Mитрополит Јоаникије и владикa пакрачко-славонски Јован богослужили у Окучанима

ДОДИК: СПЦ ЈЕ ЦЕНТАР ОКУПЉАЊА И САБОРНОСТИ И ВЕОМА ЗНАЧАЈНА ЗА ОЧУВАЊЕ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА

* ЈОАНИКИЈЕ: Велики број Срба прогнан је из ових крајева. Након сваког страдања важно је прибрати се. Није то лако, али, наш је народ јуначан и жилав, па се брзо прибере и почне да ради и почне да ствара, и крене опет путем Божијим. Може бити и да је некад залутао, али опет крене путем Божијим

* Нарочито је важно када се догоде страдања из било ког разлога, да се опет приберемо, да почнемо да живимо нормално, да стварамо, да чинимо добро и да на такав начин идемо путем Божијим, увијек путем добра, путем славе Божије. Амин Боже дај

___________________________________________________________

           ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас са Његовим високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским господином Јоаникијем.

           Председник Српске нагласио је да Српска православна црква, као центар окупљања и саборности, има веома значајну улогу у очувању српског националног идентитета.

           Током састанка разговарано је о обележавању 80 година од српског страдања у Лијевче пољу, те наглашена важност упознавања нових генерација са историјским чињеницама.

           Председник Милорад Додик нагласио је да Република Српска и Српска православна црква имају одличан однос заснован на поштовању и уважавању, те да ће тако остати и у будућности.

           Састанку је присуствовао епископ пакрачко-славонски господин Јован.

           Митрополит црногорско-приморски и епископ пакрачко-славонски одслужили су претходно свету Литургију и молитвени помен жртвама рата у западној Славонији (1991-1995.) у храму Светог великомученика Димитрија у Окучанима.

           Владика Јован је после службе рекао:

           – Пре тридесет година, у јучерашњи дан, Владика Јоаникије и ја смо долазећи од његовог дома у Бањанима свратили у манастир Косијерево, такође у Црној Гори, уствари у Херцеговини, на граници између Црне Горе и Херцеговине данашње, и тамо је тада била једна монахиња у том херцеговачком манастиру измјештеном од социјалистичке власти, неких шездесетих/седамдесетих година, и тамо смо чули да се збива нешто ужасно и страшно овде у Окучанима и целој Западној Славонији, односно њеним остацима. Осетило се тих дана и у вадуху и у мирису и земљи и на небу да се нешто страшно збива и мени је заувек то страшно збивање остало везано за владику Јоаникија и то место где смо обојица то чули. Зато захваљујем Владици што је потврдио тај тридесетогодишњи завет и дошао да овде са нама буде у овај дан, када се пуни тридесет година од Бљеска, када се пуни тридесет година од коначног изгнања Срба из Западне Славоније.

           Митрополит Јоаникије је казао да је Господ Својим Васкрсењем изменио све, и да се у светлости Васкрсења Христовог на све гледа другачији, на нов начин – са надом.

           – Гледамо са обновљеном снагом и утјехом, јер, јесмо много страдали у историји нашој, било је много и невиног страдања, а било је и много страдања и због наших гријехова. Некада страдамо подобно Христу Господу и тако потврђујемо да смо хришћани – потпуно невини као што су пострадала многа дјеца у Јасеновцу, Сиску, Јастребарском, о чему много и често говори Владика Јован – то је невино страдање. Сјећамо се овога страдања које је било прије тридесет година у Окучанима у Западној Славонији, то је био један ужасан потрес за цио српски народ. Побијени су многи људи на праговима својих домова, изгнани, људи који су мирно живјели овде вјековима, изгнани су са својих огњишта. Било је то, али слава Богу, кроз страдање идемо ка свијетлости васкрсења Христовога. Како Његош каже: ,,Васкрсења не бива без смрти.“

           Подсетивши да је велики број Срба прогнан из ових крајева, Митрополит је рекао да је након сваког страдања важно прибрати се.

           – Није то лако, али, наш је народ јуначан и жилав, па се брзо прибере и почне да ради и почне да ствара, и крене опет путем Божијим. Може бити и да је некад залутао, али опет крене путем Божијим. Нарочито је то важно када се догоде страдања из било ког разлога, да се опет приберемо, да почнемо да живимо нормално, да стварамо, да чинимо добро и да на такав начин идемо путем Божијим, увијек путем добра, путем славе Божије. Амин Боже дај.

           На крају је Владика Јован подсјетио да је Митрополит Амфилохије већ 2. маја 1995. године ујутру био у Босанској Градишци, да је обилазио куће срушене од хрватске артиљерије и својим рукама вадио тела.

            – Сећамо се мале Дајане Гојић и њеног брата Немање. Њихове главе је држао у својим рукама. Те су слике обишле свет и нећемо их никада заборавити. Њему нека је вечан помен.