Умро Момчило Кривокапић један од најзначајнијих свештеника Српске православне сркве
НА ЛИТИЈИ У ПОДГОРИЦИ РЕКАО: ЂУКАНОВИЋ ТВРДИ ДА РУШИМО ЦРНУ ГОРУ, А МИ ЈЕ БРАНИМО
* Рођеје 1945. у Херцег Новом у породици свештеника. Завршио је Богословију Светог Саве и имао стипендију да студира на Оксфорду
* Владика Атанасије (Јевтић): Отац Момо био један од првих који је био поборник и Цркве и православља и српства у Котору, али и другдје. Он ми је 1985. године у Патријаршији рекао да је врло важно да се Амфилохије истакне за епископа да би био наследник покојног Митрополита Данила (Дајковића), који је тада већ био остарио, зато што су они спремали некога архимандрита који је нагињао комунистима“
* Прота Кривокапић пред подгоричким Храмом Васкрсења Христовог пред 60.000 верника: Нека повуку тај закон, јер ако он (Ђукановић) не повуче закон - закон ће повући њега
_______________________________________________________________________
КОТОРСКИ протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић преминуо је јутрос изненада у 76 години.
Рођен је 1. јула 1945. у Херцег Новом. У Београду је завршио Богословију Светог Саве, а касније и Богословски факултет. Рукоположен је за ђакона 31. августа 1969, а за јереја 7. септембра 1969.
У септембру 2019. године навршило се 50 година свештеничке службе пароха Кривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким ријечима, љубави према Богу и свом народу – објављено је на сајту Митрополије црногорско-приморске.
Уз овакав запис о његовом животном и свештеничком путу:
„Његовог оца, који је био парох у Бијелој, са још неколицином свештеника Митрополије црногорско-приморске, протерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи Епископ зворничко-тузлански Нектарије (Круљ). Отац Mомчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно становништво околине Добоја. Од најранијег дјетињства, учећи се Јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама.
Са 14 година, 1. септембра 1959. године, одлази из родитељског дома, као ђак Београдске богословије. Пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу Смиљку Милин, ћерку чувеног професора доктора Лазара Милина. Након завршене средње богословске школе, уписује Православни богословски факултет у Београду. 1967. године.
На самом почетку студија, умире му отац у својој 53. години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши Владика Сава Шумадијски, који га прихвата као свог сина. У току студија, 1967. године, добија позив за одслужење војног рока.
Декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969. године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије. Добија стипендију за наставак школовања на Оксфорду. У исто то вријеме, добија позив од старога протојереја Богобоја из Котора да дође и да га наследи у његовој парохији.
На чуђење својих професора, млади Момчило осјећа призвање и без дилеме прихвата позив. Иако је све друго што му се нудило било звучније, логичније и примамљивије, он је дубоко био сигуран да је то једина исправна одлука. У одлуци да прихвати позив оца Богобоја, подржао га је и Свети Јустин Ћелијски, код кога је отац Момчило као студент често у манастир Ћелије одлазио.
Тако, умјесто да постане доктор психологије на Оксфорду, отац Момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у Котор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу Цркву, узме Христов Крст и буде буде Његов апостол.
У то богоборно вријеме, кад се по његовом свједочењу, раније сазријевало, млади свештеник Момчило са нашом Црквом пролази голготу комунизма. Отац Момо на сваком кораку свједочи да је спреман да и животом брани Ријеч Светог Јеванђеља и као први ректор Цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992. године.
Спремност да ризикује, да све жртвује и да увијек на прво мјесто стави служење Богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ Бока Которска и цијела Црна Гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих светионика наше цијеле Цркве.
7. септембра, те 1969. године, на Светој литургији на којој је рукоположен, нови млади 24-годишњи парох надахнуто бесједи и улива наду многобројним вјерницима који су се тада окупили у которском храму, што је без престанка чинио пола вијека.
Рајско ти насеље, вољени оче Момо!“
У Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици служен помен новоупокојеном протојереј-ставрофору Момчилу Кривокапић.
Помен је служило свештенство Саборног храма, протојереј-ставрофор Драган Митровић, старјешина Храма, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереј Мирчета Шљиванчанин и протођакон Владимир Јарамаз.
Владика Атанасије: Отац Момо је заслужан
што је Амфилохије митрополит
ЊЕГОВО преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) са жалошћу је јутрос примио вијест о упокојењу оца Момчила Кривокапића кога се сјећа као великога мисионара.
