Пентагон увелико ради на повећању ударне моћи америчких носача авиона

ЗНАЧАЈНЕ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ПРОМЕНЕ ВЕЋ ИЗВЕДЕНЕ НА „КАРЛУ ВИНСОНУ“

"Карл Винсон"

* Носачи авиона класе „Нимиц“ носе по 55 ловаца-бомбардера Ф/А-18 Супер Хорнет, по пет авиона за електронско ратовање ЕА-18Г Граулер, по четири авиона за рано упозоравање на напад Е-2Ц/Д Хокај и шест Х-60 Си Хаук хеликоптера за трагање и спасавање

* „Карл Винсон“ је први носач авиона који је добио ловце пете генерације F-35C. Тренутно их има десет. Касније ће их добити  и „Абрахам Линколн“ и „Џорџ Вашингтон"

* Још једна важна иновација је повећање боја авиона за подршку. Конкретно, „Карл Винсон“ сада - уместо пет - носи седам авиона за електронско ратовање ЕА-18Г Граулер, као и пет Е-2Ц/Д Хоки уместо четири. У Пентагону су уверени да то значајно шири борбени радијус ваздушне групе и повећава њену отпорност на дејстватуђих система ПВО

* Одсад ће прво америчке крстарице и разарачи уништавати крстарећим и осталим пројектилима противничке стратешке објекте и командна места. Потом ће невидљиви ловци F-35, као и авиони за електронско ратовање, неутралисати противнички систем ПВО. Тек потом би следио трећи таласудара. Интервал између три напада треба да буде само десет до двадесет минута

________________________________________________________

       Аутор: Андреј КОЦ

       АМЕРИКАНЦИ повећавају и ударну и одбрамбену моћ својих „пловећих аеродрома“, односно – носача авиона.

        За време поморских маневара Large Scale Exercise , носач авиона „Карл Винсон“ први пут је на палуби имао експериментални састав авиона, а ефекти те промене су оцењени као позитивни.

       Зато ће највероватније палубе и осталих америчких носача авиона бити „прекомпоноване“ на исти начин.

       Према The Military Balance - најновијем извештају Међународног института за стратешке студије (IISS) – носачи авиона класе „Нимиц“ носе по 55 ловаца-бомбардера Ф/А-18 Супер Хорнет, по пет авиона за електронско ратовање ЕА-18Г Граулер, по четири авиона за рано упозоравање на напад Е-2Ц/Д Хокај и шест Х-60 Си Хаук хеликоптера за трагање и спасавање.

F-35C

       Такав састав се дуги низ година сматрао стандардом и омогућавао ударним групама на челу са носачима авиона да решавају широк спектар задатака - од борбе против непријатељских бродова и авиона на мору до подршке искрцавању десанта на обали.

       Главна ударна снага "пловећих аеродрома" су били управо Ф/А-18 "Супер Хорнет".

       Америчка ратна флота их има преко 1000, а сваки може да носи по осам тона ракета и бомби, а радијус дејстава им је до 700 километара.

       Данас се, међутим, ти авиони више не производе - замењени су модернијим.

       Контраадмирал Ден Мартин, који је командовао експериментом, рекао је да је „Карл Винсон“ први носач авиона који је добио ловце пете генерације F-35C.

       У америчкој 147-ој бродској ескадрили (VFA-147) тренутно је десет тих авиона. Остале три борбене групе и даље имају Ф/А-18.

       Ловци F-35C релативно недавно су достигли такозване „почетне оперативне способности“.

       Након "Карла Винсона" добиће их  и „Абрахам Линколн“ и „Џорџ Вашингтон".

       Кључне предности F-35C над ветеранима Ф/А-18 су `невидљивост` за противничке радаре, повећане извиђачке могућности и апаратура за размену информација (са командом и другим бродовима) у реалном времену.

       Још једна важна иновација је повећање боја авиона за подршку. Конкретно, „Карл Винсон“ сада - уместо пет - носи седам авиона за електронско ратовање ЕА-18Г Граулер, као и пет Е-2Ц/Д Хоки уместо четири.

       У Пентагону су уверени да ово значајно шири борбени радијус ваздушне групе и повећава њену отпорност на дејства туђих система ПВО.

       Капетан Томи Локе, начелник морнаричке базе Фалон, изјавио да чак и само два додатна "Граулера" дају носачу авиона знатно веће ударне способности.

       Последња иновација на „Карлу Винсону“ су два конвертовлана CMV-22B који ће пребацивати морнаре на обалу (и обрнуто),  попуњавати залихе хране и резервних делова.

       Предност CMV-22B је што може имати исти мотор као и ловци F-35C.

       Ради ових промена, „Карла Винсона“ је уклоњено све што није потребно за борбу.  

       Сада „Карл Винсон" у пратњи има шест ракетних разарача „Арли Берк“ и крстарицу „Тикондерога“, а ти бродови су у стању да на непријатеља сруче неколико стотина крстарећих ракета „Томахавк“ и обезбеде и тако целој групи око носача авиона обезбеде поуздану ПВО и противподморничку одбрану.

       Према капетану Локу, додатни авиони за електронско ратовање у комбинацији са `невидљивим` F-35 „омогућиће групи готово некажњене ударе по непријатељу“.

EA-18G

       Према измењеном концепту борбених дејстава, одсад ће прво америчке крстарице и разарачи уништавати крстарећим и осталим пројектилима противничке стратешке објекте и командна места. Потом ће ловци F-35, као и авиони за електронско ратовање, неутралисати противнички систем ПВО.

       Американци су уверени да ће трећем таласу, њихови „Хорнети“ пробити остатке непријатељске одбране и уништити их бомбама и ракетама и тако рашчистити терен за десанте маринаца.

       Интервал између три напада треба да буде само десет до двадесет минута.

       У Пентагону као да верују да су добили чаробни штапић али, али неће им све ићи тако глатко.

       Сергеј Судаков, дописни члан руске Академије војних наука, указује да ни F-35 нису у стању да воде ваздушне борбе без заштите „старије браће“ - ловаца F-22, a њих америчка морнарица још нема.

       Судаков указује да је довољан један једини погодак пројектила испод `водене линије` па да се „Карл Винсон“ – или било који други носач авиона САД – толико накриви да са њега не могу узлетати авиони (а ни слетати).

       За Паентагон ће бити, по његовом мишљењу, све већи проблем то што су руске и кинеске ракете све убојитије, а стотине пута су јефтиније од америчких „пловећих аеродрома“.