Амфилохије пред 100.000 верника у Подгорици: Ако желе да буду најсрамнија група која је владала Црном Гором – нека не повлаче закон

ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА ВЕРНИКА НА СВЕТОСИМОНОВСКОМ САБОРУ И У ЛИТИЈИ У ПОДГОРИЦИ

* Архијерејском литургијом у саборном храму Васкрсења Христовог началствовао Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, који борави у тродневној посјети Митрополији црногорско-приморској. Саслуживала су му петнаесторица архијереја Српске и Украјинске православне цркве

* Умировљени владика захумско-приморски Атанасије: Јован Дучића је говорио да смо ми народ са дубоким духовним резервама. Издржаћемо. Божија правда је непобедива и на крају ће победити. Нека Свети буду са нама, а ми са Светима. Крст носити нама је суђено, али имамо на небу моћне заштитнике

* Светосимеоносску вбеседу изговорио професор Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" Дарко ЂОГО који је рекао: “Молимо те, Свети Симеоне Мироточиви и Свети Саво, дајте мир Вукану и Стефану, да се братска зађевица не претвори у омразу већ у подсетник јачине братске љубави. Молимо те, Свети кнеже Владимире, да поново будеш са нама, да се синови твоји не свађају, већ их сабери и учини да побацају у Дњепар идоле новца, власти, моћи, политике, ради којих се крв братска пролива и деца твоја плачу. Нека Свети Рас и Света Рус, Рибница и Кијево, буду сведоци да је сила завета, сила љубави, јача од омразе и увређености, поделе и посесивности”

________________________________________________________________________

        У Подгорици је одржан Светосимеоновски сабор, у славу Божију и у част Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, родоночалника светородне лозе Немањића којем је присуствовало 100 хиљада верника.    

        Светковина је почела Светом архијерејском литургијом у саборном храму Васкрсења Христовог, којом је началствовао Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, који борави у тродневној посјети Митрополији црногорско-приморској.

        Саслуживала су му петнаесторица архијереја Српске и Украјинске православне цркве: Архиепископ охридски Митрополит скопски Јован, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, гитрополити вижгородски и чернобиљски Павел, бориспољски и броварски Антоније, нежински и прилукски Климент и загребачко-љубљански Порфирије, епископи будимски Лукијан, милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, полошко-кумановски Јоаким, захумско-херцеговачки Димитрије, баришевски Виктор, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством и свештеномонаштвом.

        Пред храмом су се окупили верници из разних крајева Црне Горе.

        Учесници сабора су у литији – досад највећој у Црној Гори – кренули до Немањиног града на Рибници.

        Митрополит Онуфрије је рекао да два народа данас пролазе кроз многа искушења.

        „Ништа не може да нас одвоји од љубави Божије. Наше јединство и љубав и данас се показују у заједничкој молитви и литији", навео је владика Онуфрије.

        Митрополит Амфилохије изразио је наду да ће власт повући спорни Закон о слободи веросповести ако жели да сачува образ.

        „Ако хоће да изгубе образ и душу и буду најсрамнија група која је владала Црном Гором, онда могу и тако", навео је владика Амфилохије.

        На Немањином граду, где је рођен преодобни Симеон Мироточиви, благосиљан је славски колач.

        Митрополит Амфилохије је казао да је манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду никао из његових моштију и колевке.

        „Колијевка његова је васкрсла овдје на Немањином граду и све што се овдје догађа је у његовом духу. Тако је било кроз вјекове и тако ће бити и у будућим временима”, поручио је Владика.

        Беседио је и умировљени Епископ захумско херцеговачки Атанасије. Он је, између осталог, рекао да наш народ није скоројевићки, да је “овај народ умирати свик’о”, јер верује у васкрсење.

        “Ово данас, ово јединство нас свију је доказ васкрсења и овога народа. Кад сам сведочио у Америчком конгресу о страдању на Косову и Метохији дали су нам 12 минута са преводом, а Ругови 40. Таква је њихова правда”, рекао је он.

        Подсетио је на речи Јована Дучића који је говорио да смо ми народ са дубоким духовним резервама.

        “Издржаћемо. Божија правда је непобедива и на крају ће победити. Нека Свети буду са нама, а ми са Светима. Крст носити нама је суђено”, поручио је умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, честитајући празник уз напомену да имамо на небу моћне заштитнике.

        Литија је потом прошла кроз центар Подгорице и вратила се пред саборни храм где је одржана празнична духовна академија.

        Светосимеоновску беседу је произнeо протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, ванредни професор Православног богословског факултета Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, који је казао да се данас налазимо на великом месту једног Завета:

        “Данашњица је опијена идентитетима за које се људи боре и због којих се мрзе. Али идентитета има разних, чак у свакоме од нас има и може бити неколико осећаја припадања: породици, граду, нацији, језику, држави, вери, Цркви. Међутим, нису идентитети мера човекова, него Завет.”

        То је Завет, како је објаснио, да неће остати ниједан кутак васељене непросвећен светлошћу Христовом, да неће остати ни Стари Рас ни стара Рус без плодова Духа Светога. То је увек, како је рекао, један једини, истоветни Завјет, немањићки, светосавски и световладимирски.

        Професор Ђого је казао да је вечно само оно што је сазидано на Христу, Светом Сави, Светом Симеону, Светом Владимиру Кијевском и Светим Антонију и Теодосију кијево-печерским:

        “Наше ко јесмо одређено је тим Заветом који је дат на овом месту и тиме шта су наши свети преци учинили прихватајући и ширећи благослов Божији, благослов Цркве. Тако је започео наш заједнички пут који је мера и Србије и Републике Српске и Црне Горе, и Русије и Украјине и Белорусије, и Грчке и Румуније, и сваке земље и царства. Ми смо данас срећни, јер смо заједно у том Завету и срећи у којој нема разлике и раздвајања.”

 

        По његовим речима напади и прогони Цркве започели су у Украјини 1992, пренели се 2020. у Црну Гору, те је “наша борба за светиње заправо започела већ тада, а можда и пре осам векова”.

        “Молимо те, Свети Симеоне Мироточиви и Свети Саво, дајте мир Вукану и Стефану, да се братска зађевица не претвори у омразу већ у подсетник јачине братске љубави. Молимо те, Свети кнеже Владимире, да поново будеш са нама, да се синови твоји не свађају, већ их сабери и учини да побацају у Дњепар идоле новца, власти, моћи, политике, ради којих се крв братска пролива и деца твоја плачу. Нека Свети Рас и Света Рус, Рибница и Кијево, буду сведоци да је сила завета, сила љубави, јача од омразе и увређености, поделе и посесивности.”

        Ђого је поручио и да је оно што се данас дешава у Црној Гори обнова Завета који није само светосавски, већ и световладимирски, свеправославни и да је ова срећа, сусрет у крсним ходовима, сусрет васељенских размера. Оно што универзум чини васељеном, како је истакао, јесте васељенска љубав, наш Христос Бог, живљење те љубави која освећује и осмишљава све створено у васељени:

        „Управо ради васељенске жртве и васељенског богословља Светог Григорија Богослова, ми волимо Цркву којој је он једно време служио. Ради васељенских златних уста Злаоуста, ми волимо Цркву Цариграда. Не постоје васељенска јурисдикција, васељенска ароганицја, васељенска претензија – све то је супротно од истинске васељенскости. Данас се у Кијеву и у Подгорици рађа или, боље речено, обнавља васељенскост, која није никакав административни већ богословски, онтолошки појам. У таквој васељенскости, једина мера васељенскости јесте мера Христова, мера љубави и служења”, закључио је протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого.

        Изведен је и богат културно-уметнички програм.