Владика Атанасије је казао да је отац Момо био један од првих који је био поборник и Цркве и православља и српства у Котору, али и другдје. Имао је дивне ученике и био је први ректор обновљене Богословије Светог Петра Цетињског.
Али, оно што је још важније је улога коју је о. Момо имао у избору Митрополита Амфилохија за епископа, истиче владика Атанасије, сјећајући се њиховог сусрета 1985. године у Патријаршији:
“Рекао ми је да је врло важно да се Амфилохије истакне за епископа да би био наследник покојног Митрополита Данила (Дајковића), који је тада већ био остарио, зато што су они спремали некога архимандрита који је нагињао комунистима. Ми одемо код владике Стефана у Патријаршији и то му предочимо, а он нам каже да то напишемо. Ја имам ту страницу коју смо тада написали и поднијели. Владика Стефан је на основу тога на Сабору изборио да се Амфилохије одмах бира за банатског владику и тако га имамо спремног за Митрополита. Тако се и десило 1985. године и то је баш Момов допринос.”
Владика је заблагодарио Господу што о. Момо има сина наследника, као што је и он био наследник свога оца свештеника.
“Царство му небеско и вечан спомен – Христос Васкрсе”, казао је умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) опраштајући се од новопрестављеног оца Момчила Кривокапића.
ЕВО ШТА ЈЕ ПРОТА КРИВОКАПИЋ РЕКАО 3. ФЕБРУАРА ПРЕ 60.000 ВЕРНИКА У ПОДГОРИЦИ
„Док не повуку овај закон нећемо се маћи
са улица - нико нам не може ништа!“
* „Са здравога корена, који је посадио у српском народу Свети Сава, само је у датом тренутку, када је изазван овим безбожничким законом, када је неко кренуо да нам узме душу, да нам узме све, само је, из тог корена кренула младост. И ово што ви доживљавате сада, ово што ви радите, то је зов Светог Саве, светих српских просветитеља и учитеља, Светог Василија Острошког – то је оно што носимо сви у души“
___________________________________________________________________________
Прота Кривокапић, који 51 годину служи као свештеник у Котору, рекао је да се црногорска власт преиграла и да у Црној Гори нема никакве друге православне цркве до Српске православне цркве:
„Благочестиви народе! Народе Светог Саве, народе Светог Василија Острошког, народе Светог Петра Цетињског и свих других Срба Светитеља! Помаже Бог! (Узвици: Бог ти помогао!) Када сам пре нешто више од 50 година одлучио да будем свештеник, један ми је рекао да сам луд. Али ево: Бог је дао да вас видим оволико. Нека вас Бог поживи! Нека се такви хиљаде! Збунили су се они који су мислили да су Цркву искоренили и да ће правити неку своју цркву. Нема друге цркве у Црној Гори осим Православне канонске – Српске православне цркве!“
„Онај што ми је пре 50 година рекао да сам луд – био је добронамеран. Али ми пре неки дан председник рече да сам луд заједно са вама. Мало се заиграо прешедник! (Скандирање: Не дамо светиње! Не дамо светиње!).
Кривокапић је нагласио да је то скандирање „најбољи одговор на безбожни закон донет у глуво доба ноћи“ и наставио:
„Тај закон су они мученици донели по команди – а не могу да га одбране, јер је он мимо сваког закона. Нека повуку тај закон, јер ако он не повуче закон, закон ће повући њега, како пише у једном афоризму“.
Прота Кривокапић – више пута поздрављан аплаузима - казао је и да је Црна Гора пре неки дан имала прилику да гледа презнојавање свог председника Мила Ђукановића:
„Најопасније што је Мило рекао јесте да ми рушимо државу, а ми бранимо душу Црне Горе. Ово што се сада дешава може да објасни само Јеванђеље. Са здравога корена, који је посадио у српском народу Свети Сава, само је у датом тренутку, када је изазван овим безбожничким законом, када је неко кренуо да нам узме душу, да нам узме све, само је, из тог корена кренула младост. И ово што ви доживљавате сада, ово што ви радите, то је зов Светог Саве, светих српских просветитеља и учитеља, Светог Василија Острошког – то је оно што носимо сви у души“, казао је он.
Поручио да „нема тог мајчиног сина који ће окупити оволики народ“.
„Нико нам не може ништа. Док не повуку овај закон нећемо се маћи са улица. Сваки дан ће нас бити све више. Преговора може бити тек кад се закон повуче“, поручио је прота Кривокапић.
