Робертс: И Русија и Кина су превише меке са Трампом, а то може водити – великом рату

ПЕКИНГ, МОСКВА И ТЕХЕРАН ТРЕБА ДА ЗАКЉУЧЕ ТРИПАРТИТНИ БЕЗБЕДНОСНИ СПОРАЗУМ

Пол Крејг Робертс

* Вашингтон је равнодушан према захтевима Русије јер сматра да она „лаје, али не уједа“

*  Године 1801, председник Томас Џеферсон послао је америчку морнарицу и маринце на обале Триполија како би спречили Арапе да заплене америчке бродове у међународним водама и да продају путнике у ропство. Када су Британци запленили америчке бродове, то је довело до рата 1812. године

* Сада Сједињене Државе тврде да се амерички закон примењује на сва пловила на свим океанима, а савезни судија је потврдио ову апсурдну тврдњу издавањем налога за заплену празног пловила под руском заставом на отвореном мору 5.500 километара од Сједињених Држава. Лудак који живи у Белој кући ово назива „одбраном Америке“

* Баш као што је Трампова отмица председника и прве даме Венецуеле основ за импичмент, тако је и заплена пловила на отвореном мору основ за импичмент. Али, не треба очекивати никакву одговорност у земљи чије је становништво са испраним мозговима и идеолошки индоктринирано

_____________________________________________________________________

             Аутор: Пол Крејг РОБЕРТС

             РЕАГУЈУЋИ на незакониту заплену свог брода „Маринера“ на отвореном мору – што је чин рата! – Русија је затражила да Вашингтон обезбеди пристојан третман руским морнарима.

             Вашингтон је, међутим, потпуно равнодушан према захтевима Русије. Путин је одавно доказао Вашингтону да Русија лаје, али не уједа.

             Као што пишем годинама, недостатак руске одлучности води свет ка нуклеарном рату. Толеришући сваку провокацију, Путин подстиче даљу ескалацију и погоршање ситуације.

             На пример, када је нападнута руска флота стратешких бомбардера, Путин је одбио да то прогласи за чин рата.

             Када су Сједињене Државе покушале да изврше атентат на Путина у његовој резиденцији, Путин је одбио да и то третира као чин рата.

             Заплена бродова на отвореном мору је такође чин рата.

             Сједињене Државе су кроз своју историју сматрале да је заплена бродова на отвореном мору чин рата.

             Године 1801, председник Томас Џеферсон послао је америчку морнарицу и маринце на обале Триполија како би спречили Арапе да заплене америчке бродове у међународним водама и да продају путнике у ропство.

             Када су Британци запленили америчке бродове, то је довело до рата 1812. године. Сада Сједињене Државе тврде да се амерички закон примењује на сва пловила на свим океанима, а савезни судија је потврдио ову апсурдну тврдњу издавањем налога за заплену празног пловила под руском заставом на отвореном мору 5.500 километара од Сједињених Држава.

             Лудак који живи у Белој кући ово назива „одбраном Америке“.

             Конвенција о поморском праву гарантује слободу пловидбе и забрањује заплену пловила регистрованих у другим земљама.

             Баш као што је Трампова отмица председника и прве даме Венецуеле основ за импичмент, тако је и заплена пловила на отвореном мору основ за импичмент. Али, не треба очекивати никакву одговорност у земљи чије је становништво са испраним мозговима и идеолошки индоктринирано.

             Становништву је речено да је њихова земља нападнута и да се мора бранити свим легалним и нелегалним средствима.

             Путин је убедио Вашингтон да ниједна провокација неће изазвати никакву реакцију Русије осим неколико бесмислених речи. То је пут ка коначном рату.

             Неактивност Кине одражава неактивност Русије; она је већ поткопала политику „Једне Кине“ коју је прихвтио председник Никсон 1970-их.

             Чини се да ово замењује растуће уверење да Тајван, као и Гренланд, припада Сједињеним Државама и да га морају бранити америчка морнарица и стотине америчких ракета распоређених на Тајвану.

             Неуспех кинеске владе да препозна ову реалност такође води рату.

             Исто важи и за Иран. Као резултат своје неактивности, иранска влада је протраћила своје стратешке предности и нашла се још више окружена и изолована.

             Још увек не постоји споразум о међусобној безбедности између ове три земље.

             Такав споразум би окончао провокације. Очигледно, владе нису у стању да схвате да њихови покушаји да избегну сукоб воде ка још већем сукобу.

             Шта ће бити следећа провокација?

             Улазак америчке морнарице у Севастопољ и заузимање базе руске Црноморске флоте?

             Можда, управо да би избегла такво понижење, Русија гради алтернативну поморску базу у Абхазији, отцепљеном региону Грузије?