Хризостом: Градимо што више цркава јер нам је то и под Турцима и под Титом било забрањено

УПОЗОРИО ДА ПРЕМА СРБИМА У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ ПОСТОЈИ СЕГРЕГАЦИЈА НА КОЈУ СВЕТ НЕ РЕАГУЈЕ

Место на реци Јордан где је крштен Христос

* Као пример игнорисања и сегрегације Срба, митрополит Хризостом наводи да се у ФБиХ уопште не примењује попис из 1991. године при запошљавању Срба у општинама, док се у Српској мора примењивати, јер међународна заједница све то прати. Међутим, у ФбиХ не прате ништа

* Била су тешка времена турског ропства када су цркве рушене, уништаване, претваране у џамије, у друге богомоље. Дошли су ратови - балкански, Први и Други светски, комунизам, атеизам... Једно време само у Сарајеву је било више од 400 џамија, римокатоличких цркава и других богомоља, а српске цркве није било нигде, осим на Башчаршији

* Јордански краљ поклонио је СПЦ парцелу у близини места где је, по предању, Свети Јован крстио Исуса Христа... Тако ћемо ускоро, ако Бог да, после краља Милутина, да градимо први пут нашу српску православну богомољу на простору Јордана

_______________________________________________________________________

            ЊЕГОВО високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је да је више него евидентно да у Федерацији БиХ постоји сегрегација српског народа, али да се тиме уопште не баве представници међународне заједнице.

           Као пример игнорисања и сегрегације Срба, митрополит Хризостом наводи да се у ФБиХ уопште не примењује попис из 1991. године при запошљавању Срба у општинама, док се у Српској мора примењивати, јер међународна заједница све то прати.

           - Међутим, у ФбиХ не прате ништа - рекао је владика.

           Када је реч о враћању имовине Српској православној цркви у Сарајеву, митрополит Хризостом је истакао да постоји сегрегација, јер је неким верским заједницима враћено више него што је било њихово у БиХ, а да СПЦ није враћено ништа.

           - Били смо запрепаштени да је још 1990. и 1991. године Скупштина града Сарајева вратила имовину, али није било никога да је преузме. Стари митрополит Владислав је био болестан, администратор који је тада био овде није хтео да је прими јер је тражио и анекс уз зграду која је подигнута у Сарајеву и тако је остало све до данас. Имамо комплетну документацију о томе коју смо доставили тадашњем високом представнику /Валентину/ Инцку - рекао је Хризостом.

           Митрополит је указао на важност да се граде богомоље, јер је Србима кроз историју било забрањивано да подижу храмове.

           - Била су тешка времена турског ропства када су цркве рушене, уништаване, претваране у џамије, у друге богомоље. Дошли су ратови - балкански, Први и Други светски, комунизам, атеизам, све је то било уперено против цркава Божијих", подсетио је митрополит.

           Напоменуо је да је једно време само у Сарајеву било више од 400 џамија, римокатоличких цркава и других богомоља, а српске цркве није било нигде, осим на Башчаршији.

           - Замислите, цела сарајевска регија није имала ниједне друге цркве, осим на Башчаршији, која је мала, може да прими 60 до 70 људи. Зато нам је јако битно да уопште у БиХ обновимо старе цркве које су девастиране, разрушене, оскрнављене, да подигнемо нове. Да српски народ има место где да чује реч Божију и да се као и други европски народи имају где сакупљати, а не да чекамо да град буде смештен у једну цркву - навео је митрополит.

Митрополит Хризостом

           И додао: „Јако је битно да подигнемо што више цркава у ово време, управо због младих генерација које долазе. Треба нам пуно храмова да градимо, да имамо право да народу кажемо да дође да слуша реч Божију, али још више да се моли, причешћује, исповеда, да се човек изграђује у храму“.

           Митрополит Хризостом указао је да се у Источном Новом Сарајеву гради велики саборни храм Христа Спаситеља и да је у Тилави подигнут манастир, али да је потребно градити цркве широм Епархије.           

           Говорећи о положају Срба на Косову и Метохији, митрополит Хризостом истиче да напади на српски народ трају стотинама година.

           - Увек је Косово и Метохија, чак и за време Краљевине Југославије било поприште великих несрећа, невоља, беда, па све до дана данашњега. Жалимо због постојања толике мржње, анимозитета према српском народу на Косову и Метохији која се показује вековима - истакао је митрополит.

           Владика сматра да је српски народ на Косово и Метохији највише оштећен законом тадашње Федеративне Републике Југославије који је забранио повратак Срба прогнаних у току Другог светског рата.

           - Онда су створене могућности да се отима сва српска имовина, највише на Метохији, па на Косову и тако је трајало све до краја комунизма, и данас се наставља када је незаконито проглашена самосталост Косова и Метохије, отетог од Србије - указује митрополит.    

           - Има оних који покушавају да избришу елементе државности српског народа на Косову и Метохији и Србије као државе. Хвала Богу, српска црква и српски народ су у томе истрајни. Можемо да будемо поносни на тај мученички српски народ који заиста вековима истрајава - навео је Хризостом.     

           Митрополит је био у делегацији са Његовом светошћу патријархом српским Порфиријем која је недавно посетила Јордан и учествовала на Акабској конференцији која има за циљ мир и помирење међу људима на Балкану, али и на Блиском истоку.

           Митрополит Хризостом напоменуо је да се на скупу разговарало о доприносу цркава и верских заједница помирењу међу народима.

           - То је процес који дуго траје, ништа није лако поправити кад се на такав начин поруши или уништи као што је био рат на простору бивше Југославије, Балкана уопште, на Блиском истоку. Ми смо имали срећу да смо били ове године тамо и задовољство да упознамо његово величанство краља Јордана Абдулаха Другог и његове сараднике - навео је митрополит.

           Његово високопреосвештенство каже да је овом приликом јордански краљ поклонио СПЦ парцелу у близини места где је, по предању, Свети Јован крстио Исуса Христа.

           Митрополит Хризостом је додао и да су упознати са радовима на археолошком истраживању Витаније и места крштења Исуса Христа.

           - Наш одлазак тамо је био плодотворан, тако да ћемо ускоро, ако Бог да, после краља Милутина, први пут да градимо нашу српску православну богомољу на простору Јордана - каже митрополит Хризостом.

           Митрополит је свим православним верницима честитао Божић уз жељу да празник проведу у здрављу и весељу са својим ближњима.