„Нека министар Богдановић своју кривицу за стање гробних места династије Петровић не подмеће МЦП“

 „БИЛО БИ ДОБРО ДА ДРЖАВА ДВОРСКО ГРОБЉЕ НАДЗИРЕ  ЧЕШЋЕ ОД ЈЕДНОМ У 50 ГОДИНА“

* „Ресорни министар сакрива од јавности чињеницу да је Завод за заштиту споменика културе, којем је он надређени, надлежан за рестаурацију гробнице на Дворском гробљу.Зато: све што није како треба са поменутом гробницом (поломљени надгробни крстови, запуштена унутрашњост, испуцала фасада) директна је одговорност Министарства и Завода, а не Цркве“

____________________________________________________________________

        МИНИСТАР Александар Богдановић извадио је из архива још прошлог љета затворену причу о девастацији гробних мјеста династије Петровић Његош, и то у сврху беспризорне кампање против Митроплије црногорско-приморске, а на овај начин скрнави се трострука светиња – и покојници и име династије Петровића, и истина.

        Ресорни министар опет је сакрио од јавности чињеницу да је Завод за заштиту споменика културе, којем је он надређени, надлежан за рестаурацију гробнице на Дворском гробљу. А из ове – проистиче следећа чињеница: све што није било како треба са поменутом гробницом (поломљени надгробни крстови, запуштена унутрашњост, испуцала фасада) директна је одговорност Министарства и Завода, а не Цркве.

        Јер, управа Цетињског манастира је још 2008. године покушала да уреди, очигледно запуштено гробље, али су то спријечили поменути Завод и његови инспекцијски органи. Чак је спријечено најобичније фарбање ограде!

        Дакле, Завод конзервира дворско гробље а Заводом газдује Богдановић!

        Сви ломови и веће девастације на поменутом мјесту датирају још од Другог свјетског рата!

        Дворско гробље Петровић Његош налази се, просторно, физички изван манастира, па је манастирска управа закључавала капију гробља како би спријечила улаз и скрнављење гробница.

        Монаси су разбацане остатке гробница успјели да саберу на једно мјесто, како не би биле расути, и они се старају, колико је то у њиховој моћи, да гробље буде уредно и чисто.

        Гробље је временом постало мета непријемјереног понашања појединаца, и на општу срамоту – својеврсно сметлиште.

        Над гробљем Петровића, као спомеником који се налази изван манастирских зидина, бригу о хигијени треба да води држава, али не тако што ће инспекцијом спријечити МЦП да га уреди и заштити, него што ће поменуто гробље надзирати – чешће од једном у 50 година!

        Прошлог љета та прича је доспјела у јавност, и тада је покушано да се Митрополија оптужи за немар, но истина је изашла на видјело. А шта је заправо држава урадила од онда до данас?

        Окречила зидове и плафон гробнице?

        До дан данас није завршена рестаурација поломљених крстова!

        Збиља, импозантан подухват министрства културе!

        А да не говоримо о манипулацији да је за овако једноставне ствари из домена комуналне дјелатности био потребан нови Закон о слободи вјероисповјести.

        Збиља саопштење које нема везе са називом ресорног министарства.

        (Митрополија црногорско-приморска)