„Не терајте нашу децу да отплаћују вашу похлепу”

АМЕРИЧКИ „ПОКРЕТ ПАРТИЈЕ ЧАЈА“ – СВИ ЊЕГОВИ ДВОЈНИЦИ И „ПРОЈЕКАТ СЛОБОДНЕ ДРЖАВЕ“

протест „чајанке”

  •    Покрет је име добио по „Бостонској чајанци” из 1773, симболу америчке независности од Британског царства, протесту колониста у тадашњој колонији Масачусетс против давања пореза Лондону и бацању опорезованог чаја у море

  •    Дефинитивну медијску пажњу покрет је добио 12. септембра 2009. када је организован „Марш пореских обвезника на Вашингтон“, познат као „Чајанка 12.09.“ Протест је био координисан са сличним протестима широм САД и промовисан на Фокс Њуз

  •    Главни транспаренти који се виде на њиховим протестима су: „Паклено смо љути и нећемо више да трпимо!”, „Пашћете а ми ћемо надјачати! Нек Бог чува Америку!”, „Доле с тиранијом! Тражи мудрост!”, „Издајници треба да плате, они дугују а не наша деца!”, „Доста изборних превара!”, „Револт против социјализма”, „Престаните са потрошњом моје будућности”, „Обама, чујеш ли нас сада?”, „Немојте нашу децу терати да отплаћују вашу похлепу”, „Обама је лагао, економија је мртва”, „Не! То није мој председник!” али и „Џорџ Сорош је покретач марионета” и „Затворите границе – одмах!”

  •    Само десетак дана пред спектакуларне ударе авиона-бомби у зграде Светског трговинског центра на Менхетну у САД је настао Пројекат Слободне државе. Споразума је потписало 20.000 про-либералних активиста а главни мото Слободне државе је „живот, слобода и имовина”

     ПOKРЕТ „чајанка” (енг. Tea Party Movement) или „Покрет партије чаја” - уколико уопште постоји као јединствени покрет - популистички је покрет у Сједињеним Америчким Државама који се јавио као реакција на владине мере за спас крупног бизниса услед хипотекарне кризе током 2007-2008. године.

револт против социјализма

     Покрет такође представља, мада амерички аналитичари то невољно признају, и реакцију на радикалан програм савезних власти у Вашингтону да централизују државну управу. Програм који је започео непосредно након рушења комплекса зграда Светског трговинског центра у Њујорку септембра 2001. године.

     Припадници овог покрета - у коме учествује широк спектар месних, регионалних и националних организација - мање-више се залажу за смањење трошкова државне управе и овлашћења свих нивоа власти, смањење пореза и максималну фискалну одговорност управе. При том заговарају идеје слободног тржишта и индивидуалних слобода као и враћање „првобитном”, то јест, „оригиналистичком” тумачењу Устава САД из 1776. године.

     Покрет је име добио по „Бостонској чајанци” из 1773, симболу америчке независности од Британског царства, протесту колониста у тадашњој колонији Масачусетс против давања пореза Лондону и бацању опорезованог чаја у море.

     Углавном се описује као „конзервативан” и „либертаријански” што је, по некима, и опречно и његове присташе већином подржавају политичаре из редова Републиканске странке. Залагање за смањење националног дуга и дефицита у савезном буџету битна је ставка у политичком ангажману „чајанкаша”. Неки реч „чај” која се на енглеском пише ТЕА тумаче као акроним Т.Е.А. – Taxed Enough Already „већ довољно опорезовани”.

__________________________________________________________________________________

     Једина национална телевизијска мрежа која позитивно извештава о појединим групама унутар „покрета” је Фокс Њуз, док су остале националне ТВ мреже отворено против

__________________________________________________________________________________

организациона мрежа „чајанке”

     Мада није регистрован као политичка партија и нема председника или опште признатог „вођу” (или чак неку организацију), медији покрету дају утицај праве националне партије.

     Списак организација које учествују у манифестацијама упереним против проширивања моћи савезних, државних и локалних власти и против увећања пореза, толико је разнолик да неки постављају питање: нису ли „Чајанку” као „покрет” управо створили медији.

     Једина национална телевизијска мрежа која позитивно извештава о појединим групама унутар „покрета” је Фокс Њуз, док су остале националне ТВ мреже отворено против.

