Истрага прокурора Мулера о Трамповој „завери са Русијом“ пред признањем краха

АМЕРИЧКУ ЛИБЕРАЛНУ ЈАВНОСТ ВЕЋ ПОЛАКО ПРИПРЕМАЈУ ЗА “УЖАСНО РАЗОЧАРЕЊЕ“

* Истрага Роберта Мулера, у коју су полагане колосалне наде као полугу импичмента Трампу – са  доказима да изборе 2016-те није добио он већ тајне службе Русије – примакла се свом логичном завршетку. Међутим, уместо да се радују и штелују за скори политички шоу, амерички новинари су почели да публику постепено навикавају на то да никаквог ватромета неће бити, а ни импичмента

* Од Мулера високи државни функционери траже да или излази са новим оптужницама или истрагу приводи крају. А у изгледу је ово друго јер Мулер већ на њихова основна радна места враћа иследнике који су били придодати да му помажу у истрази

* Могуће је да је на Мулерово `кочење` утицало и то што је Трамп коме треба објаснио да ће процедуру импичмента искористити да учини јавним све компромитујуће што има против Хилари Клинтон и других својих политичких опонената и да их оптужи за покушај државног преврата

* А још се појавио ризик да се пажња тамошње јавности окрене према другом страном мешању у америчке изборе. Бивши сарадник Трампове изборне кампање – политички технолог Џорџ Пападопулос само што је учествовао у слушању у Сенату САД затвореног типа, а сенаторима је предочио на који начин су ФБИ и британске тајне службе изводили операције „инфилтрирања и саботаже“ усмерене на Трампову изборну кампању    

________________________________________________________________________________  

         Пише: Иван ДАНИЛОВ, аутор блога Crimson Alter

         АКО амерички медији не греше у проценама, веома скоро ћемо имати прилику да посматрамо ужасно и шокантно разочарење приближно половине Американаца.

         Реч је о догађају који ће постати главни политички трилер 2017-те — о завршетку истраге о "завери Кремља и Доналда Трампа“ ради захватања власти у САД.

         Истрага специјалног прокурора Роберта Мулера, у коју су полагане колосалне наде као полугу импичмента Трампу – са  доказима да изборе 2016-те није добио он већ тајне службе Русије – примакла се свом логичном завршетку. Међутим, уместо да се радују и штелују за скори политички шоу, амерички новинари су почели да публику постепено навикавају на то да никаквог ватромета неће бити, а ни импичмента.

         „Завера Кремља“ била је превелики залогај за специјалног тужиоца Мулера.

         Штавише, појавио се ризик да се пажња тамошње јавности окрене према другом страном мешању у америчке изборе.

         Бивши сарадник Трампове изборне кампање – политички технолог Џорџ Пападопулос само што је учествовао у слушању у Сенату САД затвореног типа, а сенаторима је предочио на који начин су ФБИ и британске тајне службе изводили операције „инфилтрирања и саботаже“ усмерене на Трампову изборну кампању.

         Од Мулера високи државни функционери траже да или излази са новим оптужницама или истрагу приводи крају. А у изгледу је ово друго јер Мулер већ на њихова основна радна места враћа иследнике који су били придодати да му помажу у истрази.

         Американце већ припремају и за могућност да резултати Мулерове истраге никада не постану јавни. Он нема формалну обаветзу да објави до чега је дошао, а мало је вероватно да ће трампу и руској пропаганди пружити задовољство у виду признања да никакве завере није било.

Роберт Мулер

         Да је Мулер имао ишта што би потврђивало оптужбе да је Трамп победио захваљујући завери са Кремљом – доказе би понудио јавности уочи више него важних новембарских избора за Конгрес САД. Да би максимално нашкодио кандидатима Републиканске партије.

         Како су Трамп и његов тим успели да избегну оно што је до пре неки месец изгледало неизбежним – да Мулер без доказа објави да је постојала Трампова завера са кремљом и да је председник САД узурпатор и Путинов агент?

         Ако се има у виду доминација у америчким медијима антируских и антитрамповских расположења – и таква Мулерова изјава без доказа била би довољна да покретању процедуре импичмента обезбеди јавну подршку. У томе би се удружиле у Конгресу САД демократе и бројни антитрамповци међу републиканцима.

         Могуће је да је на Мулерово `кочење` утицало и то што је Трамп коме треба објаснио да ће процедуру импичмента искористити да учини јавним све компромитујуће што има против Хилари Клинтон и других својих политичких опонената и да их оптужи за покушај државног преврата.

         Од тог Трамповог потеза до озбиљног грађанског рата било би само – пола корака. А био би потпуно у његовом стилујер је нечим сличним већ претио америчком естаблишмену 2016-те – ако покуша да му украде победу на изборима.

         Трампови противници и присталице „кремаљске завере“ још имају времена да се предомисле, али тешко да за то имају смелости.

         Неславан крај Мулерове истраге уопште не значи да ће „руско мешање“, тема руске сајбер-шпијунаже и „руска претња“ сасвим нестати у САД, али ће извесно бити мање токсични. Доказ је појава у The New York Times текста у којем се тврдило да руске и кинеске специјалне службе прислушкују Трампов телефон.

         Амерички председник је исмејао новинаре The New York Times, али проблем неће испарити и ако им опет буду потребни поводи за антируске санкције – у томе неће бити дефицита.

         Али, све има и добре стране.

         Врло је могуће да ће Трампова администрација због краха Мулерове истраге смелије ићи на контакте са Русијом. И ево, већ је постигнут договор да Трамп и Путин сретну 11. новембра у Паризу...

         Знаци да су белој кући мање везане руке су и привремено скидање санкција са Дмитрија Рогозина да би били могући његови преговори са НАСА (почетком 2019-те) и долазак помоћника председника САД  Џона Болтона у Москву.

         Све ово, наравно, не значи да ће слободније руке бити употребљене за пријатељско грљење. Али, постоје шансе да се после официјелног признања Мулеровог краха са трамповом адсминистрацијом отворе колико-толико суштински преговори. А ако  донесу какве позитивне резултате – моћи ће да буду и реализовани. Без ризика да ће председника САД заглавити у затвору због компромиса са Русијом.