Мигрантска криза у Европи је у функцији америчког демонског плана

ИСЛАМСКА ДРЖАВА ОЛАКШАВА УНИШТАВАЊЕ ЕУ

И АМЕРИЧКУ ИНВАЗИЈУ НА СУВЕРЕНЕ ДРЖАВЕ

• Избегличка криза је део америчког плана за успостављање глобалне доминације (доминације у свим сферама), који је изложен у раду припремљеном од стране бивше групе америчких неоконзервативаца познатом као „Пројекат за нови амерички век“
• По мишљењу немачког социолога Гунара Хајнзона, до средине XXI века, милиони миграната из Африке и Азије (око 950 милиона већ намерава да се пресели у ЕУ) ће вратити Европу у Мрачни век. Зар то није оно што Барак Обама, човек афричких корена, жели да постигне реализацијом своје спољне политике?
• САД активно и смишљено уништавају традиционално схватање нације - тај везивни материјал, који држи културу и цивилизацију целог света. Крајњи циљ је уништавање сваке расне хомогености која постоји међу људима, заменивши је царством на челу са Сједињеним Америчким Државама чији се систем ослања на бруталну војну силу којом се одржава „ред и мир“
• Најлакши начин да се то постигне је да људи немају ништа заједничко са својим суседима. Микрокосмос овог демонског система је већ настао у САД, где локална полиција фактички има дозволу да користи оружје против америчког народа - у исто време док националне границе остају отворене за убице, силоватеље и трговце дрогом из Јужне Америке

Пише: Роберт БРИЏ, амерички писац и новинар, запослен у Москви

        У СЈЕДИЊЕНИМ Државама и Европи западна елита је отворила границе за масован прилив странаца, што је радикално променило изглед западних друштава, која покушавају да поделе, освоје и прошире свој војни и финансијски утицај над безазленим земљама.

        Магазин „Тајм“ је недавно за личност године прогласио Ангелу Меркел. Немачка канцеларка је предводила колону оних који намеравају да прихвате мигранте, чији растући број прети да подели Европску унију.

        Упркос чињеници да је, ако је веровати медијима, конзервативна Европа спремна да преузме масу избеглица, хроника последњих година нам демонстрира сасвим другачију слику. Још 2010. године, немачка канцеларка је реагујући на растуће антиимигрантско расположење признала да су напори да се у Немачкој изгради мултикултурно друштво „заказали“. Те речи су изазвале шок широм света.

        Данас, када у Европу са свих страна пристижу таласи избеглица, изјаве Меркелове су апсолутно другачије обојене. С обзиром да јавност има веома кратко памћење, немачка лидерка је објавила спремност своје земље да донесе судбоносну одлуку о прихватању милион миграната, практично истог дана када је 130 људи убијено у терористичком нападу који су извршили исламисти у Паризу.

        Дакле, у исто време док неуморни новинари убеђују Европљане у неопходност да се направи избор - или прихватити сиријске избеглице, или постати неонациста (мало који Немац може лако прихвати ову реч, с обзиром на сећања на нацистичку Немачку, на коју медији константно подсећају Немце) - избеглице хрле у Европу, будући магнетски привучене обећањима лаке добити и зараде. Битно је напоменути да постоје докази да већина њих долази у Европу не из  Сирије, већ из других земаља у којима постоје сукоби - Авганистана, Ирака и Либије.

        Избеглице у Немачкој добијају додатак од владе у износу од 345 евра месечно, док у Шведској месечна накнада износи 224 евра. У поређењу са земљама из којих избеглице беже, искушењу таквих плаћања је готово немогуће одолети.

        Избегличком кризом нису сви изненађени. У ствари, она је део америчког плана за успостављање опште глобалне доминације (доминације у свим сферама), који је изложен у раду припремљеном од стране бивше групе америчких неоконзервативаца познатом као „Пројекат за нови амерички век“.

        У септембру 2000. године, та група је објавила документ под називом „Обнављање америчке граничне одбране - стратегија, снаге, ресурси за нови век“, у којој су неки од појединаца преокупираних  влашћу одлучили да усвоје циљ - успостављање америчког војног присуства широм света, како би САД сачувале статус једине суперсиле.

        „Пројекат“ идентификује пет земаља, које су „крајње непријатељски расположене према Америци“ - Северна Кореја, Ирак, Иран, Либија и Сирија (касније је бивши амерички генерал Весли Кларк додао још три државе на овај списак - Либан, Сомалија и Судан). Није изненађујуће да су две од тих пет земаља већ окупиране (или су капитулирале) од стране САД и њихови савезничких снага, док Сирија ипак успева да остане на површини, али само захваљујући руској војној интервенцији.

