Амфилохије: Сабљом ријечи браним достојанство црногорског српског народа православног
СА ВЛАДИКОМ АТАНАСИЈЕМ ЈЕВТИЋЕМ БОГОСЛУЖИО НА СИЊАЈЕВИНИ ЗА СВЕТОГ ИЛИЈУ
* „Иако ја не носим сабљу као Свети Петар Цетињски на Крусима и на Мартинићима, имам сабљу ријечи коју ми је Бог дао и употребљавам је бранећи своје људско достојанство, бранећи достојанство Светих мојих претходника, бранећи достојанство црногорског народа српског православног овдје"
* Митрополит црногорско-приморски осврнуо се на историјски ток од турског окупатора преко наци-фашизма до данашњег времена, до бомбардовања и протјеривања Срба са Космета, изразивши забринутост и жаљење због тренутног мјеста Црне Горе у свему томе, због потомака Краља Николе који су се одметнули од вјековног наслеђа својих претходника и предака
* „И као што су у Сирији, у Триполију и у Бејруту, након што су до темеља срушили и уништили градове, устоличили злочинце и своје послушнике, тако и у нашим крајевима раде ови данашњи окупатори. Као што је на Космету земља затрована осиромашеним уранијумом, тако желе и ову свету црногорску народну планину да оскрнаве и да је претворе у полигон за злочине“
________________________________________________________________________
ЊЕГОВО високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, служили су на празник Светог Пророка Илије, 2. августа, са свештенством уз молитвено учешће вјерног народа, Свету архијерејску литургију у Храму Светог Василија Острошког – Ружици, којом је почео традиционални црквено-народни сабор на планини Сињајевини.
Након Светог Јеванђеља, говорио је Владика Атанасије.
Присјетио се како је прије 40 година са Митрополитом Амфилохијем, умјетником Милићем од Мачве, и још неколицином људи нашао ову цркву разваљену и уништену. Уништена је била и запуштена од безбожних времена и обезбожених људи који су стоку затварали у њу и користили ову светињу за сличне потребе. Њих неколицина су својим рукама наново подигли олтар и звоно, чистили цркву и напослетку служили Литургију.
„Тада се овдје десило чудо. Вјера је наша највеће чудо, као и на гори Тавор, тако је и на овој овдје гори Преображења Христова побједа сигурна“, нагласио је Епископ Атанасије.
Владика је поручио да, као што је Илија био сам међу 450 жречева лажног бога Вала и све их надјачао силом истинитог Бога, тако се и ми не смијемо приклонити идолима и лажним вриједностима овога свијета.
Изразио је наду у човјечанство, како има образа Божијег у људима, али често мора да се деси неки потрес, неко страдање да би се он пробудио.
„Као што каже велики Његош да је страдање крста добродјетељ и васкрсења не бива без смрти, као ни Васкрса без Великог петка, а то потврђује и овај храм који је данас васкрсао“, повезао је Владика и честитао празник Бјелопавлићима и свима присутнима.
Након Свете литургије, Митрополит Амфилохије је благословио славске приносе, пререзао колач и честитао славу окупљеним Бјелопавлићима, пожељевши да се обнављамо преко и кроз овај обновљени храм Божији.
Митрополит је напоменуо да је Господ својим Распећем и Васкрсењем ушао у матицу људскога живота, тако да свако ко је Његов кроз историју мора бити разапињан, као што је Црква Христова уназад 2000 година бивала разапета, али је увијек изнова васкрсавала.
„Овдје леже у темељу светиње и кости 53 Бјелопавлића који су животе дали бранећи Сињајевину од турског окупатора. Данас је планина такође угрожена“, рекао је.
„Иако ја не носим сабљу као Свети Петар Цетињски на Крусима и на Мартинићима, имам сабљу ријечи коју ми је Бог дао и употребљавам је бранећи своје људско достојанство, бранећи достојанство Светих мојих претходника, бранећи достојанство црногорског народа српског православног овдје“, нагласио је Митрополит.
