Српски парадни волови
Тешко је поверовати да је Парада Поноса или Срама (ППС) требало да буде повод за северноафричке сценарије
- Прво, каква је то држава у којој се не поштује уставно право да свако, па и педери, мирно демонстрирају у складу са правилима јавног реда и мира; Друго, каква је то држава која забрану одржавања параде тумачи некапитулирањем; Треће, каква је то држава у којој се тенкови истерују на улице ако то неко процени смисленим?
- Овога пута власт је поступила у складу са жељом већине становника ове државе. Није устукнула пред захтевима представника тоталитарних геј-удруга и њихових моћних западних финансијера и патрона. Али, власт је то учинила само због ситносопственичког интереса опијена наркотиком опстајања на власти по сваку цену и вечно
- На питању Косова и Метохије власт не сме да зуцне мада би, сада пре него икада раније, требало мало да звецне, а не да цвили. Али, много је мачку говеђа глава, па би онда тај мачак да изведе тенкове на Теразије да плаше сопствени народ чувајући сопствене привилегије и синекуре и моћ своју и својих чауша и дворјана
Пише: Славко Живанов
Парада Поноса или Срама, како ко воли, неће се одржати ове године. Колико чујемо и ерупције на Сунцу се појачавају, многи нам до скоре пропасти света дају тек нешто више од године дана, а ту нам се, у планетском комшилуку шуњају три велика свемирска брода ванземаљаца спремних за инвазију на ову нашу Земљу.
Иако су наши проблеми толико велики и сложени да се озбиљно преиспитује уопште могућност њиховог решавања, барем са овом политичком елитом, изгледа да је управо то разлог да се за њихово камуфлирање траже све фантастичније теме и громопуцателно прежвакавају све теже речи, појмови и идеје, које, како видимо, сежу и ван Сунчевог система и Млечног пута.
Да је Парада Поноса или Срама (ППС) требало да буде повод за северноафричке сценарије, збацивање тираниде, терористичке акције и томе, дакле, последично још једно полигонисање најпознатије америчке обавештајне агенције у реконфигурацији и прерасподели политичке моћи, у то стварно не можемо веровати. Не зато што не верујемо министру полиције – а не верујемо му, већ због тога што су те две појаве у дубокој конфронтацији и контрадикторности.
Зна се ко заправо стоји иза северноафричких сценарија и уопште артикулације дестабилизујућег савременог муслиманског покрета с једне стране, и ипак у том контексту слабашних српских десничарских НВО, с друге стране. Али, министру полиције, као и оним очевицима матичних бродова ванземаљских цивилизација који у ниском старту одбројавају сате до инвазије – не недостаје маштовитост и њена лепршавост.
__________________________________________________________________________
„Бај-д-веј, док на Косову оружане формације тог западног света разгранате демократије која у свом средишту има идеологију људских права и човекових слобода – пуцају у ненаоружане демонстранте, а истовремено њихове дипломате у Београду уцењују све и свакога да подрже „геј-прајд“ и демонстрацију педерлука.“
__________________________________________________________________________
Негде на другом крају нашег главног града; сиромашног капацитета у разумевању државних послова, државе и апарата силе, пак; министар државне управе није био на разини свога, већ поменутог колеге. Иако министрује управо ресором државне управе, рече толико ствари поводом ППС да је истог тренутка априори оправдао легитимност и оправданост борбе против тираниде, па и по северноафричком сценарију.
Рече нам министар да је далеко од капитулације то што није одржан ППС, да држава има монопол на примену силе, да чак може и тенкове да истера на улицу уколико неко тако процени“ да је баш то паметно...
Пази богати... Капитулација, тенкови, моћ једне процене, а све поводом ППС... Бај-д-веј, док на Косову оружане формације тог западног света разгранате демократије која у свом средишту има идеологију људских права и човекових слобода – пуцају у ненаоружане демонстранте, а истовремено њихове дипломате у Београду уцењују све и свакога да подрже „геј-прајд“ и демонстрацију педерлука. Е ту, на питању Косова и Метохије власт не сме да зуцне мада би, сада пре него икада раније, требало мало да звецне, а не да цвили. Али, много је мачку говеђа глава, па би онда тај мачак да изведе тенкове на Теразије да плаше сопствени народ чувајући сопствене привилегије и синекуре и моћ своју и својих чауша и дворјана.
