Земљама које нису биле спремне да гласају као САД претећа писма слала Ники Хејли

НА НЕКЕ ЗЕМЉЕ СУ АМЕРИКАНЦИ ВРШИЛИ ПРИТИСАК И У САМОЈ САЛИ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ УН

• Ако се ово има у виду, лако је замислити под каквим притисцима су биле државе које у своје време нису биле за увођење санкција СРЈ, нити за признавање „Косова”... И притисци и уцене били су у оба случаја, нема сумње, жешћи, бруталнији и прљавији

          АМЕРИЧКА амбасадорка при Уједињеним нацијама, Ники Хејли, слала је уочи гласања у Генералној скупштини УН о Јерусалиму сталним представницима других земаља писма са претњама.

          Ово је објавило Министарство иностраних спослова Русије, нагласивши да је то било само део отвореног притиска Вашингтона да друге земље подрже његову позицију или да бар не гласају против ње.

          Како открива МИП Русије, на неке земље је притисак вршен и у самој сали Генералне скупштине. Све до почетка процедуре гласања.

          „Сједињене Државе су земаљама које буду гласале против признања Јерусалима за главни град Израела да ће остати без финансијске помоћи и подршке. Писма са том претњом дистрибуирала је Хејли”.

          У саопштењу врха руске дипломатије се наглашава:

          „Резолуцију којом се не прихвата амерички став о Јерусалиму подржало је 128 држава. Против је било само 9. Под претњама и уценама је поклекао веом мали број држава. Међу њима и Украјина која се понела као вазал. Кијев је 18. децембра у Савету безбедности УН гласао против позиције САД, па се у Генералној скупштини УН стидљиво склонио од гласања. Његов представник је чак напустио салу”.

          Пре гласања је `нелојалним` земљама претио и сам Доналд Трамп, упозоривши их да ће Вашингтон бележити како ко гласа. Притом је био више него јасан: не може и добијање финансијске помоћи од САД и гласање у УН друкчије од њих...

          Ево, ово се – и оволико – овога пута разоткрило.

          Захвљујући Русији. Жртве америчких претњи и притисака, чак и кад им одоле, углавном ћуте.

          Ако се ово има у виду, лако је замислити под каквим притисцима су биле државе које у своје време нису биле за увођење санкција СРЈ, нити за признавање „Косова”...

          И притисци и уцене били су у оба случаја, нема сумње, жешћи, бруталнији и прљавији...