Драгиња Вуксановић-Станковић се укључила у антицрквену кампању режима

МЦП ОДРЕАГОВАЛА НА ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЈЕДНИЦЕ СДП МИТРОПОЛИТУ АМФИЛОХИЈУ

* Нити је Митрополит нетрпељив према било коме нити шаље политикантске предизборне поруке

* Ради се о опасној замјени теза. Они који угрожавају права Цркве и свих вјерника - осјећају се увријеђенима, кад угрожени почну да бране своја права

__________________________________________________________________________

       ГОСПОЂА Драгиња Вуксановић-Станковић се из непознатих, а вјероватно политикантских, разлога укључила у предизборну антицрквену кампању предвођену од стране актуелне власти.

       Нажалост, подлегла је режимској пропаганди и у Митрополитовим порукама препознала некакву нетрпељивост и политиканство. Наравно, ништа од тога није истина.

       Нити је Митрополит нетрпељив према било коме нити шаље политикантске предизборне поруке. Само користи своје право као грађанин Црне Горе, и испуњава своју обавезу, као Митрополит црногорски, да укаже свим грађанима Црне Горе, а на првом мјесту православним вјерницима, да имају, без изузетка, особито они који су православни Хришћани, одговорност према својој Цркви, која је угрожена од стране дискриминаторног закона о вјери, који је, нажалост, изгласан у Скупштини Црне Горе и од посланика партије коју предводи госпођа Вуксановић-Станковић.

       Гласање на изборима је свакако ствар грађанске слободе, као што је и ствар грађанске и хришћанске слободе да се не даје изборно повјерење онима који Хришћанску Цркву угрожавају, ниподаштавају и желе да је затру. С тим да се овдје ради о опасној замјени теза.

       Они који угрожавају права Цркве и свих вјерника се осјећају увријеђенима, кад угрожени почну да бране своја права.

       Одбрана вјековног поретка и својине Цркве је управо оно што је данас истински израз грађанске слободе и привржености демократији и принципу одвојености вјере и државе.

       Зачудо да универзитетски предавач, каква је ауторка отвореног писма Митрополиту Амфилохију, није досад прозрела медијску лаж о томе да је Митрополит иједног човјека или групу људи икада назвао “накотом”, или увредљиво поредио са животињама, него те неистине чак користи као аргумент.

       То је измишљотина оних медија који неријетко којешта измишљају и о њеним партијским колегама. Од режимских спин доктора очекујемо да тако нешто злонамјерно користе, али тако нешто збиља не приличи оној која учи наше младе људе науци и критичком мишљењу.

       Закључне ријечи у отвореном писму госпође Вуксановић-Станковић само свједоче о њеном дубоком непознавању хришћанске вјере, што није и не мора да буде толико озбиљан проблем, колико је збиља испразна њена амбиција да буде учитељ вјере и морални судија.

       Њену смјелост да људе који су цијели свој живот посветили Богу прогласи за оне који “Бога у срцу немају”, жалосно је и коментарисати.

       Она можда и не схвата каква је то увреда за једног вјерника. Много гора од оних које је погрешно приписала Митрополиту.

       Не баш оригиналне примједбе о томе да Црква и Бог нису исто стварно показују трагедију вишедеценијске отуђености нашег народа од Цркве и Бога.

       Црква је Тијело Христово, чија је глава сам Господ наш Исус Христос и она већ двије хиљаде година представља лађу спасења и пут ка Богу. Ако је то било добро за милионе наших крштених предака, шта ту смета ауторки писма?

       Збиља ће да остане тајна шта је ово писмо уопште требало ономе ко га је послао. Вјероватно да покуша да у црквофобији и христијанофобији донекле парира владајућој партији.

       Истински нам је жао због тог антицрквеног надметања у које се уплела госпођа Вуксановић-Станковић.

       (саопштење Митрополије црногорско-приморске)