У Београд стиже чудотворна икона Богородица Пећка

БИЋЕ У ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ ДО НЕДЕЉЕ

- ДОСТУПНА ПОКЛОНИЦИМА СВАКОДНЕВНО, ОД 7 ДО 19 ЧАСОВА

        ЧУДОТВОРНА икона Пресвете Богородице из Пећке Патријаршије стићи ће сутра, у четвртак, 14.фебруара 2013. у Београд, на поклоњење вернима, у Цркву светог Саве на Врачару, у 16.30 часова.

       Потом ће од 17 сати бити служени бденије и Акатист Пресветој Богомајци.

       У петак ће Света Литургија бити служена с почетком у 9 сати, а од 17 служиће се Акатист.

       Чудотворна Икона Пресвете Богородиће Пећке биће у цркви на Врачару до недеље, доступна поклоницима свакодневно, од 7 до 19 часова.

       На данашњи дан слави се код Срба и Руса позната Богородичина икона Пећка - Ипекска, најславнија чудотворна икона Старе Србије. Њу је по предању сликао св. апостол и јеванђелист Лука, у Гетсиманији крај гроба Пресвете Богородице, 48. године.

       У Цариград ју је 460. пренео византијски цар Лав Мудри, ту је боравила у храму Мајке Божје све до 898. када је послата у Херсон. Њу је тамо дочекао сам руски кнез, св. Владимир, који се пред њом крстио, о чему постоји запис, и отпочео са крштавањем руског народа. Око 989. икона се налазила у Великом Новгороду, одакле је пренета у Никеју. Њу је од цариградског патријарха добио на благослов св. Сава Српски, кад се хиротонисао и донео је у Србију. По преносу патријаршије у Пећ, тамо је и ова светиња добила своје место и од тада се назива Пећком.

       Икона стоји у нарочитом трону и окићена је многобројним драгоценим украсима, као захвалност оних, чије су молитве пред њом услишене.

       Икона Мајке Божје је учинила многа чуда у граду Пећи и уопште у народу: сачувала га од колере, била му утеха у вековима робовања, радост у жалости, лекар у болести, пријатељ у невољи, охрабрење у страдању и на самрти. Срби су је одувек безгранично волели, Турци се односили према њој коректно и са поштовањем, а Албанци чували Патријаршију и према икони гајили страхопоштовање.

       С времена на време, икона је ношена по српским крајевима, где је посећивала домове верника, у њима коначила и пред њом су читане даноноћне молитве. Пре седамдесет година била је и у Београду, необично свечано дочекана, о чему је писала сва тадашња штампа. Касније је посетила и Земун. Овој икони је посвећен посебан Акатист, дело митрополита Михаила из 1894. године. У њему је и припев: Радуј се заштитнице и спаситељко рода српскога, крстоноснога!