Трамп неће дозволити Европљанима да не буду амерички „срећни вазали“

THE GUARDIAN: „СВЕТ ЗАСНОВАН НА ПРАВИЛИМА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ“, АЛИ – НИКАД НИЈЕ НИ ПОСТОЈАО

Нису више срећни ни у свом Давосу

* Financial Times објавио серију текстова са заједничким насловом „Последњи дани атлантизма“. А наслов уводног чланка у The Economist, који је идеолошки мегафон либерала широм света, врло је сличан: „Пет фаза европске жалости за трансатлантском алијансом“  

* Канадски премијер Марк КАРНИ у Давосу: „Одувек смо знали да је наратив о међународном поретку заснованом на правилима делимично лажан: да ће се најјачи ослободити одговорности када им то одговара, да се трговинска правила примењују асиметрично“

* Белгијски премијер Барт де ВЕВЕР, такође у Давосу: „До сада смо покушавали да удовољимо новом председнику у Белој кући. <…> Али сада Американци прелазе толико црвених линија да се суочавате са избором који се тиче и самопоштовања: бити срећан вазал је једно, бити несрећан роб је сасвим друго“

* Владимир Путин је 2015. године упитао лидере ЕУ: „Да ли уопште разумете шта сте урадили?“ Деценију касније, постепено им свиће. Европски робови почињу побуну, покушавајући да пронађу идеолошко оправдање за то. Али, побуна је бесмислена, а америчко сузбијање би могло бити немилосрдно

________________________________________________________________

           Aутор: Владимир КОРНИЛОВ

           ЕВРОАТЛАНТИЗАМ је мртав! Сви на Западу пишу о томе ових дана.

           „Последњи дани атлантизма“ – то је општи наслов серије чланака у Financial Times који сумирају протеклу недељу.

           „Пет фаза европске жалости за трансатлантском алијансом“ је наслов уводног чланка у The Economist који је идеолошки мегафон либерала широм света.

           „Свет заснован на правилима више не постоји“, признаје The Guardian.

           Готово сви западни аналитичари, политичари, стручњаци и политиколози једногласно цитирају говор канадског премијера Марка Карнија на форуму у Давосу.

           The New York Times сматра да је након тог говора Карни постао нова „глобална политичка звезда“, нека врста либералне противтеже идеологији трампизма. И други западни листови се са тим слажу.

           А реакција Доналда Трампа, који је претио Канади царинама од 100% након овог говора, у суштини потврђује закључке тих демократских публикација. Заправо, говор Карнија се већ пореди са главним говором Винстона Черчила у Фултону. Дакле: представљају га као прекретницу између две епохе. Канадска штампа са задовољством проглашава: „Незабораван говор премијера уздигао је Канаду на улогу коју дуго није играла – улогу у обликовању светских догађаја.“

           Међутим, The Observer упозорава да се не доносе тако преувеличани закључци, тврдећи: „Говор Марка Карнија у Давосу био је мајсторска класа. Историја ће одлучити колико је био сјајан.“

           Могло би се рећи да су западни заговорници либералне идеологије, која доживљава најозбиљнију кризу у последњих неколико деценија, дорасли прилици и пронашли упориште. Али нису ни приметили како су лежерно признали сопствене деценије дуге лажи и потпуну исправност Русије!

           На крају крајева, Карни није у Давосу изјавио да је „светски поредак заснован на правилима“ мртав. Признао је да никада није постојао, да је од самог почетка био фикција! Ево дословног цитата: „Одувек смо знали да је наратив о међународном поретку заснованом на правилима делимично лажан: да ће се најјачи ослободити одговорности када им то одговара, да се трговинска правила примењују асиметрично. И знали смо да се међународно право примењује са различитим степеном озбиљности у зависности од идентитета оптуженог или жртве. Та фикција је била корисна – америчка хегемонија је, посебно, помогла да се осигурају јавна добра.“

Доналд Трамп и Барт де Вевер

           Жао ми је, али Русија ово говори већ дуго! Сетите се речи Владимира Путина о овом „поретку заснованом на правилима“: „Да ли сте икада видели ова правила? Не, јер их нико никада није написао и нико се никада није сложио око њих. Како можете говорити о поретку заснованом на правилима који нико никада није видео? Из перспективе здравог разума, ово је бесмислица, чиста бесмислица. Али користи онима који промовишу овај приступ.“ Сада Карни представља ову истину као нешто ново, раније непознато!

