Ево шта о Трамповом шефу дипломатије – Рексу Тилерсону – говоре они који га добро знају

СВИ НАСЛЕДНИКА ЏОНА КЕРИЈА СМАТРАЈУ СПОСОБНИМ ПРЕГОВАРАЧЕМ, А НЕКИ И „МИСТЕРОМ НЕ”

• „На читавом свету постоји гомила земаља које нису нарочито добре”, - рекао је Реј Хант, извршни председник Hunt Consolidated Inc, стари пријатељ и пословни партнер Тилерсона. – И ја мислим, да не постоји нико Тилерсона, који је пријатељ стручњака за потписивање уговора Џејмса Бејкера, такође сматрају агресивним али превејаним преговарачем – из породице „великих комбинатора”, каквим себе сматра и Трамп. „Он је немилосрдан”, - рекао је бивши дипломата, који је имао прилике да ради са њим. „Али није као Рејмонд. Тај момак је врашки немилосрдан”
• Бивши запослени у Стејт департману, који познаје Тилерсона, пориче нагађања да ће он бити близак Путину. „Они нису пријатељи са часова џудоа”, - каже тај човек
• Један Тилерсонов пријатељ је испричао да је он у току три недеље – између рада у Јемену и нове функције у Русији, одмор провео у Библиотеци Конгреса САД, где је прочитао све што је могао о руској историји и политици

Пише: Елена ХАНЕНКОВА

          ПРОУЧАВАЊЕ каријере Рекса Тилерсона у компанији Exxon показује да је он прагматичар, чији се ставови подударају са владајућим тенденцијама америчке спољне политике.

          А мањак „дипломатске школе”, уверене су његове присталице, Тилерсон је са каматом надокнадио током година „препирки са непослушним и корумпираним страним режимима”.

          Од кад је 2006. године стао на чело Exxon, а и пре тога – док је био шеф међународног департмана тог нафтног гиганта, Тилерсон је руководио операцијама у 200 земаља, ступао је у контакте са низом различитих „снагатора”: из Русије – са Владимиром Путином, са Угом Чавезом из Венецуеле, Идрисом Деби из Чада и Али Абдулахом Салихом из Јемена.

          Ово искуство, према мишљењу његових пријатеља и савезника, „чини га идеалним за сарадњу са најкомпликованијим људима на свету”.

          „Господ није свим слободољубивим демократијама дао нафту” – изјавио је 13 децембра Рејнс Прибс, шеф будуће администрације Беле куће.

          „На читавом свету постоји гомила земаља које нису нарочито добре”, - рекао је Реј Хант, извршни председник Hunt Consolidated Inc, стари пријатељ и пословни партнер Тилерсона. – И ја мислим, да не постоји нико боље од Рекса ко би могао да управља односима са тим земљама у име Сједињених Држава”.

          Трамп је најављујући 13. децембра свој избор описао постављање Тилерсона на дужност као „враћање дипломатији из времена великих држава”. Његов „задатак ће бити да подржава регионалну стабилност и усмерава је у интересу националне безбедности Сједињених Држава, да учвршћује наше савезе, прати опште националне интересе и повећава моћ и суверенитет Сједињених Држава”.

          Номинација је ишла у пакету са одобравањем Тилерсонове кандидатуре од стране Роберта Гејтса, Кондолизе Рајс и Стивена Хедлија – трија тешкаша из времена Џорџа Буша, који представља реалистичко крило Републиканске партије.

          Њихова консултантска фирма Rice Hadley Gates радила је за Exxon .

Путин Тилерсону „качи” Орден Дружбе

          Тилерсона такође подржава бивши потпредседник САД Дик Чејни – повереник Ли Рејмонда, бившег првог човека Exxon и смртни непријатељ реалиста.

          Тилерсона, који је пријатељ стручњака за потписивање уговора Џејмса Бејкера, такође сматрају агресивним али превејаним преговарачем – из породице „великих комбинатора”, каквим себе сматра и Трамп.

          „Он је немилосрдан”, - рекао је бивши дипломата, који је имао прилике да ради са њим. „Али није као Рејмонд. Тај момак је врашки немилосрдан”.

          Тилерсон је у име Exxon поред Јемена водио преговоре и у Русији, где је схватио како се делује у отежаним условима у иностранству – када треба притискати, а када треба користити шарм.

          „Пређашњи задаци, када сам тек почињао да радим на међународном нивоу, и оно што сам сазнао, добро су ми послужили”, - рекао је он у једном интервјуу још 2007. године.

          „Било је право уживање посматрати Рекса на тим преговорима, јер је он био чврст као стена”, - ово су речи сарадника Тилерсона. „Након тога, у авиону, он је могао да приђе и да поново седне поред људи, са којима је водио преговоре, и да са њима мало проћаска, као да су пријатељи”.

          Међутим, везе Тилерсона са Русијом и блиски контакти са Путином већ су изазвали талас незадовољства демократа и републиканаца-јастребова, што не наговештава лаку процедуру ратификације његове кандидатуре у Сенату САД.

          „Ја се не слажем са оним што он ради. Ја се не слажем са оним, што раде многи лидери. Међутим, он схвата да сам ја пословни човек”, - рекао је Рекс Тилерсон о председнику Русије Владимиру Путину у фебруару 2016. године.

          „Помало је чудно да се у јеку крвопролића у Алепу на место државног секретара предлаже добитник руског Ордена Дружбе”, - рекао је уредник  Weekly Standard Вилијам Кристол.

