Сребреница је Србима у целини подметнута

ЗАВРШНА РЕЧ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА У ХАГУ - СУЂЕЊЕ ТРИБУНАЛУ,

ОНИМА КОЈИ ИЗА ЊЕГА СТОЈЕ И ОПТУЖНИЦИ (2)

• Када је реч о Србима, суди се највишим личностима политичке војне и полицијске хиерархије, а када је реч о овим осталима - углавном другорангираним и трећеразредним личностима... А да не говорим о разлици - када је реч о казнама
• Срби зачас добију доживотну робију, вишедеценијске казне, а око муслимана међусобно водите врло оштре расправе хоће ли неки муслимански генерал добити две и по или три године затвора, па у првом степени добије три, а жалбено веће смањи на две и по. То је природа овог суда
• Француски обавештајац Арно Анжан је свестрано помогао Николићу, како пише „Време“, да растури СРС, а све време је одржавао присне контакте и са Чедомирем Јовановићем и Бебом Поповићем и Хашимом Тачијем...
• Кад су видели да не могу тако лако да ме победе у судници, када су видели да популарност СРС у Србији нагло расте, онда су стране обавештање службе кренуле да изнутра разбијају странку. И ту је опет један истакнути француски обавештајац играо кључну улогу
• Било је ту и америчких и британских и немачких обавештајаца, па смо видели из депеша Викиликса шта они мисле интимно о Томиславу Николићу - авет прошлости, купио универзитетску диплому итд... а овамо, кад се сретну са њим тапшу га по рамену - „ти си добар, паметан, треба да се отарасиш Шешеља и да кренеш новим путем“
• На Александра Вучића можда још и рачунају за одређене послове, али Томислава Николића су отписали
• Анжан је 1994. био је шеф француске обавештајне агенције у Сарајеву и био је  умешан у организацију злочина у Сребреници. Главни извршиоци злочина - Доминик (Југослав) Петрушић и Милорад Пелемиш, командант Десетог диверзантског одреда - уопште се не процесуирају, а процесуирају се људи који су били делимично умешани или никакве везе нису са тим имали
• Наравно, не оправдавам никога ко је учествовао у том злочину са српске стране, али злочин је у целини Србима подметнут. Један од оних који су подметнули тај злочин Србима је Арно Анжан. Он је био и у преговорима у Рамбујеу па је био један од главних саветника Бернара Кушнера. Сећамо се тог злочинца још из оне шпијунске организације Лекари без граница
• Пошто је процес по тужилаштво кренуо траљаво и пошто су западне силе виделе да не могу да очекују неке повољне резултате, крећу атаци на моје здравље. Ја сам био релативно здрав човек, имао сам астму и крвни притисак сам држао успешно под контролом, не са неким тешким лековима…

        ФАКТИ доносе други део завршне речи Војислава Шешеља:

        Херман Геринг ни Рудолф Хес нису имали такве проблеме. Ни један Хитлеров поглавник није имао таквих проблема. Они су могли сами да се бране и да ангажују било ког адвоката под капом небеском. Нико није постављао услове да то буде адвокат са листе Трибунала, да зна енглески или француски језик...

        Овај триубунал је гори од Нирнбершког, јер иако Нирнбершки није био међународни суд у правом смислу речи него заједнички преки војни суд победничких сила, коме ни Југославнија није могла да приступи иако је спадала у победничке силе антихитлеровске коалиције, судио је пораженима. Да је то био прави међународни суд, он би судио обема странама. И хитлеровским главешинама - за геноцид над Јеврејима, изазивање агресивног рата, злочине против човечности, кршење ратног права итд; али би судили и Американцима и Енглезима за бомбардовање Дрездена, Келна и читавог низа других цивилних насеља по Немачкој где није било никакве војне потребе. Цивили су убијани из обести! Судио би сличан међународни суд и Американцима за бацање атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки.

        А сад, да исправи ту грешку Нирнбершког трибунала, Хашки трибунал процесуира 80 посто Срба, а 20-так посто свих осталих - Хрвата, муслимана, Албанаца, Македонаца. Он би сад да се покаже као непристрасан правосудни фактор, а одређује ко су главни кривци у овоме рату.