     Договор америчких политичара да се повећа праг задуживања ове нације - на рекордних 114 трилиона долара, постигнут 2. августа 2011 - показао је праву снагу овог тзв. Националног покрета. Многи политичари из редова Републиканске странке, који су се јавно изјашњавали као заговорници идеја „Чајанке” или „Партије чаја” (мада нису увек били „ауторизовани” од стране организатора протеста који су често и анонимни), гласали су за повећање прага задужености.

     Ово је у директној супротности са декларисаним циљевима разних демонстраната који су у протекле две и по године учествовали на неколико стотина, можда и хиљада протеста широм САД.

_________________________________________________________________________________

     За покрет „Чајанке” се везују неколико разноликих организација међу којима се самопрозвана кровна организација „Патриоти чајанке” (Tea Party Patriots) сматра водећом. Ту су „Американци за просперитет“ (Americans for Prosperity) под вођством мултимилионера Дејвида Х. Коука (David H. Koch), „Слобода функционише“ или „Слободарски радови“ (FreedomWorks) коју води бивши републикански конгресмен и Коуков сарадник Дик Арми (Dick Armey), „Чајанка експрес“ (Tea Party Express), и „Нација чајанке“ (Tea Party Nation)...

_________________________________________________________________________________

     Битну улогу у организовању „чајаначких” антивладиних протеста играју он-лајн друштвене мреже као што су Фејсбук и Твитер и њихови учесници су отворено непријатељски настројени према доминантним „мејнстрим” медијима у САД које сматрају острашћеним и бесрамно провладиним. Значајна је и улога радија.

     Медијска „препуцавања” су обострана, па коментатори разних глобалних америчких мрежа поједине групе које учествују у покрету доводе у везу са екстремизмом, расизмом, провинцијализмом и хришћанским фундаментализмом.

     Главни транспаренти који се виде на њиховим протестима су: „Паклено смо љути и нећемо више да трпимо!”, „Пашћете а ми ћемо надјачати! Нек Бог чува Америку!”, „Доле с тиранијом! Тражи мудрост!”, „Издајници треба да плате, они дугују а не наша деца!”, „Доста изборних превара!”, „Револт против социјализма”, „Престаните са потрошњом моје будућности”, „Обама, чујеш ли нас сада?”, „Немојте нашу децу терати да отплаћују вашу похлепу”, „Обама је лагао, економија је мртва”, „Не! То није мој председник!” али и „Џорџ Сорош је покретач марионета” и „Затворите границе – одмах!”.

     За покрет „Чајанке” се везују неколико разноликих организација међу којима се самопрозвана кровна организација „Патриоти чајанке” (Tea Party Patriots) сматра водећом. Ту су „Американци за просперитет“ (Americans for Prosperity) под вођством мултимилионера Дејвида Х. Коука (David H. Koch), „Слобода функционише“ или „Слободарски радови“ (FreedomWorks) коју води бивши републикански конгресмен и Коуков сарадник Дик Арми (Dick Armey), „Чајанка експрес“ (Tea Party Express), и „Нација чајанке“ (Tea Party Nation) која је одржала тзв. Националну конвенцију „чајанки“ у Нешвилу, фебруара 2010. (на којој је учествовало само 600 људи и где је говорила контроверзна бивша гувернерка Аљаске, Сара Пејлин) и коју су опет бојкотовали „Патриоти чајанке“. Дакле, унутар „покрета” постоје што указује на оштру политичку борбу али и покушаје од стране разних формалих и неформалних „центара моћи” да се значај овог покрета умањи.

     Што се тиче националних политичара који се везују за „чајанкаше” и ту је лепеза шарена мада је апсолутна већина припада Републиканској странци. Међу најистакнутијим су конгресменка из Минесоте Мишел Бакман (Michele Bachmann), затим живописна бивша гувернерка Аљаске и републиканска кандидаткиња за потпредседника Сара Пејлин (Sarah Palin), бивши конгресмен Дик Арми (Dick Armey) из Тексаса и републикански конгресмен, бивши вођа Либертаријанске партије који је забележио велики успех као председнички кандидат 2008. године, Рон Пол (Ron Paul) – кога иначе сматрају за „интелектуалног деку” покрета.

