Цвијановић: Изгледа да имају намеру да хапсе због „Инцковог закона“ - Српска ће се штитити

„ИНЦКОВ ЗАКОН“ ЈЕ ДЕО СТРАТЕГИЈЕ ЗАПАДА ПРОТИВ СРПСКОГ ФАКТОРА У ЦЕЛИНИ

* „Стални напади су усмерени и против Србије, а на глобалном нивоу покушавају се обрачунати са српским националним корпусом и ослабити га независно од тога гдје живе Срби - у Србији или Српској. То сматрам апсолутно недопустивим“

* „Инцков закон ће допринети додатној сегрегацији у БиХ јер је очигледно да сваки од три народа има своју агенду, своје виђење прошлости, садашњости и будућности“

* „Српски бојкот заједничких институција БиХ може да траје док проблем не буде решен, а обавезан је да га реши онај ко га је направио. Инцков закон може укинути високи представник који га је и донео“

* „Иза притисака на РС увек стоји  једна те иста група земаља које активније промовишу интеграцију БиХ у НАТО, као и њену централизацију. Највећи проблем представљају управо инсистирања на централизацији државе, а ја сам дубоко уверена да БиХ може преживети само ако буде децентрализована“

_____________________________________________________

       ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да ће Српска имати обавезу да се штити ако буде ризика и почну хапшења због „Инцковог закона“.

       Одговарајући на питање да ли је наметнута одлука бившег високог представника Валентина Инцка о „забрани негирања геноцида“ само дио стратегије притиска Запада, не само на Српску него и на Србију и српски фактор у целини, Цвијановићева је рекла да сматра да јесте тако.

       Цвијановићева је истакла да је недопустиво да било ко намеће одлуке и законе и да странац доноси законе уместо парламента и локалних институција.

       - Друго, сматрам да се под огромном претњом нашла слобода говора. Ви забрањујете, не само политичарима, него и мислећим људима, универзитетској заједници, научницима, истраживачима да било шта говоре на ту тему зато што ће против њих бити покренут кривични поступак, осудиће их и послати у затвор. Схватате ли колико је то антидемократски да браните људима да говоре о нечему? - рекла је Цвијановићева за руску Федералну новинску агенцију (ФАН).

       Треће, нагласила је она, проблем је у томе што се ради о јасно дефинисаним намерама које се не виде само у мешању високог представника, него у сталном обрачунавању са Републиком Српском.

       - Ти стални напади су усмерени и против Србије, а на глобалном нивоу покушавају се обрачунати са српским националним корпусом и ослабити га независно од тога где живе Срби - у Србији или Српској. То сматрам апсолутно недопустивим - навела је Цвијановићева.

       Ако погледате целу ту ситуацију, додала је, то је последње средство којим су нам показали свој непринципијелни однос који је по својој суштини антисрпски.

       - Али, ипак не могу да поверујем да су толико игнорисали чињеницу да је то антидемократски и нецивилизовано да један једини човек узурпира надлежности институција и доноси законе. Како доношење закона од појединца, а не парламента може бити дозвољено у демократском друштву? Садашња хаотична и потпуно депресивна ситуација, која је испровоцирана споља управо од високог представника, практично је неодржива - рекла је Цвијановићева.

       Она је оцијенила да ће тај закон допринијети додатној сегрегацији јер је очигледно да сваки од три народа има своју агенду, своје виђење прошлости, садашњости и будућности.

       - У таквој држави могуће је рећи да ће то довести до додатних проблема, продубиће раздор и провалију између нас. То ће додатно искомликовати све оно што ионако није било једноставно у БиХ. Мислим да је то последња кап -  рекла је предсједник Српске.

       На питање да ли је реална претња да ће почети талас хапшења, она је рекла да сматра да таква намера заиста постоји.

       - Видјећемо, ако буде ризика, значи да ћемо имати обавезу да се штитимо - навела је Цвијановићева.

       Говорећи о томе колико може да траје српски бојкот заједничких институција БиХ, она је рекла да може да траје док проблем не буде решен и да је обавезан да га реши онај ко га је направио.

       Цвијановићева је истакла да овај закон може укинути једноставно високи представник који га је и донио, али да он изјављује да су то надлежности парламента.

       - Ето, изволите у парламент и расправљајте о том закону и 10 година ако треба. Зашто је тај закон важнији него, рецимо, закон који обезбеђује економске реформе да се толико о њему расправља? Зашто је тај закон важнији од других који ће, на примјер, помоћи у социјалној сфери и увећати пензије и плате? Зашто је то толико важна тема? Зашто нам високи представник не помогне да ојачамо економију, усавршимо социјалну сферу? Зашто нам не помогне у привлачењу страних инвестиција? Испада да је то све непринципијелно - рекла је Цвијановићева.

       Она је оценила да је доношење овог закона само додатно усложнило ионако тешку ситуацију у БиХ у којој владају неразумевање и поделе и то ће довести до продубљивања сегрегације.

БиХ може преживети само

децентрализована

       Жељка Цвијановић изјавила је да је дубоко уверена да БиХ може преживети само ако буде децентрализована, односно ако у њој буде довољно места и за Србе и за Хрвате и за Бошњаке.