        Када је реч о Србима, суди се највишим личностима политичке војне и полицијске хиерархије, а када је реч о овим осталима - углавном другорангираним и трећеразредним личностима... А да не говорим о разлици - када је реч о казнама.

        Срби зачас добију доживотну робију, вишедеценијске казне, а око муслимана међусобно водите врло оштре расправе хоће ли неки муслимански генерал добити две и по или три године затвора, па у првом степени добије три, а жалбено веће смањи на две и по. То је природа овог суда!

        Након што сам изборио право да се сам браним, почела је битка да ми се испуне све остале процесне претпоставке. Јер тужилаштво ништа није радило на предмету. Оно је очекивало да ће глат све да заврши без моје одбране, а када је требало да ми достави сав материјал и оптужујући и ослобађајући на српком језику и на папиру, ништа није било урађено до почетка процеса. Односно, делимично је урађено.

        Процес је почео, а да тужилаштво није испунило све своје обавезе чак ни обавезе обелодањивања имена заштићених сведока, која су морала бити обелодањена месец дана пре почетка процеса, па сте, господо судије, донеле одлуку да се почетак процеса не рачуна од 7. новембра, од дана уводне речи тужилаштва, него од неког датума у децембру када се појавио први сведок. И свуда у званичним актима трибунала каже се да је мој процес почео 7. новембра, а за љубав врло мале процедуралне користи, ви сте донели одлуку да не почиње уводном речју тужилаштва, него појавом првог сведока, односно како су они назвали експерта Обершала.

        И видели смо у документу који је објавио Викиликс да западне обавештајне службе и те како воде рачуна о мом процесу. Па на састанку из децембра 2006. г. на коме су учествовали амерички подсекретар министарства одбране Ерик Еделман, врхунски обавештајац у пратњи БКП, изасланика одбране, заменика помоћника секретара у министарству одбране Данијела Канта,  и са политичким службеником, нашли су се првог децембра у Јелисејској палати са МГМ-ом, еквивалентним француским националним саветником националне безбедности. МГМ је био у пратњи Доминика Бочеа, саветника председника Ширака за Блиски Исток,  адмирала Едуара Галијада, и председника војног саветника и  саветника за стратешке послове Лоренса Вилијама.

        Ко је тај фамозни МГМ? То је Морис Гордо Монтањ, кључни човек француске службе безбедности, саветник ратног злочинца Жака Ширака... Монтањ, према записнику са тог састанка и извештају који отпремљен у Вашингтон, каже да треба да учине све што је у њиховој моћи да се спречи моја победа на српским изборима.

        То је 1. децембра 2006. Ја још штрајкујем глађу. Мој штрајк је трајао до 8. децембра и чак сам био убеђен да ће ме пустити да умрем. А онда се појавило саопштење Руског министарства иостраних послова и после тога су се одмах ствари промениле. Сви моји захтеви су експресно прихваћени. Чак нисам ни сам писао поднесак у вези са тим него је дошао управник затвора да ми његова служба на енглеском састави поднесак...

        Почиње процес и мој утисак је да се и судско веће и тужилаштво надало да ће са аспекта интереса главних испиратора процеса све тећи успешно. Међутим, први вештак оптужбе доживљава нокаут у судници, други вештак, Туненс, запослен у тужилаштву доживљава нокаут у суднции. Трећи експерт тужилаштва Ив Томић такође, неколико кључник сведока опутжбе врло неславно се проводе у судници...

        И шта се онда дешава. Долази до организованог одуговлачења процеса. Тужилаштво је до краја 2007. сигурно могло да изведе све сведоке. Међутим, синхронизованим напорима тужилаштва и судског већа то је у недоглед пролонгирано. Тужилаштво се чак сетило и да захтева изузеће судије Хархофа, јер је као члан неке невладине организације саслушавао извесног сведока оптужбе, па је, ето, сад као пристрасан. Само да се добије на времену.

        Онда је г. Мандис тражио да се направи пауза у суђењу како би тужилаштво са мном обавило разговоре. Сазнао сам шта су хтели. Нудили су да се нагодимо око десет година затвора и да убрзо будем пуштен после те нагодбе и да се тако процес прекрати. Овде сам у судници рекао да са тужилаштвом немам о чему да разговарам. И не морам да вас подсећам како је све то онда ишло килаво до 2008. године.