_________________________________________________________________________________

     Рону Полу и Сари Пејлин једина заједничка тачка је скептицизам поводом декларисаних циљева америчке администрације око тзв. увођења „либералних” идеја широм света

_________________________________________________________________________________

     Занимљиво је да је Рон Пол био и једини амерички конгресмен који је током бомбардовања СРЈ и потоњег финансирања ДОС-ове кампање тражио на увид где иду средства из савезног буџета. Пун спектар разлике између политике које заговарају ови људи најбоље се види на упоређивању Рона Пола и Саре Пејлин.

     Пол је изразито против америчког интервенционизма и залаже се за исто политику смањења савезног буџета за америчку администрацију ван територије САД док је Пејлинова интервенциониста и залаже се за одлучнију „борбу против терора” ван граница своје земље. Једина заједничка тачка им је скептицизам поводом декларисаних циљева америчке администрације око тзв. увођења „либералних” идеја широм света.

Сара Пејлин

     Неки аналитичари сматрају да ће везе између Чајанке и Републиканске партије довести до раскола у овој странци.

     Од 16. јула 2010. постоји и „Чајанкин кокус” (Tea Party Caucus), или неформална посланичка група у америчком Конгресу, коју предводи републиканка из Минесоте, Мишел Бахман, адвокат са пет година искуства у пореској управи САД.

     Идеја покретања кокуса потекла је од републиканског конгресмена Ранда Пола из Кентакија, сина Рона Пола, конгресмена из Тексаса.

     Међутим, многи активисти и организатори протеста на локалном нивоу виде ову лобистичку групу као покушај Републиканске странке да преотме покрет и искористи га за своје циљеве. Бахман је иначе један од главних заговорника повећања напора САД да потражи сопстене нове изворе енергије, углавном у арктичком појасу и „спољној континенталној плочи” при том снажно заговара употребу нуклеарне енергије.

_________________________________________________________________________________

     Мишел Бахман, шеф „Чајанкиног кокуса у Конгресу САД:  „Не желим да САД буду у једној глобалној економији у којој ће наша будућност бити везана за будућност Зимбабвеа.“

_________________________________________________________________________________

     Гласала је против федералног пакета помоћи великом бизнису и није гласала за повећања прага задужености. Она такође сматра да је теорија о глобалном отопљењу „лажна вест”. Занимљиво је и да је оптуживала председника Обаму за притајене „анти-америчке ставове” након што је садашњи председник био доведен у везу са бившим радикалним бомбашем Билом Ејерсом који је почетком 1970-их година учествовао у бомбашким нападима на Капитол хил и Пентагон и са којим је Обама, по сопственом признању био „комшија и кућни пријатељ”.

     Мишел Бахман се кандидовала за председничку трку 2012. године испред Републиканске странке и кампања је већ почела. Занимљиви су њени ставови о глобалној економији и кинеском предлогу да се уведе светска валута по идеји економисте Мејнарда Кејнза. „Не желим да САД буду у једној глобалној економији у којој ће наша будућност бити везана за будућност Зимбабвеа. Не можемо веровати финансијским одлукама које се доносе у другим земљама,” изјавила је Бахман за амерички радио током самита Г-20 у Торонту у јуну 2010. Такође је резолуцију у Конгресу која тражи уставни амандман по коме би се забранила замена долара неком страном валутом, након што је Кина марта 2009. предложила усвајање глобалне резервне валуте.

Мишел и Маркус Бахман

     Супруг Мишел Бахман, клинички психолог, Маркус Бахман, води психијатријску клинику у граду Сент Пол са мотом „Христ је свемоћни саветник”. Имају петоро биолошких потомака и још двадесеторо усвојене деце. Оптужен је за покушај да „излечи” хомосексуалце што је негирао.

____________________________________________________________________________________

     Први у серији протеста који се везује за „Чајанку” одржан само четири дана након инаугурације Барака Обаме, 24. јануара 2009. године. Званично, у знак протеста против предлога да се у држави Њујорк увећа порез на безалкохолна пића

________________________________________________________________________________________

     Покрети за смањење државне управе и пореза као и покрети за фискалну одговорност постојећих власти нису ништа ново у САД. Они прате развој ове велике, динамичне и компликоване државе од њеног постојања. Није нова ни дужничка криза у овој земљи. Међутим, колапс америчке привреде 2008. након рецесије која званично траје од 1996. године и потоње владине мере да спасе представнике крупног капитала додатним задуживањем су, по свој прилици, просечне бираче довеле до ивице очајања и беса који администрација није успела да каналише.

