Моника Левински постаје све важнији актер америчке председничке трке

УПРКОС ТОМЕ ШТО ЈЕ CNN ПРЕКИНУО ПРОГРАМ КАД ЈЕ ИНТЕРВЈУИСАНИ ПОЧЕО ДА ЈЕ ПОМИЊЕ

Моника Левински и Бил Клинтон

• Енглески лист Daily Mail објавио интервју са Левински у којем бивша приправница Беле куће подржава Хилари Клинтон у борби за председничко место, истина - прилично хладно
• Део Американаца на познати секс-скандал гледају овако: „Свет је схватио да Америка – није пуританска земља каквом је себе представљала. Нама је својствено лицемерје највише власти. САД су – земља двоструких стандарда. Моника Левински цинично је гажена, а Бил је није подржао. То није џентлменски“
• Све актуелније постаје питање:  да ли је добро или лоше за САД то што је Бил Клинтон супруг Хилари? Веома је велика вероватноћа да ће управо он посредно управљати Америком
• Главни демократски ривал Клинтонове – Берни Сандерс – постаје све популарнији. Он је у септембру имао 24 одсто подршке, а у новембру – већ 35 одсто. Зато се појављују озбиљне претпоставке да се може поновити ситуација из 2008. и да Клинтонова може опет чути: „сори, Хилари“, а у томе ће, несумњиво постојати неухватљива „заслуга“ Монике Левински

         ДВАДЕСЕТ другог децембра 2015. телевизијски канал CNN неочекивано је прекинуо емисију уживо. Интервју са конзервативцем Куртом Шлихтером.

         По мишљењу водитеља Дона Лемона, саговорник је прешао моралну границу када је почео да говори о МоникиЛевински – бившој љубавници председника Клинтона, чија супруга сада циља на улогу газдарице Беле куће.

         Што се више ближи крај изборне кампање, све чешће се у САД помиње скандалозни случај који је могао да се заврши импичментом Била Клинтона. 

         По свему судећи, „слонови“(Републиканци), сачували су тај адут за одлучујуће нападе на „магарце“ (Демократе), а време за то је управо дошло.

         Екстравагантни претендент Републиканаца, Доналд Трамп, престао је да себи поставља границе и било какве оквире када је реч о Хилари Клинтон.

         „Ја знам где је она отишла, то је одвратно“ – рекао је он 21. децембра коментаришући одлазак госпође Клинтон са дискусија које се воде суботом. То је била алузија: иста је као Моника Левински. 

         Кад је реч о самој Моники, енглески лист Daily Mail објавио је интервју у којем бивша приправница Беле куће подржава Хилари Клинтон у борби за председничко место, истина, прилично хладно. „Мислим да је то заиста лепо што имамо жене из обе партије“ – рекла је и додала да, ипак, председничке амбиције бивше прве даме имају своје реалне разлоге још од пре 17 година.

         На први поглед може изгледати да осрамоћену приправницу мотивише увреда због преживљене пресије од стране јавности, у коју је, председнички брачни пар, наводно, умешао прсте. Међутим, Џоана Бамбергер, биограф Хилари Клинтон, уверена је да у речима Монике Левински постоји добар део истине.

         Они који добро познају бившу прву даму и бившег државног секретара, виде у томе покушај својеврсног брачног реванша.

         Бил Клинтон био је последњи председник САД чији су рад, пре сексуалног скандала, Американци сматрали изузетно успешним. Његова политика била је заснована на остварењу два циља – put the houseback on track (увођење реда у домове) и restore the American dream (обнављање америчког сна) дала је Американцима наду у промене. Економија САД реално је демонстрирала висок пораст и истовремено смањење незапослености и при том имала буџет без дефицита.

         Управо због тога му је и опроштена веза са Моником, која би сваког дугог председника коштала председничке фотеље. Уопште, о том скандалу формирале су се три константне оцене.

         „То су била лепа времена када је главни и једини проблем већине Американаца била флека на Моникиној хаљини. Бил је одлично управљао не само Америком, него и читавим светом“.

