На слави код Патријарха Иринеја били Вучић, Додик, Дачић, Гашић и Селаковић
БИЛИ И ВЛАДИКЕ ИРИНЕЈ, ЛАВРЕНТИЈЕ, АРСЕНИЈЕ, ЈОВАН И СТЕФАН И АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ
ЊЕГОВА Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 20. априла 2019. године у Патријаршијском двору у Београду, поводом Лазареве суботе - крсне славе Његове Светости, председника Републике Србије г. Александра Вучића и Председавајућег Председништва Бих г. Милорада Додика.
Свечани чин ломљења славског колача обавио је Преосвећени Епископ шабачки г. Лаврентије.
Славскoј свечаности, поред Преосвећених Епископа бачког г. Иринеја, шумадијског г. Јована, нишког г. Арсенија и ремезијанског г. Стефана, присуствовали су Његово Краљевско Височанство Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, шеф српске дипломатиије г. Ивица Дачић, директор Безбедносно-информативне агенције г. Братислав Гашић, генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић и представници привредног и културног живота српске престонице.
Додик: И ово показује да јачају народни
идентитет и српско народно јединство
СРПСКИ члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је почаствован присуством прослави крсне славе Његове светости патријарха српског Иринеја - Лазареве суботе у Београд не само лично, већ и као човек који представља Републику Српску.
Додик је рекао да је његово присуство говори о томе колико патријарх Иринеј води рачуна о Србима из Српске, те да ће и ове године, као и све док га буде здравље служило, бити гост на његовој слави - Ђурђевдану.
Он је навео да данашње окупљање показује да народни идентитет и народно јединство не могу да спрече политике, административне мере нити покушаји да се Срби поделе тако што би "неки били босански, неки ови или они Срби".
"Наравно, није успео и ја верујем да ће ова врста идентификације јединства јачати у свим сферама, не само комуникацијским. Сада идемо и на образовање и увођење јединственог буквара тако да ће буквар који буде кориштен у Србији бити кориштен и у школама у Републици Српској", истакао је Додик.
Додик је подсетио да су Србија и Српска кренуле у велики пројекат обележавања страдања у усташком концентарционом логору Јасеновац у Доњој Градини, а да ће реализација пројекта „Градина“ значити да свака врста забране и наметања не може да буде изнад свега и воље народа који то жели.