     Ни неколико ратова које су извеле послење три америчке администрације нису помогли да преокрену тонуће америчке привреде која је производњу (осим стратешког наоружања) одавно пребацила у развијене земље и ставила у руке крупног наднационалног бизниса.

     Међутим, Закон о ванредној економској стабилизацији из октобра 2008. (Emergency Economic Stabilization Act of 2008) који је потписао председник Џорџ Буш Млађи у јеку председничке кампање показао се не само недовољним већ је јавност и додатно узнемирена начином на који су представници великог бизниса користили средства из буџета за покриће приватних трошкова. Нови председник Обама је, упркос обећањима из почетног дела његове кампање, само наставио овај тренд и незадовољство је расло.

    Почетком 2009. године, непосредно након инаугурације председника САД Барака Обаме, у америчким националним медијима су се почеле јављати вести о демонстрацијама против владиних мера за олакшавање дизања кредита од стране великог бизниса и предложеног повећања пореза.

     „Википедија” тврди да је први у серији протеста који се везује за „Чајанку” одржан само четири дана након инаугурације Барака Обаме, 24. јануара 2009. године. Званично, у знак протеста против предлога да се у држави Њујорк увећа порез на безалкохолна пића.

________________________________________________________________________________

     Протест су организовали „Млади Американци за слободу” (Young Americans for Liberty) под вођством Тревора Лича, у градићу Бинхемптону у држави Њујорк који је код нас познат по случају студента и кошаркаша Миладина Ковачевића из маја 2008.

_________________________________________________________________________________

     Протест су организовали „Млади Американци за слободу” (Young Americans for Liberty) под вођством Тревора Лича, бившег координатора председничке кампање републиканског конгресмена Рона Пола, кога медији држе за једног од главних идеолога данашње Чајанке. Протест је одржан у градићу Бинхемптону у држави Њујорк (код нас познатог по случају студента и кошаркаша Миладина Ковачевића из маја 2008).

     Од тада се протести одржавају свакога месеца, а број градова у којим се они организују расте експоненцијално, али није баш најјасније ко их организује. Занимљиво је и да учесници овог протеста уопште нису користили термин „чајанка”.

     Први који је јавно позвао на протесте у стилу „Бостонске чајанке” из 1773. је био уредник „Бизнис вести” телевизије Си-Ен-Би-Си (CNBC), Рик Сантели. Извештавајући уживо са чикашке берзе 19. фебруара 2009, Сантели је позвао председника Обаму се суочи са ефектима „спонзорисања” представника крупног бизниса и тражио да организује „чикашка чајанка” у којој ће он први да у језеро Мичиген баца финансијске изведенице, оптуживши владу да „промовише лоше понашање”.

     Његов говор се може погледати на сајту Ју-Тјуба (http://www.youtube.com/watch?v=zp-Jw-5Kx8k). Међутим, тек више од годину и по након Сантелијевог говора, организација под називом „Патриоти чајанке” се 4. новембра 2010. у електронској пошти својим симпатизерима захвалила за говор „који је започео читав овај покрет”.

говор Рика Сантелија

     Занимљиво је и да је видео клип који садржи Сантелијев говор који је „Херитеџ фондација” ставила на ЈуТјуб истога дана, посетило је до данас тек нешто преко 176.000 гледалаца. Али већ августа 2009. покрет добија националну димензију са организовањем аутобуског конвоја под именом „Чајанка експрес”.

     Дефинитивну медијску пажњу покрет је добио 12. септембра 2009. када је организован „Марш пореских обвезника на Вашингтон“, познат као „Чајанка 12.09.“ Протест је био координисан са сличним протестима широм САД и промовисан је на мрежи Фокс Њуз. Радијски коментатор Глен Бек (Glenn Beck) је у овим протестима видео „национално јединство“ у одбрани „традиционалних америчких вредности“ и Устава САД.

