Маршалат, Пентагон, српска посла
За септембар планирано отварање нове америчке (да ли само?) амбасаде
- Типично српска „победа“: Маршалат - 4,5 хектара рајског дедињског плаца – препуштен Американцима за 15 милиона долара, уз бројне клаузуле болног и претећег садржаја
- У истој недељи српског победничког пораза, неверна браћа дукљанске крви, продадоше исто толику парцелу камењара, трња и змијурина, неђе између Сутомора и Бара, за читавих 35 милиона евра
- Чују се и гласови да Америка у срцу престоног Београда прави регионално командно место, јоносферски информациони центар, опитни полигон нових доктринарних теорија, лабораторију за инструментализацију претњи, притисака и преваспитавања, или шта све не, све до зазирања - да ће то бити `истурени Пентагон`
Пише: Лазар Стефановић
ИМА томе две године како нас је „Политика“, усхићено до неукуса, на првој страни, како не доличи најстаријој новини на овој балканској ветрометини, конкретно информисала о најави америчке администрације да коначно крене с градњом нове зграде Амбасаде у Београду.
Конкретно - јер су обелодањени подаци о локацији тог ванвременског здања, архитектонски стил, габарити, сигурносни прстенови за заштиту тог мултидржавног станишта - а све уз бројне детаље таблоидног карактера, којима прво (тако неки кажу) женско перо „Политике“, очито, није могло да одоли.
Потом су прорадили специјални извори информација и пикантерија па је неко време то била посластица већа од свих скаредности домицилног парламентарног миљеа – ко ће ревносније и ексклузивније приложити свој понос на олтар српског демократског узора, ко ће се бизарније и патетичније додворити доносиоцу нове демократије и регионалних недаћа. Изнуђен је то, кажу други, потез „оданог српског патрона“ с којим нас веже 125 година пријатељства и дипломатске праксе, правдајући тако бег из толико опасне улице Великог Милоша у мир дедињског раја.
Каква опасност од тероризма, какви бакрачи, кад је сав српски бес акумулиран дугу деценију, због хиљада мртвих, десетина хиљада бачених бомби на српску земљу, милиона смртоносних гама зрака, отимања свете српске земље, и безброј лицемерних изјава да су они, тј. Американци, наш ослонац и нада - искаљен само једним чика Молотовљевим коктелом.
Шта би тек дипломатски и остали посматрачи, те шпијуни свих фела, инсталирани у српској власти и око ње, известили да су којим случајем јунаци петооктобарске паљевине и пљачке Парламента, применили само делић свог демократског потенцијала на, ипак, неосвојиву тврђаву садашње зграде Амбасаде?!
__________________________________________
„А неко ће се већ постарати да изрази добродошлицу батаљону маринаца, који ће, Боже мој, да чувају дипломате и све те шпијунско-логистичке посленике око њих“
__________________________________________
Септембар 2011. је такорећи сутра, а како рече „Политика“, тада се очекује свечано отварање, па сад, лице неупућено много у фасадно-декоратерске радове, цени да се у дотичној дипломатско-шпијунској мисији већ пишу учтиве позивнице америчким пријатељима и слугама за присуство освећењу те архитектонске бравуре. Са све позивима интелектуалној елити из круга `двојке`, безбројним политикантским насртљивцима, препарираним НВО, купљеним и продатим журналистима, кобајаги поштованом свештенству и ином униформисаном подаништву.
Чули су се и неки гласови, да Америка у срцу престоног Београда прави регионално командно место, јоносферски информациони центар, опитни полигон нових доктринарних теорија, лабораторију за инструментализацију претњи, притисака и преваспитавања, или шта све не, до онога да ће то бити `истурени Пентагон`.
А шта се уствари протеклих година кувало по кулоарима здања у улици Кнеза Милоша - то већма знају само актери – почев од Тадића као министра војних дела и недела, родоначелника и првог оперативца те сулуде намере да се највредније и најлепше парче БГ раја тако бездушно отуђи. Па Тадићеви сукцесори, сви редом, елитни државни чиновници, па маргиналци из државне куће за газдовање Србијом, до коначних егзекутора из, ко зна више ког министраства и које владе, који су онако тријумфално али с јаком дозом кукавичлука објавили још једну српску победу - 4,5 хектара рајског плаца за 15 милиона долара, уз бројне клаузуле болног и претећег садржаја.
А некако, сећамо се добро, у истој недељи тог српског победничког пораза, она неверна браћа дукљанске крви, продадоше исто толику парцелу камењара, трња и змијурина, неђе између Сутомора и Бара, за читавих 35 милиона евра. Коме на понос, а коме на срамоту у овој унезвереној земљи?
Шта од ове вашингтонско-београдске дипломатско-економске работе, боље рећи сапунице, зна просечан порески обвезник Србије или конзумент шарених лажа које нам се сервирају на знак јавног сервисног гонга у 19.30? Шта тај исти стрпљиви гледалац - једнако љубитељ риалитија са бескрупулозних фреквенција, опсена лажних маркетиншких магова, силиконских хероина националне естраде, или посланичких продаваца магле, може да докона за себе и своје окружење?
__________________________________________
„Калкулације за продају Маршалата рађене су методом „штапа и шаргарепе“, а прича се и да су Јенкијима нуђене још две локације које су они глатко одбили“
__________________________________________
Да је слуђен овом дедињском хајдучијом, како њеним мистериозним почетком, лажњацима из Немањине 9, тако и илузорним надама у профит било чега српског, сем даљих недаћа. А евидентно долази хепиенд, па ваљда неко, тамо преко велике баре, води рачуна о заслугама и мрвицама хлеба са трпезе великог узора које ће бити ускоро удељене заслужним.
А неко ће се већ постарати да изрази добродошлицу батаљону маринаца, који ће, Боже мој, да чувају дипломате и све те шпијунско-логистичке посленике око њих. Као, кад ономад наши, озарени до сладострашћа, простреше црвени тепих у Батајници да дочекају америчке пилоте, те хладнокрвне сејаче уранијума, напалма, хексогена, касетних пуњења и ко зна какве још смрти, по питомој Стефановој и Душановој земљи.
Од кога, пођимо комшијским редом, да их чувају? Од безубе војне силе парадног педигреа, од британског грађанина који се лажно представља узурпирајући пола дедињског виса такође лажног наслеђа, од мирних комшија из Булевара мира, или од пацијената суседне болнице. Каква безбедносна процена, какав фаул у нападу, какав антологијски гол-аут!
Зна се, кажу неки, поуздано, да је Тадић још 2004, корак испред свог времена, формирао неку комисију за процену вредности те парцеле - испод жита, наравно - јер шта тај министарски профил има с газдовањем српском земљом. Даље, да су калкулације рађене методом „штапа и шаргарепе“, да су Јенкијима нуђене још две локације које су глатко одбили, а да су своју ствар погурали с неколико томахавка 1999, и да је, еј кеш, од 15 милиона излудео наше гладне транзиционе хијене, па је на крају све наводно пресекао министар Милан Париводић (сећа ли га се више ико?).
У америчку корист, наравно.