       Цвијановићева је рекла да највећи проблем представљају управо инсистирања на централизацији БиХ.

       Она је подсетила да су надлежности Српске ускраћиване током многих година као резултат директног мешања међународне заједнице, посебно високих представника.

       - Ако се упореди оригинална почетна варијанта Дејтонског споразума, јасно је да смо изгубили доста надлежности које су насилно пребачене на ниво БиХ, уз образложење да ће БиХ тако постати боља, функционалнија и економичнија, али догодило се управо супротно - изјавила је Цвијановићева за руску Федералну новинску агенцију (ФАН).

       Она је навела да је проблематично то што на нивоу БиХ постоји море институција које нису предвиђене Уставом, а које троше огромна средства која, у ствари, треба да буду усмерена ка ентитетима.

Кристијан Шмит прво да

поништи Инцков "закон"

       - Тако да ми страдамо и финансијски. Многе надлежности су просто пребачене, а БиХ није постала ни боља нити ефикаснија, него само скупа - рекла је Цвијановићева.

       Она је додала да у сфери правосуђа одлуке намећу институције које не предвиђа Дејтон, као што су Суд и Тужилаштво БиХ, иако у Дејтону пише да правосуђе треба да делује у институцијама ентитета.

       - Мислим да смо начинили велику грешку, јер могуће је да до краја нисмо били свесни колико је озбиљан проблем у том периоду када су наметани слични закони и смањиване надлежности Српске. Али, од тог времена постали смо политички зрелији - рекла је Цвијановићева.

       Она је истакла да је у земљи у којој нема дијалога крајње сложено говорити о повратку надлежности ако ће се друга страна томе противити, али да не губи веру у то да ће се то једном десити и да ће сви доћи до разумевања да БиХ може заједно да функционише само ако се врати оној матрици која је предвиђена Дејтоном.

       Цвијановићева је рекла да су сви народи у БиХ, путем својих политичких представника, у своје време дали сагласност на БиХ у складу са првобитним Дејтонским споразумом, са Уставом, гдје су јасно прописане надлежности, док на овакву БиХ у којој се у пракси реализује оно што је супротно Уставу - никада није дата сагласност.

       - Верујем да ћемо једном добити могућност да вратимо неке надлежности и да ће сви доћи до разумевања да се никуда не може стићи ако се једноставно буде гурала глава у песак или насилно присиљавало да се „пролази главом кроз зид“ - рекла је председник Републике Српске.

       Говорећи о притисцима Запада на Српску, почевши од питања интеграција у НАТО, антируских санкција до признавања наводног геноцида у Сребреници, па до употребе санкција, блокирања рачуна, војних претњи Еуфора и НАТО-а и промовисања западних интереса преко фондова, НВО и медија, она је рекла да је све то неки глобални образац који се може видети у региону, па тако и у БиХ.

       - Сви они који намећу наратив о „штетном утицају Русије у свијету“ промовишу га и овде. Што се тиче притисака, постоји увек једна те иста група земаља које активније промовишу интеграцију БиХ у НАТО, као и њену централизацију. Према мом мишљењу, највећи проблем представљају управо инсистирања на централизацији државе, а ја сам дубоко уверена да БиХ може преживети само ако буде децентрализована, односно ако у њој буде довољно места и за Србе и за Хрвате и за Бошњаке - рекла је Цвијановићева.

       Она је навела да ће се у централизованој БиХ реализовати „офанзивни“ приступ политичког Сарајева или политичких структура ван БиХ које настоје да реализују концепт у којем ће Бошњаци или муслимани који су најмногобројнији народ, постати већина и политички.

       - У томе ја видим највећу опасност - поручила је Цвијановићева.

Не чланству у НАТО

       Цвијановићева је истакла да Српска подржава концепт сарадње са НАТ,О а не чланство у тој алијанси.

       Када је ријеч о политичком притиску од НАТО-а, она је навела да државе које су најактивније у проширењу Алијансе највише стреме да усмере БиХ у том правцу, али БиХ је вишенационална и Српска је јасно изразила своју позицију по том питању.

       - Српска подржава концепт сарадње, а не чланство у НАТО-у. Ми јасно бранимо своју позицију, што је важно, јер БиХ не може да доноси такву одлуку без нас - навела је Цвијановићева.

Штаб НАТО У Сарајеву

       - Република Српска ће остати стабилна заједница, једина стабилна у оквиру БиХ. Имамо функционалне институције и рационалну уставну структуру. За Српску нико не може да каже да је нерационална и компликована - навела је Цвијановићева.

       - Најважније је да се сачувају снага и могућности наших институција, због чега напорно радимо на томе и тако чувамо и штитимо Републику Српску и њену могућност да институционално одговори на сваки изазов - рекла је Цвијановићева.

       Предсједник Републике Српске је нагласила да се она и сада налази под институционалним притиском, али има могућности да штити себе институционално, јер је Српска снажна и стабилна.

       - Безусловно за то су нам потребни партнери који настоје реално да разумеју ситуацију у БиХ и уваже Републику Српску, њене институције предвиђене Дејтоном, као и надлежности предвиђене Уставом – нагласила је Цвијановићева.