СНП Избор је наш: „Инцкови закони“ одбачени, а шта ћемо са плодовима притисака и уцјена?

РЕАКЦИЈА НА ПРЕСУДУ МИЛАНА БЛАГОЈЕВИЋА, СУДИЈУ ОКРУЖНОГ СУДА У БАЊАЛУЦИ

* Благојевићева пресуда даје правну снагу и образложење зашто високи представник нема право да преузима законодавну власт у БиХ тј. да намеће било који закон или други правни пропис. А самим тим подстиче процес којим би се сваки закон или други правни пропис који је наметнуо било који високи представник ставио ван снаге

* Међутим, потребно је ставити ван снаге све штетне законе и правне одлуке без обзира да ли су их наметнули високи представници или су их под притиском прихватали српски представници. Природно је право да се сруши сваки наметнути закон, а поготово онај који има функцију „свиленог гајтана“

* У Благојевићевој пресуди је одбијена тужба Града Бања Луке против Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове којом је тражено да се на Град Бања Лука упише право својине са 1/1 на земљишту на коме се, између осталог, налази зграда Народне скупштине Републике Српске. Али, не по основу наметнутог закона високог представника, већ по основу Споразума о сукцесији. Резултат је исти, без обзира ко доносио штетне законе - високи представник или српски представници

_____________________________________________________

       СНП Избор је наш сматра да пресуда Милана Благојевића, судије Основног суда у Бања Луци, Број: 11 0 У 026913 20 У од 11.2.2021. године - која је изазвала занимање региона - даје правну снагу и образложење зашто високи представник нема право да преузима законодавну власт у БиХ тј. да намеће било који закон или други правни пропис.

       А самим тим подстиче да се започне процес којим би се сваки закон или други правни пропис који је наметнуо било који високи представник ставио ван снаге.

       Међутим, шта ћемо са оним законима и правним прописима који су у атмосфери притиска и уцјена, донијели или на које су дали сагласност српски представници у Народној скупштини Републике Српске, Предсједништву и Парламентарној скупштини БиХ, а који представљају „свилен гајтан“ Републици Српској и српском народу на овим просторима?

       На један такав „свилен гајтан“, Споразум о сукцесији, позива се и судија Милан Благојевић. Тако што својом темељно образложеном пресудом удовољава заинтересованој страни „држави БиХ“, која би врло лако могла постати власник зграде Народне скупштине Републике Српске и земљишта на којој се она налази.

       Споразум о сукцесији којег је ратификовало Предсједништво БиХ, а за шта је раније сагласност дала и Парламентарна скупштина БиХ својом Одлуком број: 56/01 од 24.10.2001. године, а на приједлог тадашњег Савјета министара БиХ, између осталог прописано је да ће непокретна државна имовина бивше СФРЈ, која се налази  на територији бивше СФРЈ припасти државама насљедницама на чијој територији се налази та имовина.

       Српски представници у заједничким институцијама БиХ могли су инсистирати да непокретна имовина бивше СФРЈ, која се налази у ентитетима, припадне ентитетима (Бошњачко Хрватској Федерацији и Републици Српској) а не „држави БиХ“.

       Српски представници су дали сагласност на такав штетан споразум по Републику Српску и српски народ, као што су и донијели друге штетне законе и правне одлуке, у атмосфери притиска и уцјена, јер не можемо вјеровати да су свјесно починили велеиздају.

       Суштина је у томе да се сви штетни закони и правне одлуке без обзира да ли су их наметнули високи представници или под притиском донијели српски представници - ставе ван снаге.

       Потребно је путем научних скупова, округлих столова и медија створити амбијент у којем би се аргументима, чињеницама и правном суштином показала неопходност да се сви наметнути и штетни закони и правни прописи ставе ван снаге, а онда и да се институционално крене у тај процес.

       Право се остварује на основу закона који извиру из правде, политичке већине, историје (стечено право), а понекад и из силе. Међутим, природно је право да се сваки наметнути закон, а поготово онај који има функцију „свиленог гајтана“ сруши. Значи, сваки „донесени“ закон који урушава суверенитет Републике Српске а који је утемељен у Анексу IV Дејтонског споразума може се ставити ван снаге јер је Република Српска израз воље српског народа и гарант њеног опстанка.

       Међународни односи се мијењају и није немогуће да „свјетско клатно силе“ оде на другу страну, када под притиском, рецимо, Бошњачко Хрватска Федерација уђе у састав Србије. У таквом амбијенту могло би се наћи неколико Бошњака и Хрвата за такву одлуку – сценарио.

       Да ли би тада већина Бошњака и Хрвата то прих.ватили и како би у том случају бошњачке и хрватске судије уважавале законе и друге правне одлуке донесене под притиском?

       У пресуди је одбијена тужба Града Бања Луке против Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) да се на Град Бања Лука упише право својине са 1/1 на земљишту на коме се, између осталог, налази зграда Народне скупштине Републике Српске, али не по основу наметнутог закона високог представника, већ по основу Споразума о питању сукцесије. Резултат је исти, без обзира ко доносио штетне законе, високи представник или српски представници.

       (предсједник СНП Избор је наш Дане Чанковић)