Јоаникије: Свети Сава је ушао у душу српског народа – посебно у Црној Гори

МИТРОПОЛИТ НАГЛАСИО: „ТО СЕ ВИДИ И ПО ЗНАМЕЊИМА - У ЦРКВАМА И ПО ТОПОНИМИМА“

* На традиционалној Светосавској академији у цркви Светог Николе у Котору рекао: „Будући да је Свети Сава човек вере, духа, културе, уметности, велики стваралац и ако се поштује његово дело, онда је нормално да се поштује и веронаука и свештенослужба, које је Свети Сава био и носилац, као Божији човек, као Христов апостол и као творац српске Цркве. Као онај који је оплеменио и наш народ и културу, ушао у душу нашег народа“

* Овогодишњи беседник на академији Слободан ВЛАДУШИЋ: Доминантна особина конвертита од вајкада је била мржња. Мржња према ономе што траје и према онима који трају. Насупрот такве пролазности, безличне и биолошке, стоји фигура Светог Саве, његова вера и његова христоликост, његова трајност и трајност његових дела од којих је најзначајнија аутокефална Српска православна црква

________________________________________________________

         МИТРОПОЛИТ црногорско приморски Јоаникије рекао је да се не може проћи нигде кроз српске земље, а посебно кроз Црну Гору, да се свуда не наиђе на знамења, посебно у српским црквама, али и у многим топонимима, обичајима, који сведоче о томе колико је српски православни народ срастао са духом Светога Саве.

       Према митрополитовим речима, будући да је Свети Сава човек вере, духа, културе, уметности, велики стваралац и ако се поштује његово дјело, онда је нормално да се поштује и веронаука и свештенослужба, које је Свети Сава био и носилац, као Божији човек, као Христов апостол и као творац српске Цркве.

       „Као онај који је оплеменио и наш народ и културу, ушао у душу нашег народа", истакао је митрополит Јоаникије на традиционалној Светосавској академији у Цркви Светог Николе у Котору.

       Наводећи да је јавност ових дана чула да ни по коју цену веронаука не би смјела да се врати у школе "пошто је веронаука догма и нема критичког мишљења", митрополит Јоаникије је нагласио да су мишљење и критика да је веронаука догма у ствари опскурна догма наслеђена из комунистичких времена.

       Митрополит је истакао да је без познавања вере немогуће разумети књижевност, традицију, културно наслеђе.

Слободан Владушић

       „Наравно, таква мишљења и критике, које ових дана доживљавамо, да је веронаука догма, да свештеник проповеда догму, искривљују и само значење догме. Догма уопште није нешто негативно у изворном значењу", навео је митрополит Јоаникије.

       Овогодишњи бесједник, проф. др Слободан Владушић (редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду –  Slobodan Vladušić | FF (uns.ac.rs)), на почетку излагања је поставио питање „како учинити да Свети Сава буде присутан у нашем времену, када оно предоминантно није ни светосавско ни хришћанско, већ се сасвим супротно отворено може рећи да је антихришћанско“.

       Овогодишњи беседник на академији био је Слободан Владушић који је рекао и ово:

       „Није довољно знати нешто о Светом Сави. Нису довољне само чињенице о његовом животу, јер су голе чињенице само информације које пролазе кроз нас и одлазе право у заборав. Потребно је, овде и сада, да на неки начин искусимо живот Светог Саве, да га доживимо и да од тог доживљаја начинимо, сви заједно, искуство које ће нас пратити кроз живот. Само тада можемо да кажемо да је Свети Сава био присутан данас, овде, са нама.

       - Свети Сава нас подсјећа да је трајање и вриједност и љепота, али и моћ.

       - Што значи трајати? То значи бити веран свом завету, бити веран ономе што јеси, упркос страдању и патњи, упркос претњама и уценама. Али исто тако, то значи бити веран свом завету и упркос свим уживањима и привилегијама, које ти се нуде, да би постао неко други, или тачније речено, да би отпао.

       - Заиста, потребно је да постоји неко ко ће нас данас подсетити на лепоту трајања, на љубав у трајању и љубав према трајању. Баш данас.

       - Баш данас када се папагајски понавља како само будале не мењају мишљење и како је најважније прилагодити се. А то значи променити се. То није тачно: не мења се баш све. Мења се само оно што је небитно, неважно, слабо и без темеља. Или оно што је у међувремену постало такво. То се мења. И онај ко размишља само како да се прилагоди пролазним силама тај и сам постаје једна таква пролазност, као што су пролазни животи животиња, које немају ни историју, ни сећања на оно што је било пре, ни очекивања и надања за оно што долази.

Српско певачко друштво „Јединство“ 1839 – Котор

       - И да додам, доминантна особина конвертита од вајкада је била мржња. Мржња према ономе што траје и према онима који трају. Насупрот такве пролазности, безличне и биолошке, стоји фигура Светог Саве, његова вера и његова христоликост, његова трајност и трајност његових дела од којих је најзначајнија аутокефална Српска православна црква, јер она у себи укључује и сва остала његова дела: и манастир Хиландар и Номоканон, и Житија светог Симеона, и три типика: Карејски, Хиландарски и Студенички.

       - Сада када смо видели да је фигура Светог Саве обележења трајањем, можемо се запитати како је трајање уопше могуће у нашем људском, овостраном свету?

       - Одговор на ово питање је моћ предања или традиције. На овом свету трајемо тако што предајемо нешто онима који долазе после нас.

       - Овај свет је антихришћански. То се види и по томе што је у њему и традиција оклеветана. Уче нас да је традиција нешто што ограничава наше стваралачке моћи, нашу слободу стварања, нашу креативност. Хајде да то проверимо овако: да ли је верност православној традицији ограничила Светог Саву у његовом делању? Да ли је верност Светосављу ограничила стваралачке моћи Николаја Велимировића или Јустина Поповића или патријарха Павла или митрополита Амфилохија Радовића или Жарка Видовића?“