        Кад су видели да не могу тако лако да ме победе у судници, када су видели да популарност СРС у Србији нагло расте, онда су стране обавештање службе кренуле да изнутра разбијају странку. И ту је опет један истакнути француски обавештајац играо кључну улогу. Било је ту и америчких и британских и немачких обавештајаца, па смо видели из депеша Викиликса шта они мисле интимно о Томиславу Николићу - авет прошлости, купио универзитетску диплому и тд... а овамо, кад се сретну са њим тапшу га по рамену - „ти си добар, паметан, треба да се отарасиш Шешеља и да кренеш новим путем“. На Александра Вучића можда још и рачунају за одређене послове, али Томислава Николића су отписали.

        Тај франуски обавештајац зове се Арно Анжан, сад је члан Европског парламента на листи странке ратног злочинца Николе Саркозија (ратни злочинац због бомбардовања Либије). Анжан је један од главних заштитника највећег мафијашког боса на Балакану, Станка Суботића званог Цане Жабац. Он му пружа заштиту и рачуна да ће уз његову помоћ да постигне неке политичке ефекте у Београду.

        Садашњи режим, без обзира што је изразито прозападни, без обзира што често прихвата захтеве западних сила на уштрб интереса српског народа, није спреман баш до краја све да изда. Зато праве алтернативу - „нећете да прихватите независност Косова, хоће Томислав Николић и Александар Вучић“- нећете ово, оно - „они ће“...

        То је та игра која се игра и Анжан, иначе познат по прљавим пословима на Балкану, деловао је као шпијун на подручју БиХ, Хрватске, КиМ и Црне Горе, па се онда 2002. придружио француском Министарсву спољних послова, па су га послали да буде саветник Хавијера Солане, па је 2005. постао, као обавештајац, саветник француског министра спољних послова за југоисточну Европу, да би 2011. био изабран за посланика у Европском парламенту. Многе новине су о отоме писале...

        Тако је лист „Време“ писало да је Анжан омиљени пријатељ Мила Ђукановића, такође мафијашког боса који је на власти у Црној Гори преко 20 година. Италијански судови воде против њега низ истрага због шверца цигарета и не могу му ништа, јер га штити премијерска функција. Анжан је омогућио и Суботићу да се упркос потерници несметано креће Француском, организовао сусрет између Ђукановића и Саркозија. И Анжан је  свестрано помогао Николићу, како пише „Време“, да растури СРС, а све време је одржавао присне контакте и са Чедомирем Јовановићем и Бебом Поповићем и Хашимом Тачијем...

        Анжан је 1994. био је шеф француске обавештајне агенције у Сарајеву и био је умешан у организацију узлочина у Сребреници. Главни извршиоци злочина - Доминик (Југослав) Петрушић и Милорад Пелемиш, командант Десетог диверзантског одреда - уопште се не процесуирају, а процесуирају се људи који су били делимично умешани или никакве везе нису са тим имали. А велики злочин је припреман, како то видимо из књига муслиманких припадника ратне драме, превасходно у организацији Американаца, да дође до убијања сребреничких муслимана, бар пет хиљада, како је Клинтон рекао Изетбеговићу, и да то буде повод за бомбардовање Срба.

        Наравно, не оправдавам никога ко је учествовао у том злочину са српске стране, али злочин је у целини Србима подметнут. Један од оних који су подметнули тај злочин Србима је Арно Анжан. Он је био и у преговорима у Рамбујеу па је био један од главних саветника Бернара Кушнера. Сећамо се тог злочинца још из оне шпијунске организације Лекари без граница, у време КиМ, а био је и француски министар иностраних послова.

        Дакле, још један истакнути француски обавештајац који, по свим расположивим подацима, ради против мене и СРС. А као посланик у Европском парламенту оштро је напао Дика Мартија поводом извештаја о организованом криминалу на КиМ и пресађивању органа са заточених Срба, купцима широм света. О томе је истрагу започела Карла Дел Понте, а како се сама жали, била је онемогућена, па је Дик Марти поднео један упечатљив извештај и Анжан га је најоштрије напао. Тај Анжан је један од главних креатора покушаја пуча у СРС. Али без обзира што сам толике године овде у притвору, био сам способниији од њега и Монтања, па сам успео да њихова настојања сузбијем.