Осврнуо се на историјски ток од турског окупатора преко наци-фашизма до данашњег времена, до бомбардовања и протјеривања Срба са Космета, изразивши забринутост и жаљење због тренутног мјеста Црне Горе у свему томе, због потомака Краља Николе који су се одметнули од вјековног наслеђа својих претходника и предака.
„И као што су у Сирији, у Триполију и у Бејруту, након што су до темеља срушили и уништили градове, устоличили злочинце и своје послушнике; тако и у нашим крајевима раде ови данашњи окупатори. Као што је на Космету земља затрована осиромашеним уранијумом, тако желе и ову свету црногорску народну планину да оскрнаве и да је претворе у полигон за злочине“, рекао је Митрополит нагласивши да Бјелопавлићи имају благослов да бране Сињајевину и изразивши наду да Црна Гора неће изгубити част и достојанство.
Након Митрополитовог благослова, честитајући празник великога Светога Пророка Илије, присутне је срдачно поздравио Огњен Јововић, предсједник Удружења „Бијели Павле“ из Даниловграда, овогодишњи домаћин славе, а домаћинство за наредну годину припало је Миљану Станишићу као представнику братства Станишић.
Велику част је указао својим присуством и Пабло Домингез, доктор антропологије и професор на универзитету у Толузу, који годинама на различитим дјеловима Медитерана истражује везе између људи и природе.
Доктор Домингез се у име својих колега из интернационалне организације захвалио заједници сточара, пастира због њиховог рада и дела без кога ови крајеви не би били то што јесу, бисер природне аутентичности ради којег долазе туристи из цијелог свијета.
Нагласио је дивљење снази и истрајности пастирске заједнице и људи ових простора, уверивши их да нису сами и да је њихово дјело препознато, обећавши међународну помоћ и подршку и сарадњу.
За славском трпезом, Митрополиту Амфилохију и Митрополији црногорско-приморској се захвалио на новчаној и моралној помоћи, представник Удружења бјелопавлићких сточара, Веско Лакић.
Лакић је изразио жељу и наду да ће ово бити подстицај младим људима да се укључе у ову веома битну дјелатност и да ће рад и плодови ове заједнице бити све већи и значајнији.
Након тога је уз богат културно-умјетнички програм настављено 125. саборовање Бјелопавлића на Сињајевини.
Овогодишњи сабор има посебан значај, јер су грађани, како су раније саопштили из Грађанске иницијативе ,“Сачувајмо Сињајевину“, након осам вјекова живота на Сињајевини, дошли у ситуацију да се боре за њен опстанак јер је Министарство одбране планирало успостављање војног полигона на овој планини. Ради заштите Сињајевине покренута је и онлајн петиција којом се тражи да ова планина буде заштићено подручје.
Грађанска иницијатива „Сачувајмо Сињајевину“, Удружење „Бијели Павле“, Црквена општина, Митрополија црногорско-приморска, Планинарски клуб „Прекорница“ из Даниловграда и Удружење сточара „Бјелопавлићка Сињавина“, више пута су исказали протест због намјере Министарства одбране да милитаризују Сињајевину.
***
Цркву Ружицу саградили су Бјелопавлићи 1894. године на мјесту које им је књаз Никола I Петровић Његош 1881. године дао због заслуга у ослободилачким ратовима против Турака. Од тада бјелопавлићке породице издижу преко љета са својим стадима на овај катун а за Илиндан се традиционално сабирају са свих страна. То саборовање није прекидано ни у вријеме полувјековне безбожне комунистичке тираније када је ова светиња била у рушевинама и у њу утјеривана стока.
Прву послијератну Свету литургију на зидинама порушеног храма служили су 1982. године, тада јеромонаси и професори Богословског факултета у Београду, а данас најугледнији архијереји наше Цркве, господа Амфилохије Радовић и Атанасије Јевтић. Тада је полако, још увијек са страхом, почело да се говори о њеној обнови.
Тачно послије десет година, на Илиндан 1992. године, Високопреосвећени Амфилохије је тада као Митрополит црногорско-приморски освештао цркву Ружицу, обновљену трудом, љубављу и прилозима Бјелопавлића и других добротвора. Од тада прослава Илиндана, како и доликује, почиње саборном молитвом и Светим причешћем.
Тијана Лекић/Весна Девић
