Београдски форум: Патријарх Иринеј је велики син српског народа
ЧУВАО ЈЕ ЈЕДИНСТВО СПЦ, А ТИМЕ И ЈЕДИНСТВО СРПСКОГ НАРОДА
Драган лакићевић, Патријарх Иринеј и Живадин Јовановић
* Увек је подесћао да је покрајина Косово и Метохија колевка српске духовности, државе и нације и да је саставни део Републике Србије
* Његова блага и мудра реч пажљиво се слушала и уважавала како у српском народу, тако и међу старешинама других цркава и религија
_______________________________________________________________
СA најдубљом жалошћу опраштамо се од Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, великог сина српског народа.
Као први међу једнакима руководио је Српском православном црквом, чувајући њено јединство, углед и улогу, свуда тамо где су српске земље и где живи српски народ, а затим, у православном и хришћанском свету уопште.
Чувајући канонске, заветне вредности православља истовремено је био неуморни градитељ мостова, разумевања и узајамног поштовања у односима са другим црквама и другим религијама.
На сваком месту ширио је човекољубље. Поникао из свог народа, са свим његовим најбољим особинама, увек је бринуо о његовој добробити, његовој славној историји и будућности грађеној на дубоким коренима.
Често је говорио да примљено од предходних генерација морамо чувати и предавати новим нараштајима. Његова блага и мудра реч пажљиво се слушала и уважавала како у српском народу, тако и међу старешинама других цркава и религија.
Српски народ је један ма где живео – често је говорио да би посредно подсећао како су поделе непотребне и штетне.
У државне послове није се мешао али је све тешкоће и проблеме српског народа дубоко преживљавао и настојао да СПЦ са својим вековним искуствима, помогне у њиховом решавању колико год може и на најбољи начин, у складу са њеном улогом верске, националне институције.
Своју снагу, мудрост и умеће усмеравао је, пре свега, на очување јединства СПЦ, а тиме и јединства српског народа.
Увек је подесћао да је покрајина Косово и Метохија колевка српске духовности, државе и нације и да је саставни део Републике Србије.
Изузетну пажњу и све време проведено на светом трону СПЦ посветио је завршавању Храма Светог Саве...
Спокојан је што у часу упокојења тај вишевековни подухват српског народа и Србије успешно приведен крају и што га предаје будућим генерацијама.
Залагао се да Србија, као матица увек брине и помаже деловим српског народа изван Србије, српској дијаспори у очувању свог идентитета и заштити од асимилације. И у том погледу, градио је мостове између свих делова српског народа, у снажењу осећаја припадности и јединства, као услова за разумевање и повезивање са другим народима.
Подржавао је и помагао хуманитарну делатност Фонд дијаспора за матицу. Благословио је издвајање велике помоћи Фонда за отклањање последица катастрофалних поплава, 2014. и 2015. године, у Србији и Републици Српској.
Балгословио је одржавање последње Скупштине Фонда у Парохијском дому Храма Светог Саве.
(Београдски форум за свет равноправних)