Патријарх Вартоломеј помаже Вашингтону да ослаби Српску и Руску православну цркву

АМЕРИЧКИ ПРОЈЕКАТ СТАРТОВАО СА ДАВАЊЕМ ТОМОСА УКРАЈИНСКИМ РАСКОЛНИЦИМА

Оливер Спасовски, патријарх Вартоломеј и Зоран Заев

* Током државне боравка у Сјеверној Македонији 4. октобра 2019. године, државни секретар САД Мајк Помпео je посјетио Охрид, гдје се састао са „поглаваром“ неканонске македонске православне цркве „архиепископом“ Охрида и Македоније, Стефаном Вељановским

* Да је и то саставни потез против јединства Православне Цркве, постало је јасно послије званичног пријема који је Васељенски Патријарх Вартоломеј организовао за државни врх Македоније на челу са бившим премијером Зораном Заевим, на којем је изражена спремност да се црквено питање о овој земљи стави на дневни ред

* Вашингтон ради на слабљењу позиција Српске и Руске Православне Цркве на њиховим канонским територијама, па у том свјетлу треба сагледавати намјеру Цариградског патријарха Вартоломеја да додјели аутокефалност расколничким црквеним структурама у Украјини и Македонији

* Евентуално признање црногорских и македонских расколника зависиће од позиције коју ће Српска Црква у својој спољној политици заузети према одлукама Васељенске Патријаршије. Будући да Цариградска патријаршија претендује на право да додјели аутокефалност готово свим црквеним структурама, без обзира чијој надлежности припадале, не може се искључити могућност да прије или касније Вартоломеј може признати и македонске и црногорске расколнике уколико Српска Црква остане досљедна својим досадашњим одлукама

____________________________________________________________________-

        Аутор: свештеник Миладин МИТРОВИЋ, савјетник бањалучког СНП Избор је наш за религијска питања

        ДА ЈЕ то геополитички пројекат усмјерен на разбијање јединства Православне Цркве, а и да је био одавно осмишљен и креиран у режији САД, постало је очигледно онога тренутка када је Васељенски Патријарх - нарушавајући све норме и канонске одредбе Православне вјере - одлучио да украјинским расколницима поклони Томос о самосталности. 

        Иако су многи аналитичари и експерти тврдили да је у питању само још једна у низу политичких одлука Константинопоља, која би задовољила властите амбиције Вартоломеја, данас је и више него јaсно да је Васељенски Патријарх само обична фигура којом активно управља Вашингтон у циљу остварења својих намјера

        Да САД не крију своје отворено мијешање у црквени живот Православне Цркве и да то уплитање у унутрашња црквена питања нема никакве везе са заштитом људских права или демократијом, већ постизање конкретних, прагматичних политичких резултата, свједочи и новонастала ситуација не само у Црној Гори, настала због усвајања скандалозног закона о слободи вјероисповјести, него и црквена ситуација у Сјеверној Македонији.

        Током државне посјете Сјеверној Македонији 4. октобра 2019. године, државни секретар САД Мајк Помпео je посјетио Охрид, гдје се састао са „поглаваром“ неканонске македонске православне цркве „архиепископом“ Охрида и Македоније, Стефаном Вељановским.

        Помпео је том приликом посјетио цркву Богородице Перивлепте, саграђене 1295. године, која је недавно била обновљена средствима која су обезбјеђена у оквиру програма USAID (Агенција САД за међународни развој).

        Посјета државног секретара САД била је у медијима окарактерисана као подршка црквеним и културним вриједности те земље и постизању напретка по питању аутокефалности МПЦ.

        Да су посјета и сусрет државног секретара САД са непризнатим и самопроглашеним званичницима `македонске цркве`, саставни дио пројекта усмјереног против јединства Православне Цркве, постало је јасно послије званичног пријема који је Васељенски Патријарх Вартоломеј организовао за државни врх Македоније на челу са бившим премијером Зораном Заевим у Инстанбулу почетком ове године, на којем је изражена спремност да се црквено питање о овој земљи стави на дневни ред.

        У свијетлу америчких политичких амбиција, које имају искључиво један циљ – да ослабе позиције Српске и Руске Православне Цркве на њиховим канонским територијама, намјере Цариградског патријарха Вартоломеја да додјели аутокефалност расколничкој црквеној структури у Македонији и Украјини, свједоче о томе да Канстантинопољ спроводи не политику заштите интереса канонских Помјесних Православних Цркава, него политику америчких агресивних амбиција.

        Евентуално признање црногорских и македонских расколника зависиће од позиције коју ће Српска Црква у својој спољној политици заузети у односу према одлукама Васељенске Патријаршије.

        Будући да Цариградска патријаршија претендује на право да додјели аутокефалност готово свим црквеним структурама, без обзира чијој надлежности припадале, не може се искључити могућност да прије или касније Вартоломеј може признати и македонске и црногорске расколнике уколико Српска Црква остане досљедна својим досадашњим одлукама које су апсолутно исправне и у канонском и црквено-правном погледу.

        Да је такав сценарио апсолутно могућ свједочи нам чињеница, да је Патријарх Вартоломеј у прошлости много пута жестоко осуђивао расколнике у Украјини, да би затим, само неколико година касније, под притиском Америке, у свјетлу грађанскога рата у тој православној земљи, изазваног управо Вашингтоном, одлучио да им поклони самосталност.

        ,,Шуровање“ са расколницима у Македонији и Црној Гори од стране Вартоломеја има само један циљ, а то је - да изврши допунски притисак на СПЦ да промјени одлуку по питању неканонске црквене структуре у Украјини и пође на њено евентуално признање

        Патријарх Вартоломеј, који се позиционирао као духовни вођа православног свијета и који наводно дјелује у интересу свих Помјесних православних цркава, није учинио ништа да помогне Српској цркви у ситуацији у којој се она нашла у вези са усвајањем од стране црногорских власти дискриминаторног закона о вјерској слободи, иако је имао такве могућности.

        Исто тако, званичан пријем државног врха Македоније и срамне изјаве ,,о спремности за поновним успостављањем регуларности цркве у Македонији“ још више су само  отежале ионако тешку позицију СПЦ у тој земљи.

        Мора се нагласити да је дјеловање Цариграда усмерено на утврђивање властитих интереса, а то није само питање неке врсте спора о надлежности, не само о неким засебним неканонским дјеловањима патријарха Вартоломеја, то је планирана стратегија САД, усмјерена на разбијање Српске и Руске Правослaвне Цркве које су међу својим народом окосница очувања националног идентитета и територијaлног суверенитета својих држава.