          Тилерсон је преговарао лично са Путином у вези ризичног нафтног пројекта на Далеком Истоку „Сахалин-1”.

          У својој књизи „Приватна империја” новинар Стив Кол цитира анонимни извор из Exxon који тврди да се лидер из Кремља «нашао у ћорсокаку» када је Тилерсон захтевао да уговор ступи на снагу у складу са руским законодавством а не као наредба председника.

          Пре завршне рунде преговора са Путином Тилерсон је вежбао – његов колега је «глумио» руског председника.

          Бивши запослени у Стејт департману, који познаје Тилерсона, пориче нагађања да ће он бити близак Путину. „Они нису пријатељи са часова џудоа”, - каже тај човек.

          Његови пријатељи се нису сложили са тврдњом да је Тилерсон „мало заинтересован за представљање америчких вредности у иностранству”, и указали су на његову оданост савезу извиђача «Eagle scouts» као потврду његових базичних принципа.

          „Осећај за дужност, лојалност, оданост, верност – он све то има”, - каже његов пријатељ. „То за њега значи више, него било шта друго”.

          Други кажу да је његово интересовање за глобалне проблеме – површно и поричу мишљење да би он могао користити застареле принципе „реалполитике”. „Не мислим да он гледа на свет као на велики сто за билијар”, - рекао је један од његових сарадника...

          „Његово схватање политичке економије у сиромашним земљама било је доста ограничено”, - пише новинар Стивен Кол у рубрици посвећеној Нигерији. Он сматра да је то што Тилерсон никада није дуже време живео у иностранству – његова мана. Мада, Кол, који је критиковао избор Трампа у часопису New Yorker, сматра грешком Тилерсона и то што његова компанија  Exxon постала непопуларна у делти реке Нигер – у земљи, где су побуњеничке групе представљале сталну претњу за рад нафтне компаније.

          Дешавало се да Тилерсон подивља ако динамика власти није ишла њему у корист. Нарочито за време сложених преговора које је 2008. године описао Стејт департман а објавио Викиликс. Он се са владом Казахстана цењкао у вези удела Exxon у налазишту нафте Кашаган. Тилерсон је инсистирао на исплати „тржишне цене” нафте, док је влада Казахстана тражила попуст.

          „Exxon Mobil је објавио да је генерални директор Рекс Тилерсон одлучио да заузме чврст став у вези овог питања”, - каже се у извештају. Међутим, он није могао дуго да издржи: „Exxon Mobil је очигледно схватио да постоји ризик да буде протерана из Казахстана и да он не вреди још једног аргумента о тржишној цени Кашаганског пакета”.

          Поглед Тилерсона на свет тешко је проценити, узимајући у обзир да је он досад мало говорио о кључним питањима спољне политике.

          „Он није човек идеологије”, - рекао је Џон Харм из Центра за стратешка и међународна истраживања, који је са Тилерсоном - чланом управе у току протеклих 11 година - провео преко 100 сати дискутујући о питањима спољне политике.

          „Рекс је инжењер, и зато он уноси прецизност инжењера у размишљања о димензијама проблема. Он жели да разуме сваког играча, све чиниоце”.

          Други његов пријатељ је испричао да је у току три недеље – између рада у Јемену и његове нове функције у Русији, Тилерсон  одмор провео у Библиотеци Конгреса САД, где је прочитао све, што је могао о руској историји и политици.

          Након његове номинације на нову дужност, штампа се усредсредила на односе будућег државног секретара са Русијом. Међутим, он такође може да има директан утицај на успостављање равнотеже на Блиском Истоку, где су сунити (већина земаља у Персијском заливу) били љути због благонаклоности Обаме према шиитском Ирану.

          У компанији Exxon Тилерсон је стекао искуство у комуникацији са сунитским монархијама које су богате нафтом, и дипломате у региону очекују да ће Трампова администрација убрзано радити на учвршћивању тих односа. „Мислим да ће то имати високи приоритет”, - рекао је човек, близак будућем државном секретару.

          Тилерсон је заузимао позиције које се мимоилазе са изборном реториком Трампа. Тако је 2007. године - за време говора у Савету за међународне односе – бранио предности слободне трговине, јер је то сматрао делом концепције компаније Exxon Mobil. „Није битно да ли је енергија произведена у Америци. Битно је да се то уради тамо, где је то са економског аспекта најисплативије”, - говорио је он.

          Након пет година, у другом свом новом говору у Савету, он је високо оценио енергетску политику Канаде, јер тамо „дозвољавају тржишту да ради, допуштају учешће на слободним тржиштима, дозвољавају слободну трговину”. Безбедност Америке, тврдио је он, зависи од постојања поузданих извора енергије у читавом свету – свуда, где год такви могу да се нађу.

          „Ако вам се не свиђају људи од којих енергију купујете, то је друго. То је сасвим друго питање”, - рекао је он.

          Тилерсон је такође алудирао на одређени скептицизам у вези такозване нагле „промене стратегије” – „окретања према Азији” Обамине администрације, које је подразумевало да Сједињене Државе, уморне од рата, смање своје присуство на Блиском Истоку.

          „Ако САД кажу: сада можемо да поново расподелимо ове одбрамбене ресурсе у друге земље, појављује се питање, које треба сами себи да поставите: ко ће да попуни тај вакуум? И највероватније, то ће бити велика земља-потрошач, која ће да га попуни”, - рекао је Тилерсон.

          „Мислите на Кину?” – упитао је новинар.

          „Управо она и јесте велика земља-потрошач”, - одговорио је он уз смешак.