Амфилохије: Епископ Цариграда не може имати мјесто које је имао када је у Цариграду био цар

МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ У СРПСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У ПАРИЗУ

* „Наш уважени Патријарх васељенски Вартоломеј сматра да њему припада то право да даје аутокефалију Украјинској цркви и да поништава одлуку од прије триста година да би могао да примијени оно што је замислио. Ми сви поштујемо Цариградског патријарха, првопрестолну Цариградску цркву православну, међутим то њему не даје право да може да се понаша онако као што је то урадио са Украјином“

* „Наша Црква умољава да се сазове свеправославни сабор поводом Украјине. Претпостављам да може да га сазове Антиохијска патријаршија, коју је основао апостол Петар, и Павле, и која је у своје вријеме сазивала велике црквене саборе. Или Александријска патријаршија може да сазове тај сабор. Али то онда треба да прихвати и Цариград“

* „Цариград је мајка Црква словенских и румунске Цркве, али није мајка црква Јерусалима, Александрије, Рима првога, Антиохије… У црквеним службама једина Црква која се назива мајком – то је јерусалимска. Она то уствари јесте – мајка Црква свих цркава и Истока и Запада. То не смије да заборавља ни први, ни други, ни трећи нити било који Рим       

* „Словенски народи и Цркве су били у орбити Цариграда као државе, као царске власти. Те одлуке су опстале, признате су од сабора – до наших времена. И не само то, него и на сабору на Криту признато је четрнаест аутокефалних Цркава. И самим тим оне нису више у надлежности Патријарха цариградског, јер је Сабор онај који је то коначно потврдио“

* Поред многобројних посетилаца, предавању су присуствовали амбасадорка Србије у Француској Наташа Марић, потпредседник ЕУО Епархије западноевропске Љубомир Михајловић, књижевник и публициста из Париза Комнен Бећировић, председник Савеза Срба у Француској Ђуро Ћетковић, протојереј-ставрофор Никола Црнокрак, декан париског Теолошког института Светог Сергија, као и старешина цркве Свете Параскеве протојереј-ставрофор Жељко Симоновић

_________________________________________________________________

         ПОВОДОМ осам вјекова аутокефалности СПЦ, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије одржао је синоћ у Културном центру Србије у Паризу предавање на тему  „Устројство Цркве: Појам аутокефалије и организација Православне цркве на Западу“

         Митрополита Амфилохија је дочекао и поздравио директор Центра Драгослав Павловић.

         Владика је рекао да је Црква Христова утемељена на Светој евхаристији, на Христовом Распећу, Његовом Васкрсењу и на силаску Духа Светога на прве ученике и прву Цркву Христову.

         „Христос је тако једина истинска глава Цркве, а Дух Свети душа Цркве. И Црква су они који се сабирају око те главе и који примају Духа Светога кроз вјекове“, рекао је он.

         Говорећи о ширењу Цркве из Јерусалима по Палестини и даље по свијету, рекао је да данас нема мјеста на земаљском шару гдје се не служи Света литургија.

         Казао је да наш Бог није неки усамљеник на небесима, него Отац који вјечно воли свог Сина и Дух Свети који је веза између Оца и Сина као та Љубав.

         „Љубав није просто нека емоција земаљска, него је својство вјечнога Бога које постаје и својство човјека рођеног за пролазно биће, али и рођеног том љубављу за вјечност. То је оно што изворна Црква, Црква православна, како је ми називамо – чува као зеницу ока. Епископ, презвитер, ђакон су они који сабирају ту Цркву Свете евхаристије. Као што је говорио Свети Игњатије Богоносац, тамо гдје је Епископ са презвитерима и ђаконима заједно са народом, гдје служе Божанствену литургију, тамо је једна, света, католичанска и апостолска Црква“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

         Митрополит Амфилохије је казао да су апостолске Цркве оне које су настале тамо гдје су стигли и проповиједали апостоли.