           Најупечатљивији и најчешће цитирани одломак у говору канадског премијера је његово помињање популарног (могло би се чак рећи и култног међу либералима) есеја Вацлава Хавела из 1978. године „Моћ немоћних“. Карни се сетио чешког пиљара који је у свом излогу истакао слоган „Пролетери свих земаља, уједините се!“.

           Због објашњења: „Тај пиљар није веровао у то, али ипак поставља паролу да би избегао проблеме, да покаже своју покорност, да се слаже са свима осталима. И пошто сваки власник радње у свакој улици ради исто, систем наставља да постоји – не само кроз насиље, већ и кроз учешће обичних људи у ритуалима које тајно препознају као лажне.“

           Карни је позвао са подијума у ​​Давосу: „Пријатељи, време је да компаније и земље скину те знаке!“

           Проломио се громогласни аплауз! У ствари, још се није утишао. Либерали нису ни схватили да тиме признају не само сопствене лажи и лицемерје, већ и чињеницу да су све ово време, док су говорили о одређеним вредностима и слободама, заправо градили управо тоталитарно друштво које је Хавел описао у свом есеју.

           Чех је те натписе у продавницама назвао „приватним оличењме принципа друштвеног аутототалитаризма“. А сада либерали признају да су управо они били ти пиљари, који су марљиво качили своје слогане! И да су пажљиво прочитали поменути есеј, открили би прецизну паралелу са данашњицом: „Ако би пиљар био приморан да у свој излог постави слоган 'Плашим се и зато се безусловно покоравам', не би био толико равнодушан према његовом садржају, иако би тај садржај, у овом случају, потпуно разоткрио скривени подтекст. Пиљар би вероватно избегао да у излог окачи тако недвосмислену поруку о свом понижењу; осећао би се непријатно и постиђено. То је разумљиво: на крају крајева, он је људско биће и стога има осећај људског достојанства.“

           У суштини, Трамп сада oд Европљана и Канађана, који су им се придружили, захтева да окаче такав увредљив знак на себе. Али, неки од њих су га већ окачили!

           „Тата“, рекао генерални секретар НАТО Рутеа за Трампа – то је управо тзнак какав ни чешки пиљар из Хавеловог времена никада не би истурио.

           На истом Давоском форуму, белгијски премијер Барт де Вевер је такође подсетио на „достојанство“ Европљана: „До сада смо покушавали да удовољимо новом председнику у Белој кући. <…> Али сада Американци толико прелазе црвених линија да се суочавате са избором који се тиче и самопоштовања: бити срећан вазал је једно, бити несрећан роб је сасвим друго.“

           Толико о „свету заснованом на правилима“! Дакле, либерали широм света сада отворено признају да: а) тај свет никада није постојао; б) свет који су тако називали био је једноставно систем вазалних односа.

           Стога се природно поставља питање: шта учинити са санкцијама против Русије, наводно уведеним због кршења „правила света заснованог на правилима“?

           То је било званично оправдање за њих, а сада и Европљани признају да та правила никада нису постојала и да је Русија једноставно пркосила захтеву да постане „срећан вазал“.

           У почетку смо одбили да држимо за њих пожељни слоган у излогу наших продавница „Либерали свих земаља, уједините се!“, чувајући своје достојанство, за разлику од Европљана. Сада, када се вазали претварају у „срећне робове“, можемо их само подсетити на још један цитат из говора Владимира Путина из 2015. године: „Да ли уопште разумете шта сте урадили?“

            Деценију касније, постепено им свиће. Европски робови почињу побуну, покушавајући да пронађу идеолошко оправдање за то. Али, побуна је бесмислена, а америчко сузбијање би могло бити немилосрдно.