Рукомет: Пао је олимпијски и светски шампион
ПОЉСКА ЈЕ СЛЕДЕЋИ РИВАЛ, АЛИ САДА НИКО НЕ РАЗМИШЉА О ТОМЕ,
ЈОШ НИСМО СВЕСНЕ ДА СМО ПОБЕДИЛЕ СВЕТСКОГ ПРВАКА
Радост српских рукометашица
Ова ноћ, ова ноћ има чудну моћ - орило се микс зоном. Певале су девојке. Заслужено. Певали су сви са њима. Како и не би?! Пао је олимпијски и светски шампион, европски вицешампион... Пао је пред Србијом! Пао је пред девојкама које су оставиле последњи атом снаге на терену, не би ли дошли до сензације. И успеле су...
- Свака част Катарини Томашевић и свим девојкама! Каћа је бранила све, извукла нас као много пута до сада - усхићено ће Јована Рисовић.
Норвежанке су нам дужници. Биле...
- Најзад смо се осветили Норвешкој за све поразе. Пресрећне смо због тога. Пољска је следећи ривал, али сада нико не размишља о томе, још нисмо свесне да смо победиле светског првака - вели Јована и трчи у загрљај саиграчицама.
Иде мама са дететом. Наша Катарина са Петром. Катарина Велика.
- Све смо изгинуле на терену! Нисам само ја преломила меч - не да Каћа сву славу на себе.
Добро, не кажемо да сте само ви заслужни, али свака част на правим интервенцијама у право време.
- У кључним моментима смо играле сјајно, драго ми је да нас је публика толико носила - није заборавила да помене „осмог играча“ Томашевићка.
Иде Сања Дамњановић. Опрема јој није у комплету. Патике су јој поцепане...
- Сада могу да дам гол и из Земуна ако треба - смеје се Дамњановићева.
Скаче, радује се...
- Људи, ово треба да се доживи! Имале смо огромну жељу. Само сам мудро ћутала када смо губили. Дубоко у себи сам знала да ћемо да добијемо, из простог разлога што је Норвешка јако опасна кад се врати у игру после заостатка и кад крене у налет, а ми смо слабе кад кренемо да губимо. Зато је и боље што је било минус три, четири, пет. Па и да је минус десет било, нема везе. Ово је још лепше него прошле године. Идемо храбро до краја.
Храброст је одлика ових девојака. Показале су и доказале то.
- Супер ствар што је Нишавићева ушла, знала сам да ће почети да погађа. Живковићева је унела исто доста живости, Вијићева је играла сјајно. Промашиле смо много седмераца, уплашила сам се мало кад је Цвија стала на линију, али је она посла све седмерце погодила.
Публика је била сјајна?
- Мало су навијачи били лењи, али увек је тако кад кренемо у Београду. Ипак, знамо како да привучемо публику. Осећај сада је као да смо освојили шампионат. Али, сад само мирно. Пре меча смо се плашиле да не изгоримо у жељи. Тако мора да буде и у борби за финале - сматра Сања Дамњановић.
Иду Живковићева и Лојпур. Певају...
- Ова ноћ, ова ноћ има чудну моћ - певају у глас!
- Дајем изјаву само ако и Марија даје. Нема везе што није играла, све смо као једна - поручује Јелена Живковић.
То нам је јасно...
- Ово је победа целе екипе. Веровале смо у победу и на минус пет. Не сећам се више шта смо се договарале.
Надовезује се Лојпур.
- Да стегнемо у одбрани! Да наставимо храбро и стрпљиво и знале смо да ће да дође наш тренутак - јасно ће Марија.
Ту је и Јелена...
- Имале смо исхитрене шутеве на старту али нема везе. У полуфиналу смооооо!
Пао је рекорд. Бодрило вас је 16.028 навијача.
- Кооооолико - не верује Лојпур. - Стварно толико?
„Ускаче“ Живковићева...
- Није то ништа, идемо до 20.000. Ма 26.000. Шта? Нема толико места у Арени? Има да буде! Продаваћемо и улазнице за стајање. По цени од сто динара - у шали ће Јелена.
