Дугин: Нико се више неће извињавати што је мушкарац - Трампизам је и „револуција мушкараца“

ТРАМП ЋЕ ВЛАСТ ПРЕУЗЕТИ 20. ЈАНУАРА, АЛИ СЕ И АМЕРИКА И ЕВРОПА – ВЕЋ ТРЕСУ (други део)

* Трампизам добија обележја посебне независне идеологије, по много чему директно супротстављене доскорашњем левичарском либерализму

* Феминизам и његова критика мушкости и патријархата се одбацују, што значи да се маскулинитет и улога мушкараца у друштву враћају на своје централно место

* Критичка расна теорија се замењује рехабилитацијом беле цивилизације

* Илон Маск активно промовише нову десничарску конзервативну агенду на својој друштвеној мрежи Х, настојећи да ефективно замени Сорошеву агенду. У томе ће га вероватно подржати Закерберг, творац Мета система, који се недавно придружио трампизму и обећао да ће укинути цензуру у својим мрежама Инстаграм и Фејсбук. Маск, оснивач PayPal Питер Тил и Закерберг представљају „технократску десницу“

____________________________________________________________

           НОВИ потпредседник Џеј Венс себе директно назива „постлибералом“. То значи потпуни раскид са левичарским либерализмом који је владао у Сједињеним Државама последњих деценија.

           Дубока држава, која уопште нема идеологију, данас је очигледно спремна да експериментише са значајном ревизијом либералне идеологије, ако не и њеном потпуном демонтажом. Тако, пред нашим очима, трампизам добија обележја посебне независне идеологије, по много чему директно супротстављене доскорашњем левичарском либерализму.

           Трампизам је као идеологија хетероген и има неколико полова. Али његова општа структура је већ мање-више јасна. Пре свега, Трампизам негира глобализам, левичарски либерализам (прогресивизам) и буђење.

           Трапизам чврсто и отворено одбацује глобализам, односно размишљање на нивоу читавог човечанства као јединственог тржишта и културног простора, где се границе између националних држава све више бришу, а саме те државе постепено укидају, преносећи овлашћења на наднационалне власти (као у ЕУ).

           Глобалисти сматрају да би то ускоро требало да доведе до успостављања Светске владе, о чему директно говоре Клаус Шваб, Бил Гејтс и Џорџ Сорош. Сви људи на земљи постају грађани света (космополити) и добијају једнака права у контексту јединственог економског, технолошког, културног и друштвеног окружења.

           Све то је потпуно неприхватљиво за Трампизам. Уместо тога, Трампизам инсистира на очувању националних држава или њиховој интеграцији у цивилизације – барем у контексту западне цивилизације, где је улога Сједињених Држава да окупе Запад око себе.

           Али, овога пута они ће се ујединити не под окриљем либералне глобалистичке идеологије, већ под патронатом самог Трампизма.

           Ово веома подсећа на првобитну поруку С. Хантингтона, који се залагао за консолидацију Запада насупрот другим цивилизацијама.

           У овом контексту, личности попут Била Гејтса и Џорџа Сороша оличавају чисто зло.

           Феминизам и његова критика мушкости и патријархата се одбацују, што значи да се маскулинитет и улога мушкараца у друштву враћају на своје централно место.

           Нико више не треба да се извињава што је мушкарац. Због тога се трампизам понекад назива – „револуцијом мушкараца“.

           Критичка теорија расе се замењује рехабилитацијом беле цивилизације. Бели расизам је карактеристичан само за екстремне струје Трампизма.

           Трампизам захтева строга ограничења миграције и потпуну забрану илегалних имиграната уз њихову депортацију. Трамписти захтевају јединствен национални идентитет: претпоставља се да су сви они који у западна друштва долазе из других цивилизација и култура дужни да прихвате традиционалне вредности ових последњих, а не да остану своји на своме, на чему инсистира либерални мултикултурализам.

           Трампизам је посебно оштар против илегалних имиграната и протока миграната из Латинске Америке, који мењају етничку равнотежу у читавим државама, а Латиноамериканци постају већина.

           Уз то, забринути су и због исламских заједница које су такође у сталном порасту и категорички не прихватају западне ставове и захтеве (посебно ако се има у виду да то од њих нису захтевали либерали, већ су, напротив, на сваки начин повлађивали мањинама).

           Трамписти имају изузетно негативан став према Кини и активностима Кинеза на територији САД. Многи захтевају директно заузимање територија и индустрија које Кинези поседују у Америци.

           Трамписти су јединствени у свом противљењу лево-либералној цензури. Јер, под маском политичке коректности и супротстављања екстремизму, либерали су изградили свеобухватан систем манипулације јавним мњењем, ефективно укидајући слободу говора, како у мејнстрим медијима, тако и на друштвеним мрежама које контролишу.

           Свако ко се макар мало успротивио или одступио од лево-либералне агенде одмах је означаван као „крајњи десничар“, „расиста“, „фашиста“ и „нациста“.

           Цензура је постепено добијала тотални карактер, а сам трампизам – заједно са осталим трендовима противника глобалиста (пре свега у Русији), као и европским популистичким покретима или концептима мултиполарности – показао се као њена директна мета.

           Џорџ Сорош позива на рушење било каквих нелибералних режима, пружа подршку најрадикалнијим - често терористичким - покретима који се супротстављају овим режимима, немилосрдно кажњавајући, криминализујући и елиминишући противнике "отвореног друштва" на самом Западу.

           Сорош је Трампа, Путина, Модија, Си Ђинпинга и Орбана прогласио својим личним непријатељима и почео да се активно (користећи огроман капитал стечен шпекулацијама) бори против њих. Управо је он постао организатор обојених револуција у источној Европи, на постсовјетском простору, у исламском свету, па чак и у југоисточној Азији и Африци.

           Он је у потпуности подржао бруталне мере за ограничавање личних слобода током пандемије, залажући се за принудну масовну вакцинацију и оштро прогонећи све ковид-дисиденте. Тако је нови либерализам постао отворено тоталитаран, екстремистички и терористички.

           Неки Трамписти иду још даље, позивајући на повратак у срж америчког традиционализма који је претходио Америчком грађанском рату.

           Неоспорни лидер и симбол десничарских технократа је Илон Маск. Комбинује технолошки футуризам (технолошко право), чувена обећања летова на Марс, развој нових технологија са промоцијом конзервативних вредности и активну, офанзивну подршку десничарском популизму.

           Његов став је добро познат и сада га прати цео Запад.

           Чак и пре Трампове инаугурације, Маск је почео активно да промовише нову десничарску конзервативну агенду на својој друштвеној мрежи Х, настојећи да ефективно замени Сорошеву агенду. У томе ће га вероватно подржати Закерберг, творац Мета система, који се недавно придружио трампизму и обећао да ће укинути цензуру у својим мрежама Инстаграм и Фејсбук.

           Маск, оснивач PayPal Питер Тил и Закерберг представљају „технократску десницу“.

           Појавила се и линија конфронтације - између произраелских и антиизраелских Трамписта.

           Познато је да су међу безусловним присталицама Израела сам Трамп, потпредседник Венс и Пат Хегсет, номиновани за место министра одбране САД у новој администрацији.

            Али у исто време, један број реалиста – попут Џона Миршајмера, Џефрија Сакса или познатог неконформистичког новинара и истраживачког репортера Алекса Џонса – категорички не прихвата ову страну Tрампизма, инсистирајући да Сједињене Државе имају трезвенији приступ Блиском истоку и да воде политику својих директних интереса који се најчешће уопште не поклапају са интересима Израела.