Орсини: ЕУ разапиње Трампа јер не жели да призна да је изгубила у рату против Путина

„ТРАМПОВ ПЛАН“ ЗА УКРАЈИНУ ИЗАЗВАО БУРЕ ВИШЕ НЕГО БИЛО КОЈИ ДРУГИ ДОКУМЕНТ ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА

* Неки се и даље претварају да се ништа није променило и да се неће променити. На пример, француски „славуј Мајдана“ Бернар-Анри Леви помпезно је обећао својој публици да Украјинци „никада неће пристати на Трампов план и његову уцену“

* Ветеран The New York Times, Томас Фридман, Трампов „папир“ назива издајом и сматра да амерички председник заслужује „Награду Невила Чемберлена“, правећи аналогије са Минхенским споразумом из 1938. године

* Шведски економиста Андерс Ослунд: „Зеленски не би требало ни да разговара са Трампом који се показао као незналица колико и корумпиран, неморалан и проруски оријентисан. САД треба искључити из мировног процеса а Русију поразити искључиво напорима Украјине и Европе“

_________________________________________________________________

            Аутор: Владимир КОРНИЛОВ

            ТЕШКО се сетити документа који је последњих година изазвао бурну реакцију западне стручне заједнице као ово што је уследило након објављивања Трамповог „мировног плана за Украјину“.

            Запањујућа је збуњеност многих искусних политичких експерата, очигледно затечених тим планом.

            Док је западни мејнстрим раније држао мање-више јединствен став о већини питања везаних за руско-украјински сукоб, сада се може рећи да су се све фазе реализације неизбежног истовремено слиле, па истовремено имамо – порицање, бес, ценкање, депресија и прихватање.

            ПОРИЦАЊЕ. Постоје стручњаци који се и даље претварају да се ништа није променило и да се неће променити. На пример, француски „славуј Мајдана“ Бернар-Анри Леви помпезно је обећао својој публици да Украјинци „никада неће пристати на Трампов план и његову уцену“.

            Било је посебно забавно гледати малу групу стручњака који се позиционирају као присталице и Трампа и Украјине. Једна од најистакнутијих личности у овој групи је Меган Мобс, ћерка специјалног изасланика САД Кита Келога. Она се изненада ухватила за апсурдне гласине, које је прво објавио Гардијан, а затим их преузели неки амерички шпекуланти, да мировни план није написао Трампов тим, већ - руска страна.

            Мобс је план назвала „руском дезинформационом операцијом“ и чак захтевала црну листу свих Американаца који су га подржали.

            Али баш када је кренула на спавање, њен отац се појавио Fox News: „То је добар план“, у потпуности потврђујући његову аутентичност.

            Тада се лично умешао амерички државни секретар Марко Рубио, потврђујући: „Мировни предлог су сачиниле Сједињене Државе. <…> Заснован је на информацијама добијеним од руске стране, као и на информацијама добијеним раније и тренутно од Украјине.“ Укратко, ствари су постале још незгодније.

            БЕС. У медијима, а посебно на друштвеним мрежама, не мањка клетви и увреда упућених Трампу, који је наводно „издао Украјину“.

            Ветеран The New York Times, Томас Фридман, то недвосмислено назива „издајом“ и сматра да амерички председник заслужује „Награду Невила Чемберлена“, правећи аналогије са Минхенским споразумом из 1938. године.

            Неки европски стручњаци захтевају да се Америка једноставно уклони са листе преговарача за Украјину и да се рат настави „до последњег Украјинца“.

            Пољски новинар Томаш Лис позива на „одлагање Украјине“ до америчких конгресних међуизбора 2026. године.

            „Украјинци морају да по сваку цену издрже барем још годину дана“, ауторитативно тврди он. Истина, не објашњава шта ће се даље десити нити колико се очекује да ће Украјинаца дотад погинути.

            Шведски економиста Андерс Ослунд, који дуго ради скраћено радно време у Украјини, такође категорично тврди:

            „Зеленски не би требало ни да разговара са Трампом! Трамп се показао као незналица колико и корумпиран, неморалан и проруски оријентисан.“

            Сходно овоме, он позива на искључивање САД из мировног процеса и нананошење пораза Русији искључиво напорима Украјине и Европе.

            ПРЕГОВАРАЊЕ. Неки стручњаци, иако критикују Трампов план, ипак покушавају да идентификују неке прихватљиве тачке. На пример, Марк Галеоти, који се сматра једним од водећих „стручњака за Русију“ у Британији, у The Sunday Times  назива пројекат „замком за Украјину“. Али истовремено, оправдава неке од одредби које су разбеснеле његове колеге.

            Галеоти је изненађен што су многе његове колеге огорчене ограничењем украјинске војске на 600.000 војника. Подсећа да је Украјина у мирно доба имала само 250.000 наоружаних људи. Али, најважније је то што он наводи прорачуне аналитичара британског Министарства одбране, који верују да Кијев неће моћи да издржава војску од преко 500.000 људи на дужи рок. Зато се појављују чланци попут овог – у којима се конкретније и реалистичније покушавају идентификовати тачке које би задовољиле све.

Руски војници на фронту код Северска

            ДЕПРЕСИЈА. Публикације типа „све је изгубљено!“. такође су бројне. А многе је на то инспирисало жалосно обраћање Зеленског нацији, у којем је он ефектно позвао на покорност спољном притиску.

            Неки западни стручњаци, импресионирани жалосним изгледом кијевског лидера, кога су недавно покушали да прикажу као „браниоца Европе“, почели су да се посипају пепелом и да вичу да су сви остали криви. Чланак Метјуа Сајда, бившег енглеског играча стоног тениса број један, који је недавно постао коментатор међународних послова у Британији, написан је у том духу. Он криви Запад што Украјини није пружио довољно помоћи, наводећи:

            „Украјинци су, како се испоставило, умирали и крварили узалуд. Русија је одлучна да оствари своје максималистичке захтеве без обзира на све. Најгоре је што председник Зеленски не може да изговори ни реч критике, већ само наставља да клечи и моли, надајући се да ће се његови савезници коначно појавити, као што је од почетка било потребно.“

            ПРИХВАТАЊЕ. У овом хору, наравно, постоје и разумни гласови који позивају на реалну процену ситуације. Многи аутори истичу да је Кијев имао шансе да из сукоба изађе са далеко мањим губицима.

            Ветеран британског новинарства Питер Хиченс пише у листу „Мејл он Сандеј“: „Да су пристали на мировне услове понуђене Зеленском 2019. године, свима би било много боље. Али, милитанти су чак и тај споразум назвали капитулацијом – и потопили га.“

            „Украјина је могла да добије неупоредиво више да није дозволила својим западним савезницима да је увуку у безнадежан рат 2022. године и да је склопила мир у марту“, слаже се пољски новинар Павел Лисицки, главни уредник недељника „Do Rzeczy“. Он с правом упозорава да ће, ако се сукоб настави, позиције Украјине све више слабити, док ће руске јачати.

            Италијански професор Алесандро Орсини позива Европу да не пребацује кривицу на Трампа, сматрајући да је Украјина изгубила још 2023. године:

             „Изгубила је тада, али су и наши министри и водећи медији заборавили да нам то кажу. Европска унија је створила катастрофу. Да би избегла да призна пораз од Путина, сада криви Трампа“.