Све ово до сада написано, иако је сачињено од изворних изјава поменутих актера јавног живота, покушај је ироничног сагледавања наше збиље, и у наставку ироније неће бити. Прво, каква је то држава у којој се не поштује уставно право да свако, па и педери, мирно демонстрирају у складу са правилима јавног реда и мира; Друго, каква је то држава која забрану одржавања параде тумачи некапитулирањем; Треће, каква је то држава у којој се тенкови истерују на улице ако то неко процени смисленим?
__________________________________________________________________________
„И онда је власт из примитивних егоистичких разлога учествовала у организовању параде и по цену сукоба, мањих уличних немира и сл. И данас власт из примитивних егоистичких разлога стиче кредитне поене од бирача сопствене земље.“
__________________________________________________________________________
Не мислимо ништа афирмативно о педерској паради, особито о српској педерској паради чија се рецептура своди на удео борбе за привилегије и потхранивање сопствене тоталитарне свести, са доста грабљења за монополистичку улогу НВО-заштитника педера и лезбијки пред богатим белосветским финансијерима и политичким моћницима, плус комадина калкулација са симпатијама бирачког тела и тек покоји зачин стварне борбе за права угрожених. Међутим, много је теже одговорити на питање, а при том остати и даље привржен истинској демократији и њеном садржају – како ту параду, и такву каква је, забранити? Можемо пронаћи техничка оправдања, али тиме смо окрњили демократски поредак.
Рачуница ове власти је заправо друкчија, и много је простија него што на први поглед изгледа.
Власт, а особито ова наша и садашња, не жели да изгуби изборе. Познато је да је већинско расположење бирача негативно када је реч о ППС.
Два и два дају четири и власт је одмерила да параде не буде. Утолико је ова тврдња потврђенија чињеницом да је исти циркус, уз велике проблеме, одржан прошле године.
Није полицији у овој пословично доушничкој земљи ни тада фалило правих информација, али власт је желела да стиче кредитне поене од западних моћника. И онда је власт из примитивних егоистичких разлога учествовала у организовању параде и по цену сукоба, мањих уличних немира и сл. И данас власт из примитивних егоистичких разлога стиче кредитне поене од бирача сопствене земље. И приде још – Двери.
__________________________________________________________________________
„За сваку власт би требало да буде важно да ослушкује гибања у друштву и не асистира егоистичким тоталитарним штеточинама у распламсавању субјективних фрустрација које су заоденуте плаштом борбе за људска права и демократију.“
__________________________________________________________________________
Ови противници ППС изласком на изборе, под претпоставком да је парада одржана били би директни корисници изборне математике оних бирача револтираних баш таквом манифестацијом заштите људских права. Овога пута власт је поступила у складу са жељом већине становника ове државе. Није устукнула пред захтевима представника тоталитарних геј-удруга и њихових моћних западних финансијера и патрона. Али, власт је то учинила само због ситносопственичког интереса опијена наркотиком опстајања на власти по сваку цену и вечно.
Све ово заједно указује да смо ми још увек веома незрело друштво, друштво у растакању и претакању.
Друштво политичких волова које се динамично мења и које је у транзицијском процесу већ предуго на вододелници. Смер у којем ћемо ићи зависи од економије, демократије, безбедности, образовања, владавине права, правне државе итд.
И док ће се око ове параде још дуго ломити копља да ли је реч о поносу или сраму, а биће да нема речи ни о чему од тога, за сваку власт би требало да буде важно да ослушкује гибања у друштву и не асистира егоистичким тоталитарним штеточинама у распламсавању субјективних фрустрација које су заоденуте плаштом борбе за људска права и демократију.