         „Таква је Александрија апостола Марка, Антиохија апостола Павла и Петра, Јерусалим гдје су били сви апостоли и Рим, гдје су били апостоли Петар и Павле и гдје су мученички пострадали. У Цариграду апостол Андреј, до Кијева који се данас често помиње, и тамо је служио. Градови, који су били централни у једном дијелу некадашње римске империје звали су се митрополијски градови. Отуда су се и  епископи у њима назвали митрополитима“, објаснио је Владика.

         Додао је да је од најранијих времена посебно мјесто у Цркви заузимао Рим, као престоница Римскога царства, а онда после њега и Нови Рим гдје је цар Константин пренио своју престоницу.

         „Наравно, Рим као престоница Римског царства до цара Константина, играо је од самог почетка посебну улогу, а послије њега, попут њега, Нови Рим. Рим је на значају у Цркви добио због тога што су у њему проповиједали Јеванђеље апостоли Петар и Павле, првоврховни апостоли, што су они ту и мученички пострадали. Али, није то једини разлог због кога је Рим добио то своје мјесто. То се види и по Новом Риму, по Цариграду. Од времена цара Константина, који преноси престоницу у Нови Рим, долази до тзв. симфоније између државе и Цркве. Занимљиво је да неки од римокатоличких теолога тврде, и с правом, да  се тек од четвртог вијека потенцира улога и значај апостола Петра у Риму. До тада је присуство цара било веома битно, као што је сад и Нови Рим добио значај са разлога што је тамо сада цар“, објаснио је Владика Амфилохије.

         Владика је нагласио да је од цара Константина до пада Цариграда 1453. године, па чак и све до мученичке смрти руске царске породице прије сто година, трајао константиновски период историје Цркве.

         Епископ Новога Рима је, казао је Митрополит Амфилохије, због тога што се у њему сада налазио цар, добио исту част и почаст коју је имао Епископ првога Рима.

         „Једно је сигурно: и првом Риму и другом Риму су историјски разлози дали то мјесто у историји Цркве. То није утемељено на Новом Завјету, на Христовој науци. Иако се тврди да је апостол Петар био онај кога је Христос посебно изабрао за насљедника, јасно је да су сви апостоли имали иста пуномоћја, исту власт“, додао је он.

         Митрополит црногорско-приморски је казао да је људско искушење то што је папска црква догматизовала свој примат.

         „То је искушење које је било и на Истоку православном и остало је и до наших времена. А у Цркви Божјој, онаквој какву је Христос основао, једини први је Бог који је постао човјек – Богочовјек“, нагласио је Митрополит Амфилохије и истакао да је православни Исток сачувао саборност као основу свога устројства.

          Казао је и да је искушење првенства искушење и у породици, у друштву, у заједници.

         „Оно постоји гдје год постоје људи. Оно постоји и у Цркви. У свакој људској заједници постоји једна таква тенденција, па тако и у Цркви. Зато је веома битно да Црква сачува своје изворно устројство“, сматра Митрополит Амфилохије.

         Казао је да се све то види из садашње црквене ситуације у православној Украјини.

         „Наш уважени Патријарх васељенски Вартоломеј сматра да њему припада то право да даје аутокефалију Украјинској цркви и да поништава одлуку од прије триста година да би могао да примијени оно што је замислио. Ми сви поштујемо Цариградског патријарха, првопрестолну Цариградску цркву православну, међутим то њему не даје право да може да се понаша онако као што је то урадио са Украјином“, нагласио је Митрополит Амфилохије.

         Објаснио је да је Цариградски патријарх кроз историју давао аутокефалију на оним мјестима која су припадала њему.

         „Словенски народи и Цркве су били у орбити Цариграда као државе, као царске власти. Те одлуке су опстале, признате су од сабора – до наших времена. И не само то, него и на сабору на Криту признато је четрнаест аутокефалних Цркава. И самим тим оне нису више у надлежности Патријарха цариградског, јер је Сабор онај који је то коначно потврдио“, казао је Владика.

