Моћне фигуре око Бајдена ударају на клан Била и Хилари Клинтон

АМЕРИЧКИ МЕЈНСТИМ МЕДИЈИ ОДЈЕДНОМ ПОЧЕЛИ ДА СЕ БАВЕ „РУСКИМ ДОСИЈЕОМ“, АЛИ – НЕ ПРОТИВ ТРАМПА

Сви су изгледи да се ови

неће још дуго смејати

* Чак је и The Washington Post почео да оповргава тврдње из својих чланака објављиваних 2017. и 2019. о изворима „антитрамповских материјала“. Неке је кориговао, а неке уклонио из архиве. Морао је да призна да су његови такозвани „извори“ и „подизвори“ били директно повезани са Демократском партијом или ФБИ

* Све наводне везе људи из Трамповог окружења са „руским оперативцима” показале су се као фиктивне. Средином септембра 2021, је специјални тужилац Џон Дурам подигао оптужницу против адвоката и специјалисте за сајбер безбедност у изборном штабу Клинтонове Мајкла Сасмена. Он је био један од функционера Демократске партије који су ФБИ подастрли „доказе” о „руској вези”

       * Оптужница је подигнута и против Игора Данченка који је аутор дела досијеа који говори о Трамповим оргијама у једном московском хотелу и о томе да је „Путинов КГБ” снимио ову оргију, захваљујући којој је Доналда „заврбовао Путин”

* Све то постало могуће јер је дошло до заоштравања међуфракцијске борбе у Бајденовој администрацији. Сва „шокантна открића” у вези са измишљеним „руским случајем” прете углавном једном клану у Белој кући – клану Клинтон

* У Бајденовој администрацији тај клан представља неколико утицајних функционера. На челу „тима“ је председников саветник за националну безбедност Џејк Саливен. Као један од шефова Хилариног штаба 2016. године, био је директно укључен у промоцију „руског досијеа“. Његов директни противник је државни секретар Ентони Блинкен

_______________________________________________________

       Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

       У СЈЕДИЊЕНИМ Државама поново говоре о такозваном „руском досијеу“.

       Пре годину дана то је било толико токсично за западне мејнстрим медије и либералну политичку елиту да су се њиме бавиле само опозиционе десничарске публикације и неколико истраживачких новинара.

       Све променило. Све чешће либерални медији, управо они који су својевремено Американце затрпавали „вестима“ о „руским хакерима“, сада пишу о кршењима, преварама и незаконитим радњама почињеним током истраге „руског мешања у америчку демократију“.

       Чак је и The Washington Post почео да оповргава тврдње из својих чланака објављиваних 2017. и 2019. о изворима „антитрамповских материјала“.

       Неке је кориговао, а неке уклонио из архиве, што су потврдили извршни уредник листа Сели Бази и медијски репортер Пол Фери. Морали су да признају да су њихови такозвани „извори“ и „подизвори“ били директно повезани са Демократском партијом или ФБИ.

Специјални тужилац Џон Дурам

- Бајден га није уклонио

       Окуд сад одједном овакво просветљење?

       Да је случај озлоглашеног „руског мешања“ у америчке председничке изборе 2016. године потпуно измишљен заједничким напорима функционера Демократске странке и високих функционера Министарства правде и ФБИ - постало је јасно већ 2018. године.

       „Руски досије“ о Трампу, који је саставила фирма којом је руководио бивши британски шпијун Кристофер Стил, показао се не само непровереним, већ и лажним. Предизборни штаб Демократске партије наредио је да буде такав.

       Све наводне везе људи из Трамповог окружења са „руским оперативцима” показале су се као фиктивне.

       Али, сам случај „руског мешања“ није почео тиме, већ тврдњама о наводном хаковању сервера предизборног штаба Хилари Клинтон 2016. године. Тако се Викиликс домогао преписке целог Демократског националног комитета.

       Одмах је била лансирана верзија са „руским трагом“.

       Медији су објављивали да је свих 17 америчких обавештајних служби, које припадају такозваној обавештајној заједници САД, потврдило ту верзију. Све време се понављала фраза о „дигиталним отисцима прстију“, што је указивало на „хакере повезане са ГРУ (руском војном обавештајном службом)“.

