Амфилохије: Предсједник Србије би морао да схвати да је на Косову закопано наше надање, а не безнађе
„НАУМИЛИ СУ ДА ЦРКВИ СВЕ ОТМУ, А ОТПОР ТОМЕ ПРОГЛАШАВАЈУ ЗА БАВЉЕЊЕ ПОЛИТИКОМ“
* Матуранте Богословије Св. Петра Цетињског подсјетио на Његошеве стихове “надање се наше закопало на Косово, у једну гробницу”, па наставио: “Ови наши овдје су већ у безнађу, ови који су признали непостојећу државу и одрекли се тиме Црне Горе. Ја сам рекао и овом господину који је на власти да је он издајник Црне Горе. Издао је краља Николу, издао је крв оних који су ослобађали Косово и Метохију 1912. године. Али, то је његова прича, а ова наша је мало старија и непролазнија“
* „Својим законом угрожавају биће и достојанство Цркве која је на распећу Христа распетога, али је Христос и васкрсли Христос”
* “И вас овдје су – раније можда мало више него сад – малтретирали неки безумници. У вријеме кад смо обновили богословију, 1992. године, овдје су нас напали и оптужили. Јово Капичић, творац Голог отока, мене је тада напао да ме је неко овдје послао. А то су послије понављали стално, од мога устоличења. А мене је послала Црква Божија, Господ ме је послао“
_________________________________________________________________________
АРХИЕПИСКОП цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је на додјели диплома овогодишњој генерацији матураната Богословије Светог Петра Цетињског пожелио да наставе да се баве богословљем.
“Али не само богословљем као науком, него богословљем као животом. То је оно што је елементарна ствар”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Објаснио је да је у питању наука која постаје живот.
“Ако је живот, онда је то право. То важи и за вас, нове богословце, а и за нас који смо неки наводно старији богословци. Богословље без живота, без примјене у свакидашњем животу, у мишљењу, у понашању, оно није богословље”, рекоа је Владика Амфилохије.
Владика је пожелио и њима и њиховим наставницима да наставе свето Божје дјело ове црквено-просветне установе.
“Ово је најстарија школа у Црној Гори, па и мало шире. И ова богословија је темељ универзитета црногорског. Он је рођен из ове богословије, односно из Богословско-учитељске школе која је била овдје на Цетињу”, подсјетио је он.
Подсјетио је да је школа била укинута 1945. године.
“Па су нам узели и ову зграду – Биљарду Његошеву, која је била зграда богословије, отели су је. Сад овим законом припремају да отимају све храмове и све зграде. То је смисао овога закона. И то је смисао бунта овога народа против тога”, рекао је Владика.
Нагласио је да носиоци власти сада Цркву оптужују да се бави политиком.
“Међутим, тим законом угрожено је биће и достојанство Цркве, а отпор томе сад проглашавају политиком. Црква је на распећу Христа распетога, али је Христос и васкрсли Христос”, рекао је Владика.
Казао је да и цетињски богословци то доживљавају на Цетињу.
“И вас овдје су – раније можда мало више него сад – малтретирали неки безумници. У вријеме кад смо обновили богословију, 1992. године, овдје су нас напали и оптужили. Јово Капичић, творац Голог отока ме је тада напао да ме је неко овдје послао. А то су послије понављали стално, од мога устоличења. А мене је послала Црква Божија, Господ ме је послао, једини који ме је послао и који ме подржава по мјери мога служења Господу”, нагласио је он и додао да “наде нема више ни у кога до у Бога и у своје руке”.
Подсјетио је и на Његошеве стихове “надање се наше закопало на Косово, у једну гробницу”, и да би предсједник Србије морао да схвати да је на Косову закопано наше надање, а не безнађе.
“Ови наши овдје су већ у безнађу, ови који су признали непостојећу државу и одрекли се тиме Црне Горе. Ја сам рекао и овом господину који је на власти да је он издајник Црне Горе. Издао је краља Николу, издао је крв оних који су ослобађали Косово и Метохију 1912. године. Али, то је његова прича, а ова наша је мало старија и непролазнија. Она је у име Христа Господа, вјечна прича. То је распеће и васкрсење – живот Цркве и оних који су у Цркви”, поручио је Митрополит Амфилохије на додјели диплома овогодишњој генерацији матураната Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу.