___________________________________________________________________________________

     Главни економски идеолог је Валтер Блок (Walter Block) који заговара „слободно тржиште” па чак и добровољно ропство и сматра се „анархо-капиталистом

___________________________________________________________________________________

     „Чајанка” (Tea Party) је термин који је изузетно популаран у САД последњих година. Постоји и „Бостонска чајанка” (Boston Tea Party) као једна од 50 регистрованих партија у САД која има представнике на савезном нивоу. Основана је 2006. на „Дан америчке независности” од стране групе која се одвојила од Либертаријанске партије. Председник је Дерил Пери (Darryl W. Perry). Партија иначе пропагира либертаријанизам и противи се америчком интервенционизму.

     Главни економски идеолог им је Валтер Блок (Walter Block) који заговара „слободно тржиште” па чак и добровољно ропство и сматра се „анархо-капиталистом”. Занимљиво је да се Блок, фебруара 2007. придружио „Пројекту Слободне државе” у Њу Хемпширу који је основан 1. септембра 2001. године.

Валтер Блок

     Пројекат се залаже за свођење државе Њу Хемпшир на минималну улогу са циљем промовисања индивидуалних слобода и слободног тржишта. Настао је као идеја Џејсона Соренса (Jason Sorens), тада постдипломског студента на Универзитету Јејлу који сада предаје политичке науке на Универзитету у Бафалу, у држави Њујорк.

____________________________________________________________________________________

     Пред спектакуларне ударе авиона-бомби у зграде Светског трговинског центра на Менхетну у САД је настао Пројекат Слободне државе

________________________________________________________________________________________

     Само десетак дана пред спектакуларне ударе авиона-бомби у зграде Светског трговинског центра на Менхетну у САД је настао „Пројекат Слободне државе”. Овај „пројекат” је настао из споразума који су потписали 20.000 про-либералних активиста да се преселе у Њу Хемпшир где ће, како каже текст споразума, „извршити најпунија практична настојања ка стварању друштва у којем је максимална улога владе заштита живота, слободе и имовине”. Текст оснивачког документа Слободне државе даље каже да ће успех пројекта „вероватно укључивати смањивања пореза и регулативе, реформе на свим нивоима власти како би се проширила индивидуална права и слободна тржишта, као и повратак уставног федерализма који ће показати бенефиције слободе остатку нације и света”. Главни мото Слободне државе је „живот, слобода и имовина”.

_______________________________________________________________________________

     Мејнстрим медији у САД често наводе браћу Коук из као главне финансијере покрета Чајанке. Они се налазе на челу друге по величини приватне фирме у САД, Коук Индустриз (Koch Industries) из Канзаса која се бави петрохемијском и пољопривредном индустријом

_______________________________________________________________________________________

     Савезна државе Њу Хемпшир је изабрана као порески најповољнија, јер је општа пореска стопа у овој држави најмања, у њој не постоје општи порез на приход и не постоји општи порез на продају. Такође, у Њу Хемпширу не постоји дозвола за ношење оружја, осим у судницама. „Слобода за нашег живота” (Liberty in Our Lifetime) је главни слоган Пројекта Слободне државе.

Млади Американци за слободу

     Мејнстрим медији у САД често наводе браћу Коук из као главне финансијере покрета Чајанке. Они се налазе на челу друге по величини приватне фирме у САД, Коук Индустриз (Koch Industries) из Канзаса која се бави петрохемијском и пољопривредном индустријом. Ова компанија негира директну умешаност у покрет, али отворено помаже неколико института и фондација које промовишу идеје блиским онима које се чују на протестима „чајанки”.

     Оснивач данашње компаније Коук Индустриз је Фред Коук, син холандских имиграната, човек који је усавршио и поједноставио процес фракционе дестилације сирове нафте и тиме омогућио мањим нафтним фирмама да опстану на америчком тржишту. Коукова фирма је такође, између 1929. и 1932. изградила и 15 постројења за фракциону дестилацију у Совјетском савезу и вршила обуку совјетских инжињера. Коук је касније, током 1960-их, био велики заговорних анти-комунизма, упозоравајући на опасност да ће комунисти преузети САД тако што ће „председник САД бити комуниста а да ми то ни не знамо”. Фред Коук је био и један од оснивача Друштва „Џон Бирч” (John Birch Society) које је добило име по америчком баптистичком мисионару и војном обавештајцу који је убијен у Кини 1945. као, како тврде оснивачи друштва, „прва жртва хладног рата”.