         Владика је казао да поштује Патријарха Вартоломеја, који је његов друг из студентских дана.

         „Али то не значи да ћемо подржавати све његове одлуке. Ипак он није непогрешиви римски папа. И зато, рецимо, наша Црква није прихватила то његово признање аутокефалије у Украјини. Да сви православни Украјинци прихватају аутокефалију, онда би то било нормално. Али, ипак већина православног народа Украјине припада канонској Цркви на челу са Митрополитом Онуфријем која је везана за Московску патријаршију. То, дакле, није рјешење, него само дубље компликовање тога питања“, истакао је Митрополит црногорско-приморски.

         Казао је да због тога наша Црква умољава Цариградску патријаршију да сазове свеправославни сабор који ће то питање да ријеши и да исто то, поред руске, предлажу и друге помјесне Цркве. Рекао је да Цариград има право да сазива васељенске саборе и да је сад проблем ко ће сазвати сабор који једини може да ријеши то питање.

         „Претпостављам да то може да уради Антиохијска патријаршија, коју је такође основао апостол Петар, и Павле, и која је у своје вријеме сазивала велике црквене саборе. Или Александријска патријаршија може да сазове тај сабор. Али то онда треба да прихвати и Цариград“, каже Митрополит Амфилохије.

Нагласио је да Епископ Цариграда данас не може имати оно мјесто које је имао када је Цариград био царска престоница.

         „Цариград је мајка Црква словенских и румунске Цркве, али није мајка црква Јерусалима, Александрије, Рима првога, Антиохије… У црквеним службама једина Црква која се назива мајком – то је јерусалимска. Она то уствари јесте – мајка Црква свих цркава и Истока и Запада. То не смије да заборавља ни први, ни други, ни трећи нити било који Рим. Јер, ипак, ту се родио Христос, ту је живио, ту је разапет, ту је васкрсао из мртвих, вазнио се на небеса. Ту је основана Црква Божја, ту је утемељена прва евхаристија, ту је било прво сабрање апостола. А сва Црква није ништа друго до продужетак тога првог сабрања око Христа у Јерусалиму“, објашњава Владика Амфилохије.

         Митрополит Амфилохије каже да Црква, након константиновске ере, која започиње са царом Константином, а завршава се убиством царске руске породице, хтјела – не хтјела, мора да се врати на устројство какво је имала у прва три вијека, у вријеме великог гоњења хришћанства.

         Додао је да и сам појам аутокефалије није убједљив, да је такође историјски условљен, јер је једна глава Цркве – Господ Христос.

         „Црква је, дакле, саборна по својој природи и сабор је оно што је мјерило њеног живота. Као што се види на првом сабору апостола описаном у Дјелима апостолским. То је моје осјећање Цркве и лично мислим да би требала и црква Запада да се прилагоди томе, да се врати устројству какво је било у апостолским временима, а и да Црква Истока преброди та искушења која се догађају и на Истоку и која се сад догађају по питању Цркве на Украјини“, закључио је Митрополит Амфилохије.

         Поред многобројних посјетилаца, предавању су присуствовали амбасадорка Србије у Француској Наташа Марић, потпредсједник ЕУО Епархије западноевропске Љубомир Михајловић, књижевник и публициста из Париза Комнен Бећировић, предсједник Савеза Срба у Француској Ђуро Ћетковић, протојереј-ставрофор Никола Црнокрак, декан париског Теолошког института Светог Сергија, као и старјешина цркве Свете Параскеве протојереј-ставрофор Жељко Симоновић.

         Иначе, у Културном центру Србије, у истом простору у којем је Митрополит Амфилохије синоћ одржао предавање у току је и изложба слика прослављеног српског сликара Петра Лубарде, рођеног у Љуботину у Ријечкој нахији.

          https://mitropolija.com/2019/03/06/mitropolit-amfilohije-u-parizu-odrzao...