         „Свет је схватио да Америка – није пуританска земља каквом је себе представљала. Нама је својствено лицемерје највише власти. САД су – земља двоструких стандарда. Моника Левински цинично је гажена, а Бил је није подржао. То није џентлменски“.

         „Моника и Хилари спасле су милионе америчких породица. Прва - тиме што је показала друштву да мушкарац такође може да буде жртва – жртва свемоћних природних инстинкта, чак и ако је председник. А друга – својим примером, када је вредности своје породице ставила изнад општеприхваћених догми. Због тога је обожавају, али због тога је и мрзе“. 

         Иначе, тако је Џоана Бамбергер насловила књигу о својој јунакињи „Хилари – парадокс: због чега је воле и због чега не воле“.

         Џоана Бамбергер пише: „Многе старије Американке уверене су да се Хилари из интереса и личних амбиција није развела од мужа након што је јавност сазнала за превару. – Жене које припадају генерацијама „беби-бум“ (рођене у периоду од 1943-1963.) највероватније неће за њу гласати. Истовремено је веома распрострањено мишљење: „Ја ни у ком случају не бих гласао за Хилари, али ћу гласати зато што је она кандидат демократа. Једноставно, немам избора. Али, све може да се промени на електорским изборима Демократске партије“.

         По речима Џоане Бамбергер, током последњих 17 година америчко друштво и политиколози еволуирали су у интригама.

         Као што је Моника Левински, и Хилари Клинтон је преживела прогањање од стране медија, али то је њу мотивисало за победу. Сем тога, њени „имиџ-мејкери“ веома су се потрудили да обични људе опросте прељубу. Ипак, проклетство Монике лебди над експредседником и његовом женом.

         Као прво, то очигледно доказује пораз „сјајне Хилари Клинтон који јој је 2008. нанео тамнопути момак Обама“, иако је на почетку трке она била неоспорни лидер.

         Друго, садашње време амерички бирачи схватају као тешко и зато настоје да се не управљају према симпатијама.

         Бирачи и новинари мисле да је доминација емоција карактеристичнија за жене него за мушкарце-политичаре. Анализа бројних публикација показује: све актуелније постаје питање да ли је добро или лоше то што је Бил Клинтон супруг Хилари?

         Веома је велика вероватноћа да ће управо он посредно управљати Америком. Али, шта ће онда бити са породичним несугласицама од којих нико није заштићен? Неће ли Хилари због Била доносити одлуке супротне националним интересима?

         Наравно, о томе се не говори јавно да би се избегле јавне оптужбе о неравноправности полова, али међу обичним људима преовладава такво мишљење.

         С друге стране, у садашњој изборној кампањи репутација Била Клинтона најважнији је аргумент на који рачунају „магарци“. Они су сигурни да презиме Клинтон гарантује Хилари максималне изборне дивиденде, тим пре што су редовне анкете младих Американаца који су постали одрасли у новом миленијуму, показивале константну популарност бивше прве леди.

         Истина, у последње време јасније је видљив заокрет демократске јавности према Берни Сандерсу који је у септембру имао 24% подршке демократа, а већ у новембру 34%.

         Бираче привлачи не само то што је „најсиромашнији“ кандидат за председника поборник легализације марихуане, него и његова социјалистичка оријентација. Он је спреман да повећа порез за богате да би повећао минималну зараду. Према резултатима интернет-гласања својих читалаца - Time га је назвао „Човеком године“.

         За разлику од Хилари Клинтон, кандидат за председника Берни Сандерс нема одређене обавезе према политичкој елити САД, што му омогућава да користи оригиналне потезе изван опште признате међународне праксе Беле куће. На пример, он је спреман да позове Русију у међународну коалицију против Исламске државе и да при том не прави од Асада камен спотицања у односима са Москвом.

         Узимајући у обзир популарност „руског председника Путина“ код обичних Американаца, такве изјаве несумњиво повећавају број његових присталица.

         Другим речима, појављују се озбиљне претпоставке да се може поновит ситуација из 2008. и да Клинтонова поново чује: „сори, Хилари“, а у томе ће, несумњиво постојати неухватљива „заслуга“ Монике Левински.

         Превела

         Ксенија Трајковић