_________________________________________________________________________________

     Током председничке кампање 1980. у којој је био кандидат за потпредседника САД партије, Дејвид Коук је изашао са прилично радикалном платформом заговарајући укидање социјалне помоћи, ФБИ, ЦИА и државних школа. Један од главих слогана му је: "Трошкови Владе су ван контроле".

_____________________________________________________________________________________

     Његов старији син, Чарлс Г. Коук (Charles G. Koch) је суоснивач Катоновог института (Cato Institute) где његов брат Дејвид данас седи у борду. Коук такође подржава „Институт хуманих студија” (Institute of Human Studies) и Центар „Меркатус” при Универзитету Џорџ Мејсон у Вирџинији као и „Институт повеље о правима” (Bill of Rights Institute) и Фондацију „Наслеђе” (Heritage Foundation). Чарлс Коук је и аутор књиге „Наука успеха” (2007) у којој описује своју пословну филозофију. У интервјуу за „Вол Стрит Џурнал” Чарлс Коук је изјавио да милијардери попут Ворена Бафета и Џорџа Сороса „једноставно нису били довољно изложени идејама слободе”. Коук такође сматра да је под Обамином администрацијом „просперитет нападнут”.

     Млађи брат, Дејвид Х. Коук (David H. Koch), милијардер и председник Коук Индустриза се у прошлости неколико пута кандидовао за председника САД испред Либертаријанске партије. Током председничке кампање 1980. у којој је био кандидат за потпредседника САД партије, Коук је изашао са прилично радикалном платформом заговарајући укидање социјалне помоћи, ФБИ, ЦИА и државних школа. Један од главих слогана му је: "Трошкови Владе су ван контроле".

     Браћа Коук 1984. оснивају организацију под именом „Грађани за здраву економију” (Citizens for a Sound Economy) као и пропратну „Фондацију Грађана за здраву економију”. Током 2004. ове две организације су се трансформисале у „Слобода функционише” (FreedomWorks) под вођством бившег републиканског конгресмена Дика Армија и „Американци за просперитет” (Americans for Prosperity) под руководством Дејвида Коха. Циљ ових удружења је остао исти: свођење владе на што мању улогу у пословном животу САД.

 

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Лаѕар's picture
Лаѕар (није потврђен) 21:23 07.01.2014.

  • +4
Voting is closed.

Поздравио бих сваки аутентични народни покрет у Америци уперен против центара стварне моћи. Али прочитавши да их промовише медијски магнат Мардок (преко своје мреже Фокс Њуз), губим наду да се тамо нешто битно догађа. То је иста тужна прича као са "нашим" велеиздајницима и архилопужама и криминалцима окупљеним око осовине Вучић-Дачић. Стварају их као на траци, са наменом неутралисања народног незадовољства и пружања вечите наде у боље дане који, наравно, никада неће доћи. Свакако да српски, руски, ирачки, кинески, амерички и сваки други народ на планети има једног и само једног заједничког непријатеља оличеног у тајним јазбинама тзв. Новог светског поретка, ма како га именовали: илуминати, Комитет 300, Трилатерала, Институт Тависток, Институт за спољне послове... Боримо се са стоглавом аждајом која нам сервира привид свенародног отпора, ствара нам виртуелне помагаче и савезнике заправо каналише незадовољство на изражавање беса на Интернету. Тај бес је бениган и психолошки неутралише човекову потребу да пружи стварни отпор. Уместо да узмемо мотке и помлатимо гамад ми се задовољимо тиме што им "скрешемо" да су "велеиздајници, архилопови и криминалци" (баш као и ја сам). А, браћо моја, без праве мотке нема ништа, ни код нас ни у Америци. На данашњи православни Божић, Богу се молимо да нам улије ВЕРУ у нашу снагу, ЉУБАВ према слободи и НАДУ да се ослободимо. Hasta la vitoria siempre!

miško's picture
miško (није потврђен) 01:44 19.04.2015.

  • +0
Voting is closed.