       Међутим, већ 2017. године, на затвореним саслушањима у Конгресу о „руском случају“, амерички посланици су сазнали да међу специјалним службама не постоји консензус о „дигиталним отисцима прстију“. Штавише, да сервер из изборног штаба Клинтонове дуго није био предат надлежним органима (пре свега ФБИ). Да његов „софтвер“ и „хардвер“ изучила само приватна компанија Crowd Strike.

Лажна идила остала у прошлости

       Њен закључак да „није прошло без Руса“  био је основа свих саопштења за јавност тог времена.

       А у ствари, стручњаци Crowd Strike нису пронашли никакве трагове хаковања.

       На саслушању, директор те компаније Шон Хенри је, на директно питање једног конгресмена о доказима о „руској дигиталној пљачки“, одговорио:

       „Нисмо имали конкретне доказе да су подаци украдени из Демократског националног комитета. Само смо приметили да постоје индикације ексфилтрације података“.

       Зачуђени конгресмен је затражио  појашњење. На то је Хенри изговорио: „Нисмо пронашли дигиталне трагове... Можемо само да нагађамо како су Руси украли податке не оставивши никакве трагове“.

       Током 2018. и 2019. су сви докази о једној од највећих политичких подвала последњих деценија процурили у америчке медије, али углавном у опозиционе, а мејнстрим медији су их гурали у страну, називајући их наизменично или „теоријом завере“ или „делом руске кампање дезинформисања“.

       Тадашњи државни тужилац Вилијам Бар је 2019. године именовао бившег савезног тужиоца - ветерана Џона Дурама - да истражи околности под којима је покренут „руски случај“.

       Дурам је 2020. године унапређен у статус специјалног тужиоца да би га било много теже отпустити.

       Ипак изгледа помало чудно то што је Дурам остављен на функцији и што након Бајденовог ступања на функцију није лишен буџета.

       Истовремено су били настављени разговори како су се „Руси” мешали, како се и даље мешају и како ће се, несумњиво, и даље мешати у изборе у демократским земљама (посебно у САД).

       Специјални тужилац Дурам је наставио са радом: сазивао је Велику пороту, прикупљао доказе и чак подносио оптужбе против оних који су измислили „руско мешање“, али је само „мешање“ остало потпуно „легитиман“ политички аргумент.

Игор Данченко

       Истина, Трамп је ређе називан „агентом Кремља“, али је Демократска странка и даље фигурирала као жртва.

       Све се знатно изменило недавно – средином септембра 2021, када је Дурам подигао оптужницу против адвоката и специјалисте за сајбер безбедност у изборном штабу Клинтонове Мајкла Сасмена. Он је био један од оних партијских функционера Демократске партије који су Федералном истражном бироу подастрли „доказе” о „руској вези”.

       Сасмен је у разговору са генералним саветником ФБИ Џејмсом Бејкером у септембру 2016, рекао да поуздано зна за везе између Трампове фирме и руске Алфа банке.

       Ту везу је измислила консултантска компанија Fusion GPS, која је радила за штаб Клинтонове 2016. године.

       Како показују недавно објављени документи, агенти ФБИ су брзо разоткрили фалсификат, али су руководства Министарства правде и ФБИ, лојална демократама, сакрила резултате рада истражитеља, гурнувши их под тепих.

       Истовремено, Дурамова група је почела да се приближава састављачима Стиловог досијеа.

       Бивши обавештајац Њеног Величанства још није озбиљно саслушан. Штавише, људи у Лондону који су написали коначну верзију досијеа остају ван домашаја и Дурама и конгресмена. Напоменимо успут да је међу тим људима био и службеник Кристофера Стила - Сергеј Скрипаљ.

       Али, амерички учесници „банкета” су полако изведени на чистину. Оптужница је већ подигнута и против Игора Данченка, који живи у држави Вирџинија. Како често бива у Сједињеним Државама, оптужба је формализована - лагање агентима ФБИ.

       У току истраге коначно је откривена шема стварања разних компоненти „руског случаја“.

Џејк Саливан

       Све је измишљено у Вашингтону, затим предато извођачима и подизвођачима ради веродостојности, а касније ширено кроз верну „партијску штампу“.

