Влада РС Савету безбедности УН: БиХ угрожавају они који угрожавају њено дејтонско устројство
НАГЛАСИЛА: СРПСКА СЕ ЗАЛАЖЕ ДА БиХ БУДЕ НЕУТРАЛНА КАО АУСТРИЈА, ШВЕДСКА, ФИНСКА И ИРСКА
* У 25-ом извештају послатом у Њујорк посебно нагласила: „Српска је опредељена за будућност БиХ као успешне и стабилне земље, утемељене и вођене принципима на којима почива Дејтонски споразум. У том циљу, руководство Републике је у априлу ове године позвало на отворен политички разговор оба ентитета и три конститутивна народа БиХ с циљем враћања слова и основних начела Дејтонског споразума“
* У извештају је истакнуто да Српска увиђа оно што би свим чланицама међународне заједнице требало да буде очигледно - да стални притисци и претње укидањем механизама заштите и гаранција за све конститутивне народе из Дејтонског споразума могу неке Србе и Хрвате, као и друге у региону, навести да доведу у питање будућност БиХ
* У документу је наведено да свега 20 одсто изборног тела у Републици Српској подржава чланство у НАТО, тако да је сасвим природно што се чланству у тај савез противе све релевантне странке у Српској, било да су у власти или опозицији
____________________________________________________
У УВОДНОМ поглављу 25. извештаја Владе Републике Српске Савету безбедности УН наглашено је да ће Српска наставити да се свим политичким и правним средствима залаже за поштовање, спровођење и заштиту Дејтонског мировног споразума.
У извештају је наведено да је Дејтонски споразум камен темељац регионалног мира дуже од 25 година, те да је зауставио рат и донео формулу стабилности и демократске власти у БиХ, као земљи дубоких међунационалних подела.
"Српска једноставно инсистира, као што би требало да чине све стране, на поштовању тог споразума, и наставиће да се залаже за спровођење и заштиту овог споразума свим политичким и правним средствима", наведено је у извештају.
У овом документу истакнуто је да је Српска опредељена за будућност БиХ као успешне и стабилне земље, утемељене и вођене принципима на којима почива Дејтонски споразум.
"У том циљу, руководство Републике је у априлу ове године позвало на отворен политички разговор оба ентитета и три конститутивна народа БиХ с циљем враћања слова и основних начела Дејтонског споразума", наведено је у првом поглављу извештаја.
У извештају је истакнуто да Српска увиђа оно што би свим чланицама међународне заједнице требало да буде очигледно - да стални притисци и претње укидањем механизама заштите и гаранција за све конститутивне народе из Дејтонског споразума могу неке Србе и Хрвате, као и друге у региону, навести да доведу у питање будућност БиХ.
Председник Владе РС Радован Вишковић
"Једина претња по будућност и стабилност БиХ долази од оних који никада нису прихватили Дејтонски споразум и активно раде на његовом подривању", оцијењено је у извештају.
У овом документу констатовано је да је Српска демократски ентитет са 25 година дугим историјатом слободних, правичних и конкурентних избора, те да уважава и поштује људска права и добродошлим сматра припаднике свих вера и нација.
У извештају је наведено да Влада Републике Српске енергично подржава напоре на промовисању узајамног разумевања и поштовања међу различитим групама у Српској.
"Република Српска подржава спровођење одлука Европског суда за људска права укидањем националног предзнака за чланове Председништва БиХ и Дом народа из Српске", наведено је у првом поглављу.
Када је реч о евроинтеграцијама, у Извештају је наглашено да је Република Српска потпуно опредељена за реформе нужне за те интеграције БиХ, те да је већ остварила знатан напредак, укључујући усклађивање прописа са европским правним тековинама и спровођење економских реформи и мера против корупције.
"Република Српска наставиће да спроводи реформе које препоручује ЕУ и радиће на европским интеграцијама, без обзира на то што је, у овом тренутку, због геополитичких услова у самој ЕУ, дошло до одгађања проширења Уније", истакнуто је у извештају Савета безбедности УН.
Када је реч о односима са суседним земљама, међународном заједницом и о регионалној сарадњи, у извештају је наведено да Република Српска снажно подржава иницијативу мини-Шенген, као пројекат уклањањања препрека на западном Балкану, а чему су се придружиле Албанија, Србија и Северна Македонија.
У Извештају се наводи да се Република Српска нада да ће се БиХ придружити мини-Шенгену и другим настојањима да се учврсте везе и сарадња са суседним земљама, те да наставља да сарађује са земљама у региону у жељи да унапреди односе и негује сарадњу.
"На пример, Република је послала помоћ хрватској регији Банија, коју је у децембру 2020. године погодио земљотрес, а у вези с тим, потпредседник хрватске владе Борис Милошевић је приликом посете председника Српске Жељке Цвијановић земљотресом погођеној Петрињи рекао да 'ако има ишта позитивно у овој великој несрећи што је погодила ово подручје, то је та једна солидарност'... 'где помажемо сви свима без гледања тко је које вере и нације'", наведено је у извештају.
У овом документу је поручено и да Српска подржава сарадњу са НАТО-ом, али се противи чланству БиХ у било ком војном савезу, залажући се за неутралност, слично статусу који имају Аустрија, Шведска, Финска и Ирска.
Наведено је да Република Српска тражи оно што је некадашњи амерички председник Томас Џеферсон тражио за САД - мир, трговину и искрено пријатељство са свим народима - не улазећи ни у какве савезе.
У документу је наведено да свега 20 одсто изборног тела у Републици Српској подржава чланство у НАТО, тако да је сасвим природно што се чланству у тај савез противе све релевантне странке у Српској, било да су у власти или опозицији.
"Штавише, с обзиром на циљну потрошњу на одбрану коју НАТО захтева, односно два одсто БДП-а, чланство у том савезу би значило огромно повећање потрошње на одбрану. Повећање војне потрошње које носи то чланство захтевало би штетно повећање пореза или болно резање потрошње, које БиХ једноставно не може да изнесе", појашњено је у извештају Владе Српске Савету безбедности УН.
У документу је истакнуто да, са друге стране, и без обзира на опредељеност за неутралност, Република Српска подржава и активно учествује у континуираној сарадњи БиХ са НАТО-ом, попут програма "Партнерство за мир", којем је БиХ приступила 2006. године, и Индивидуалног акционог плана за партнерство са БиХ, усаглашеног са НАТО-ом 2008.
"Република Српска је подржала и одлуку Савета министара из фебруара 2021. године којом је формирана Комисија за сарадњу са НАТО-ом и одобрен Програм реформи који ће бити послат у седиште НАТО-а. Српска, такође, тијесно сарађује са САД и другим чланицама НАТО-а на сузбијању тероризма и другим безбедносним питањима", истакнуто је извештају.
У документу је наведено да је ранијим прокламацијама Српска износила став о демилитаризацији БиХ, сматрајући да је то најбоље и најкорисније решење, јер би се огромна новчана издвајања за одбрану и оружане снаге на нивоу БиХ могла корисније искористити у многим областима, попут здравствене и социјалне заштите, образовања, помоћи привреди у отварању и очувању радних места.