Подгорицом прошла литија какве није било више од 300 година
РАДОВАН КАРАЏИЋ ЈЕ БИО У ПРАВУ: У ЦРНОЈ ГОРИ ЈЕ ЗАИСТА ВИШЕ СРБА НЕГО ШТО СЕ ЧИНИЛО
* Старешина цркве Момишићких мученика у насељу Момишићи протојереј Никола ПЕЈОВИЋ: „Свој закон изгласаше у три сата послије пола ноћи и под највећом опсадом града откад Црна Гора постоји. Изгласавање тога закона, који је не случајно усвојен у петак, било је Велики петак за Цркву у Црној Гори. Али, као што је Христос васкрсао трећега дана, тако се трећега дана сабраше и епископи наши у Храму Христовог Васкрсења и са њима васкрсе вјера у овоме народу. И ево: свједоци те свјетлости Христове широм Црне Горе“
* „Зато, хвала им што су нас сабрали у оволиком броју. Никада у животу нијесам видио радоснијих и љепших лица. Зато што смо ми дјеца Царства небескога“
_____________________________________________________________________
ДОБРО је Радован Караџић из хашке тамнице рекао да је у Црној Гори више Срба него што изгледа и што признаје монтенегро-статистика.
Након синоћног молебана Пресветој Богородици у саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици, улицама Подгорице је, предвођена свештенством, прошла Литија у знак протеста због дискриминаторског закона о слободи вероисповести у којој су учествовале хиљаде православних верника.
Литија је ишла до цркве Момишићких мученика у насељу Момишићи где се вернима обратио старешина храма протојереј Никола Пејовић.
Он је рекао да се Момишићи налазе у тапијама свих наших средњевековних владара и да припадају Хиландару.
„И зато се ово мјесто звало Манастирско“, казао је отац Никола.
Подсетио је да су пре 332 године противници часнога крста и вере у Бога живога на овом месту спалили четрдесеторо деце и два свештеника.
„Мислили су да ће са овом светињом и са вјером бити готово. Али, онда су њихови потомци то што је остало од њихових светих моштију сачували у цркви Светог Ђорђа под Горицом. Када се ова светиња обновила, након скоро триста година, 1936. године, тада су Митрополит, народ и свештенство вратили свете мошти у овај храм. И кажу да је толика Литија била да када су први црквени барјаци долазили овдје да последњи народ још није био изашао из порте цркве Светог Ђорђа. Мислио сам до ових дана да је то немогуће, и да то никада није било нити ће бити, али ево видимо да је то могуће“, рекао је он.
Додао је да синоћна Литија није ништа друго до наставак те Литије.
Говорећи о дискриминаторском закону о слободи вероисповести, отац Никола се осврнуо на тврдње властодржаца да је верни народ заведен и да не зна шта у том закону пише.
„Довољно је само видети у каквом амбијенту је он донесен - да се доноси закон у три сата послије пола ноћи и под највећом опсадом града откад Црна Гора постоји. Коме такав закон може да донесе слободу?“, упитао је он.
Казао је да је изгласавање тога закона, који је не случајно усвојен у петак, било Велики петак за Цркву у Црној Гори.
„Али, као што је Христос васкрсао трећега дана, тако се трећега дана сабраше и епископи наши у Храму Христовог Васкрсења и са њима васкрсе вјера у овоме народу. И ево данас свједоци те свјетлости Христове широм Црне Горе“, казао је прота Пејовић.
Нагласио је да борба против тог закона није партијска и национална борба.
„Није више борба ни четника и партизана, ни бјелаша и зеленаша него је борба за чистоту вјере православне. Јер Господ је рекао: Сваки гријех ће се опростити, само хула на Духа Светога неће се опростити. А хула на Духа Светога је хула на Цркву“, подсјетио је он.
Отац Никола Пејовић је поручио да је онај који на личном, породичном, друштвеном, партијском плану стави себи за задатак да прави цркве мимо једне, свете, саборне и апостолске Цркве, нарушио чистоту вере и похулио на Духа Светога.
„Зато, хвала им што су нас сабрали у оволиком броју. Никада у животу нијесам видио радоснијих и љепших лица. Зато што смо ми дјеца Царства небескога. А Царство небеско – шта је то? Мир и радост у Духу Светоме. Наше литије су управо пројава тога Царства небескога“, пручио је отац Никола.
Свештеник Никола Пејовић
Рекао је да је једино тужан због оних који су дигли руку за дискриминаторски закон.
„И тиме похулили на Духа Светога и пљунули на Цркву православну. А претходних година су били у овоме храму и заједно се припремали да прославимо Божић и кроз свету тајну причешћа цјеливали Христа, да би ове године, управо у навечерје празника пљунули на тај цјелив и одрекли се Христа“, казао је парох момишићки.
Казао је да Господ покајањем исцјељује сваку рану и да због тога треба да буде велика и љубав наша.
„И наше литије су призив на то покајање и благодатне су, не само за нас који у њима ходимо него и за свакога добромислећега и честитога човјека у Црној Гори. Нека би Господ дао да наша срца и наша тијела буду пећине у којима ће се родити Богомладенац Христос. А са њим ће се родити и правда Божја, и љубав, и мир, и истина. Кроз Њега и Његово рођење загрлићемо се са Богом. А тако загрљени са Богом ћемо се онда загрлити и једни са другима. Нека би примјер Светих мученика момишићких, који су своје младе животе дали за чистоту вјере православне, био и нама на укрепљење, на здравље духовно и тјелесно и на преображење свих оних који су зинули да униште Цркву коју ни врата паклена неће надвладати“, закључио је своје обраћање отац Никола Пејовић.
Литија се, по већ устаљеном обичају, вратила до подгоричког саборног храма.
https://mitropolija.com/2020/01/02/podgorica-porucila/
Величанствено Бијело Поље
Бијело Поље: У молитвеном ходу чак 12.000 вјерника
* Јереј Милосав ЈОВАНОВИЋ: „Незнабошци се, ево, опет дигли да прогоне Цркву Христову, да прогоне Христа из Црне Горе. Неће дати Бог да се то деси. Да скрнави наше светиње. Они не знају да су дигли руку на Светог Василија и Светог Петра Цетињског, а познато је како онај који дигне руку на Свеца Божјег завршава“
ПОСЛИЈЕ Молебана, који је служен у Цркви Светих апостола Петра и Павла, око 12 хиљада вјерника кренуло је, у молитвеном ходу, ка Цркви Светог Николе у Никољцу.
Вјерном народу, придружила се и група вјерника из Затона, који су пут од 15 километара превалили пјешке.
„Сви велики људи у Цркви Божјој били су гоњени, разапињани”, казао је јереј Милосав Јовановић, подсјетивши на гоњење Цркве кроз историју.
И, опет су се, по ријечима свештеника Јовановића, незнабошци дигли да прогоне Цркву Христову, да прогоне Христа из Црне Горе.
„Неће дати Бог да се то деси. Свједоци смо безакоња, које се врши над нашом светом Црквом. Дигао се некрст да скрнави наше светиње. Они не знају да су дигли руку на Светог Василија и Светог Петра Цетињског, а познато је како онај који дигне руку на Свеца Божјег завршава. Сабира нас око храмова Божјих Митрополит херцеговачки Василије Острошки Чудотворац, њему нека је слава и милост. Он овај народ окупља и призива. Надам да неће подићи тужбу да туже Светог Василија, због овог што се дешава. Не би им био први пут, јер не знају ко је Свети Василије. Не знају да је он велики Чудотворац и да се он моли за њих, да се уразуме”, бесједио је отац Милосав.
(извор: Епархија будимљанско-никшићка