       Данченко је, како сада верују истражитељи, био аутор дела досијеа који говори о Трамповим оргијама у једном московском хотелу и о томе да је „Путинов КГБ” снимио ову оргију, захваљујући којој је Доналда „заврбовао Путин”.

       Данченко је рођен на територији Украјинске ССР, студирао је у Русији (тврди се да је имао руско држављанство), а живео је и радио углавном у Сједињеним Државама.

       Најдуже је радио у проклинтоновском Институту Брукингс. А није био баш најпријатељскијим односима са законом.

       Суд је чак наложио да прође рехабилитацију због „зависности од алкохола и психоактивних супстанци“.

       Сви његови проблеми су почели у Брукингсу.

       Тужилац Род Розенштајн, који је 2016. године као заменик државног тужиоца САД, потписао један од налога за прислушкивање Трамповог штаба на основу Стиловог досијеа – против Данченка је 2013-те отворио федералну истрагу.

       Један од ментора Игора Данченка била је Фиона Хил, виши сарадник на Институту Брукингс. Она је 2019. године била сведок тужилаштва у случају опозива Доналда Трампа.

       Све ово би амерички мејнстрим медији пре само шест месеци гурнули под тепих. Сада се удубљују у целу ову причу и успут се стидљиво кају због нетачног излагања материјала пре четири године.

       Шта се десило?

       Дошло је до заоштравања међуфракцијске борбе у Бајденској администрацији. Сва „шокантна открића” у вези са измишљеним „руским случајем” прете углавном једном клану у Белој кући – клану Клинтон.

       Брукингс, Fusion GPS, Crowd Strike, Кристофер Стил, Данченко, Хил, Росенстеин, итд.  све је то повезано са Клинтоновима.

       А сам „руски случај“ је креација Клинтонових.

       Дакле, сва тренутна помпа је ударац по том моћном америчком клану.

       У Бајденовој администрацији тај клан представља неколико утицајних функционера. На челу „тима“ је председников саветник за националну безбедност Џејк Саливен.

       Наравно, као један од шефова Хилариног штаба 2016. године, био је директно укључен у промоцију „руског досијеа“.

       У оптужници против Мајкла Сасмена наводи се извесни „спољнополитички саветник“. Према изворима из неколико публикација, ова неименована особа је Саливан. Тако да га пре свега погађа нова расправа о „Трамповим руским везама“.

       Недавно је Саливан успео да оствари значајне апаратне успехе. Удаљио је свог главног непријатеља - државног секретара Ентонија Блинкена – од управљања многим областима спољне политике.

       Саливан је са својим руским колегом Николајем Патрушевом припремио разговоре Путина и Бајдена у Женеви, а и виртуелни самит Бајдена и Си Ђинпинга.

       Ако Саливан посрне, и остали кланови администрације – Велика цифра, Обамина стара гарда и други - биће му за петама.

Ентони Блинкен

       Лично Бајденово непријатељство према Клинтоновима, посебно према Хилари, може ићи на руку непријатељима саветника за националну безбедност.

       Све што се дешава несумњиво слаби Вашингтон, али, нажалост, не чини његову политику мање опасном.

       Чак супротно. Имајући практично нерешиве економске и социјалне проблеме код куће, супротстављене групе администрације ће деловати углавном рема споља. Штавише, оштро, без озбиљног планирања и процене ризика.

       Наравно, ако Саливан буде оборен, главни вашингтонски јастреб, Тони Блинкен, постаће јачи, барем привремено.

       Чињеница да он, како изгледа, да почиње да губи додир са стварношћу - уопште не чини његове болесне планове неизводљивим.

       Бајден имао разлога да покаже да је власт у његовим рукама. Рецимо, да уклони Блинкена. Али, Бајден лично има мало стварне моћи, благо речено.

       Зато је разумљиво зашто Владимир Путин лично преговара са свим високим америчким званичницима са којима долази у контакт – и са Џоном Керијем и са Вилијамом Бернсом.

       У Москви су саслушали чак и Викторију Нуланд. Јер, не може се унапред рећи ко ће у Вашингтону сутра доносити спољнополитичке одлуке.