        Москва је, изгледа, дошла до исправног закључка да Исламска држава делује само као посредник, креиран од стране Сједињених Држава, ради лакше инвазије на суверене државе.

        Судећи по размерама ових ђаволских планова, чини се да су Сједињене Државе морале раније да предвиде да ће очајне избеглице преплавити Европску унију, покушавајући да сачувају животе.

        Можемо са сигурношћу рећи да је и ово део свеукупног плана, развијеног од стране елите Сједињених Америчких Држава, иначе она не би толико агресивно инсистирала на приоритету права илегалних миграната на уштрб права легитимних грађана. Овај план добија додатни смисао, ако обратимо пажњу на економски колапс, до којег су западне елите довеле европске земље као што су Грчка, Италија, Португал и друге, и које су сада на ивици банкрота и преживљавају само захваљујући кредитима ММФ-а и Светске банке, које никада не могу отплатити.

        Да би се објаснили разлози због којих се границе националних држава руше широм света, а нарочито у ЕУ, треба се подсетити и живописне историје Барака Хусеина Обаме - првог црног америчког председника, кенијског порекла.

        Обама је, на основу свог порекла и животне биографије, склон саучествовању са недаћама избеглица и мањина, и истовремено је у искушењу да „очита лекцију“ Европи.

        Можда су то само емоције, а можда Обама само прати план који је разрађен много година уназад.

        Вашингтон је под контролом многобројних структура власти, које управљају његовим деловањем, тако да су шансе да се нешто дешава случајно у политици САД, веома мале.

        По мишљењу немачког социолога Гунара Хајнзона, до средине XXI века, милиони миграната из Африке и Азије (око 950 милиона већ намерава да се пресели у ЕУ) ће вратити Европу у Мрачни век. Зар то није оно што Барак Обама, човек афричких корена, жели да постигне реализацијом своје спољне политике?

        Не треба сву кривицу за уништавање некада поносне беле европске цивилизације (чија будућност и даље зависи од таквих непослушних земаља, каква је Русија) свалити на Барака Обаму. Кривицу треба усмерити на онај рушилачки систем, који сваки амерички председник мора да прихвати или да се против њега бори, ступивши на дужност председника.

        Ми више не можемо приуштити себи да будемо у заблуди према оном што се дешава у свету.

        САД активно и смишљено уништавају традиционално схватање нације - тај везивни материјал, који држи културу и цивилизацију целог света. При чему за њих није битно да ли је то савезник или непријатељ, да ли је хришћанска или муслиманска земља, богата или сиромашна.

        Крајњи циљ је уништавање сваке расне хомогености која постоји међу људима, заменивши је царством на челу са Сједињеним Америчким Државама чији се систем ослања на бруталну војну силу којом се одржава „ред и мир“.

        Најлакши начин да се то постигне је да људи немају ништа заједничко са својим суседима. Микрокосмос овог демонског система је већ настао у САД, где локална полиција фактички има дозволу да користи оружје против америчког народа - у исто време, када националне границе остају отворене за убице, силоватеље и трговце дрогом из Јужне Америке.

        Захваљујући непромишљеној спољној политици САД, која је постала потпуно безумна после терористичких напада 11. септембра, NATO земље су сада мимо своје воље уплетене у ратове и сукобе, упркос јавним протестима против незаконитих ратова који су већ вођени у Ираку, Авганистану, Либији, а сада и у Сирији - што је све довело (или ће ускоро довести) до појаве нефункционалних држава.

        Али, праве нефункционалне државе ће на крају постати земље старе колонијалне Европе, која се нашла у првом реду пред цунамијем избеглица, који је произишао из политике САД, и који прети да прогута све европске градове од Лисабона до Хелсинкија.

        Такви догађаји иду на руку Вашингтону, јер Европљани -заплашени планираним војним акцијама, тероризмом и финансијском кризом - гледају у САД, као у спасиоца. У овом тренутку, они ће радосно и слепо ићи за Америком, као јагањци на клање, верујући да и даље имају слободу избора, док се не увере у супротно.

        Другим речима, када буде сувише касно да се нешто промени, указаће им се право лице светског тиранина.

         (Роберт Бриџ, аутор је књиге „Поноћ у Америчкој империји“, објављене 2013. године)

        Превео: Срђан Ђорђевић