингу по суперхонгконшкој шеми: посебан статус на пола века, али без кинеских трупа на острву.

           Дакле, стратешки, релативни успех Трампове револуције биће користан за цео свет, јер, упркос краткорочним (или чак не тако краткорочним) трошковима за финансијска тржишта, светску трговину и привреде многих земаља, он одражава реалан и веома исправан тренд: Америка одбацује глобализацију, одваја се и жели да живи за себе, а и на рачун других.

           Да, тако је у још већој мери сада, јер САД то раде за рачун долара, само што су то досад трошиле на контролу над светом.

           Овај процес ће бити дуг, али је много исправнији од покушаја хегемона осуђеног на узмицање да своју позицију одржи војном силом.

            Алтернатива Трамповој револуцији је крвави сценарио.