Каран: Република Српска не тражи ништа изван Устава БиХ, нити више од потписаног 1995.
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПОВОДОМ 34 ГОДИНЕ ОД ДОНОШЕЊА ЊЕНОГ ПРВОГ УСТАВА
Синиша Каран
* Дејтонским мировним споразумом Република Српска као уставни субјективитет није створена, како многи злонамерно потенцирају, него само потврђена и то - на међународном нивоу... Српска опстаје на вољи српског народа да сачува своју слободу и своју државност
* Устав Републике Српске је прилагођен новој уставној архитектури сложене БиХ, али није укинут. Континуитет није прекинут. И управо у том континуитету је суштина
* Уставно уређење дејтонске БиХ има свој компромисни и уговорени уставни идентитет. Он није изграђен на већинском принципу, нити почива на централизованој власти. Уставни идентитет БиХ почива на паритету, консензусу, подјели надлежности, конститутивности народа, на равноправности ентитета и механизмима заштите ентитета и народа
* Дејтонска самосталност Републике Српске не значи одвајање, нити дестабилизацију. Она значи функционисање у оквиру оригинерног Дејтонског споразума... Значи и да се консензус не замењује прегласавањем и да се механизми заштите не третирају као препрека, већ као гаранција стабилности и модалитет опстанка
_________________________________________________________________________________
ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Синиша Каран изјавио је да је први Устав Републике Српске, који је усвојен пре 34 године, био темељни, конститутивни и државнички акт који је успоставио политички систем и институције Републике Српске.
- Била је то озбиљна и судбоносна државничка и правна одлука да се власт уреди, успоставе институције, дефинишу надлежности и да се политичка воља преточи у правни поредак - рекао је Каран поводом 34 године од доношења првог Устава Српске и истакао да је то био акт највише правне снаге који је обезбедио опстанак српског народа са лијеве стране Дрине.
Он је подсетио да Дејтонским мировним споразумом Република Српска као уставни субјективитет није створена, како многи злонамерно потенцирају, него је само потврђена, и то на међународном нивоу.
Предсједник Каран је указао да Република Српска није настала у Дејтону, већ је у Дејтону међународно призната као један од два ентитета који чине БиХ.
Устав Републике Српске је прилагођен новој уставној архитектури сложене БиХ, али није укинут. Континуитет није прекинут. И управо у том континуитету је суштина - појаснио је Каран.
Он је навео да је Устав Републике Српске прво функционисао као устав самосталне државноправне заједнице, а потом као устав ентитета унутар сложене државне заједнице.
Председник Српске је истакао да мало који устав на европском простору има такав развојни пут и животни вијек од самосталног уставног акта до темеља једног међународног мировног споразума.
- Када говоримо о Уставу Републике Српске, не говоримо само о прошлости, говоримо о правном темељу који и даље траје, о систему власти који и данас функционише и о институцијама које имају легитимитет и уставни капацитет да одлучују - нагласио је Каран.
Али, додао је он, говорећи о Уставу Републике Српске, неопходно је говорити и о уставном уређењу дејтонске БиХ, која има свој компромисни и уговорени уставни идентитет.
- Он није изграђен на већинском принципу, нити почива на централизованој власти. Уставни идентитет БиХ почива на паритету, консензусу, подели надлежности, конститутивности народа, на равноправности ентитета и механизмима заштите ентитета и народа. То нису политичке формулације или произвољне могућности, већ изричите уставне категорије - рекао је Каран поводом 34 године од усвајања првог Устава Републике Српске.
Он је истакао да Устав БиХ, као део Дејтонског мировног споразума, јасно утврђује да институције на нивоу БиХ имају само оне надлежности које су им изричито дате, док све остало припада ентитетима.
- То је основна уставна логика тог документа. То је баланс који је обезбедио мир - навео је Каран.
Он је навео да су механизми равнотеже паритет у институцијама, ентитетско гласање у Парламентарној скупштини БиХ, могућност заштите виталног интереса у Председништву, подела надлежности и нагласио да БиХ без њих не би била оно што јесте по свом уставу.
- Зато је важно поновити да Република Српска данас не захтева ништа изван Устава БиХ. Не тражи више од онога што је потписано 1995. године. Тражи доследну примену и поштовање текста који никада није формално измењен - истакао је председник Републике Српске.
Он је рекао да дејтонска самосталност Републике Српске не значи одвајање, нити дестабилизацију.
- Она значи функционисање у оквиру оригинерног Дејтонског споразума, поштовање Члана ИИИ Устава БиХ и да се надлежности не преносе без уставне ревизије и аутентичне, слободне воље ентитета. Значи да се консензус не замењује прегласавањем и да се механизми заштите не третирају као препрека, већ као гаранција стабилности и модалитет опстанка - појаснио је Каран.
Он је додао да је Устав Републике Српске из 1992. године поставио институционалну кичму једног политичког система, те да та кичма и данас постоји.
- Народна скупштина, председник Републике, Влада, Уставни суд и друге институције Републике нису привремени органи, већ уставне институције са континуитетом од 9. јануара и 28. фебруара 1992. године - нагласио је Каран.
Према његовим речима, 34 године од првог Устава Српске су идеална прилика за подсећање да је Република Српска настала као уставно уређена заједница, а не као импровизација и производ исхитрених одлука, да је њена снага у институцијама, да њен легитимитет није предмет дневне политике, нити може бити предмет подривања, већ је њен легитимитет у уставном континуитету.
- Ко жели стабилну БиХ, мора поштовати њен уставни идентитет, а тај идентитет подразумева равноправност ентитета, конститутивност народа, поделу надлежности, паритет, консензус и заштиту, да се не мења равнотежа без договора и да се не гради паралелни политички устав мимо текста који је потписан - рекао је председник Српске.
Он је навео да Устав Републике Српске траје више од три деценије, преживео је рат, мировни споразум, политичке кризе и бројне друге изазове и траје јер има легитимитет и институције и јер је израз уставотворне воље српског народа.
- Државност се можда проглашава у тренутку, али се потврђује у континуитету. Устав Републике Српске од 28. фебруара 1992. године је доказ континуитета Републике Српске која остаје и опстаје захвљујући непоколебљивој вољи српског народа да сачува своју слободу и своју државност - закључио је Каран.