Čajanka je državno organizovano kanalisanje besa i frustracije bele srednje i više-srednj klase u americi.Projekat je napravljen da bi se otupela oštrica nezadovoljstva imućnijeg sloja koji se time stavlja u delimičnu političku eutanaziju i time se sprečava ili usporava eventualno stvaranje neke autentične opozicije na tim idejama koje su inače gromko reklamnirane preko čajanke.To je preventivni politički program i marketing i koristi autentična razmišlljanja srednje klase i sitne buržoazije o američkoj stvarnosti i politici i time ih zavodi i zaludjuje na 2 načina.Prvi način je da pomisle da konačno i oni nešto rade i učestvuju u politici i da će njihovo zalaganje da donese neki rezultat a usput služi i kao socijalni ventil za one koji su baš mnogo ljuti.Drugi način je suptilniji i veoma demagoški metod uništavanja ideje slobode kod tih ljudi kroz stalno tapkanje u mestu bez realnih rezultata što će pre ili kasnije da dovede do rezignacije kod mnogih,a usput omogućuje samonametnutim pokroviteljima i liderima da u svakom trenutku isključe pokret na vrlo jednostavan način ako postane previše nezavistan i opasan nekim slučajnim tokom dogajdaja koji ne mogu baš potpuno da se kontrolišu.Stanovništvo USA je pod potpunom i sveobuhvatnom kontrolom i oni više ne mogu nikako da se oslobode sem u slučaju totalnog socijalno-ekonomskog sloma koji bi bio strašno opasan i sigurno katastrofalan.Jedina država na svetu koja je uspela da na kraju kontroliše svoje stanovništvo bez skoro ikakvog otpora otvorenom teroru je bila naci nemačka i neki delovi tog modela diktature a naročito medijska manipulacija su direktno od nacista i preuzeti.Znači od čajanke nema ništa a amerikanci su toliko pokoreni i podčinjeni da nisu toga ni svesni.Ako neko i shvati šta se dešava i počne da ima nekog uticaja čak i u užoj sredini on automatski počinje da bude metodično uznemiravan i maltretiran upravo od lokalnih vlasti ili ako je imućniji tu počinju problemi sa njegovim poslom i to obično ućutka većinu.One koje ne mogu tako da ućutkaju njih fizički eliminišu kao onomad onog mladog režisera sa sve porodicom.Od njihove publike se ne treba ničemu nadati sem što je većina krajnje već medijski pripremljena za sledeću fazu seansi mržnje prema rusiji kao arhi zlu i to baš ima na kraju da bude kao iz orvelovog romana.Prosto je neverovatno kako je sve to što piše u tom romanu postalo stvarnost ali sve je tačno tako kako je orvel napisao.Jedino totalno siromaštvo opšta propast,beda i kartice za snabdevanje još nisu uvedene u americi ali to je upravo sledeća faza tog projekta koja se sada realizuje.Amerikancima će biti potpuno i masovno uništen standard predstojećim totalnim slomom finansija a zatim i privrede.Zato se policija u zadnje vreme ponaša tako kako se ponaša na ulicama američkih gradova jer ti koji sad nose policijske uniforme nisu ni trenirani da budu policajci nego su trenirani kao unutrašnja vojska za suzbijanje nereda i specijalne snage za hvatanje političkih ili kriminalnoh elemenata koji će neminovno da se pojave sa ekonomskim slomom.Ko je gledao akciju bostonske policije na hvatanju ona dva čečena bilo mu je sve jasno,kako oni razmišljaju i kako su trenirani,a mislim da je ta bomba na maratonu bila organizovana od strane obaveštajnih organizacija same američke administracije i to kao pokazna vežba i kao metod zastrašivanja i namernog izazivanja panike u stanovništvu.Oni su zbog dve petarde blokirali ceo višemilionski grad 3 dana sa skoro potpunim neprekidnim policijskim časom i zabranom kretanja.To mogu samo totalitarne države tako efikasno da izvedu i tu više nema nikakve sumnje u režim koji vlada u USA.Vojna hunta sa nuklearnim oružjem sada drži ostatak planete kao taoca i to je užas našeg današnjeg vremena.I na čelu te vojne hunte nisu baš svi članovi sasvim normalni i mentalno zdravi.

Додај коментар