Шест пута ме ударио „трамвај“, покушали су да ме убију електрошоковима!

ЗАВРШНА РЕЧ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА У ХАГУ - СУЂЕЊЕ ТРИБУНАЛУ,

ОНИМА КОЈИ ИЗА ЊЕГА СТОЈЕ И ОПТУЖНИЦИ (3)

• Почиње прво напад на моју јетру. Чим сам то видео, подигао сам велику галаму, јер сам знао да у судару са мрачним силама само велика галама у јавности може да ме спаси. Ништа више. И пошто сам подигао галаму, одустало се од даљег напада на моју јетру, која се сама опоравила
• А онда су кренули на срце и већ три године атакују на њега. Оно још издржава, ко зна колико ће. Неће још дуго, али издржава . Издржаће ваљда довољно да завршим ову завршну реч
• У 4.15 осетио први електрошок. Устао сам и одмах својим апаратом измерио пулс, био је скоро нормалан - 75. Дефибрилатор је програмиран да изазива електрошокове тек када пулс пређе преко 200, дакле када долази до животне опасности, он треба тим електрошоковима да спречи напрасну смрт. Међутим, није било разлога за његово дејство. У 5.30 нови електрошок, јачи од предходног. И сваки следећи је био све јачи и јачи.
• Тада сам притиснуо дугме на аларму који су ми дали да стоји поред кревета, узглавља, а он није радио. Устао сам и притиснуо аларм поред врата, које има сваки робијаш. Ни он није радио. Сва срећа па сам заслугом г. Антонетија се изборио за двоструку ћелију, које су повезане, па сам у тој другој ћелији притиснуо аларм и - он је реаговао. Онај који ми је искључио прва два, није се сетио овог трећег
• И дошла је стража. У 15 минута између 5.30 и 5.45 имао сам 4 електрошока који су ме бацали по ћелији. Знате како изгледа тај електрошок? Као када прелазите улицу на непрописном месту па вас удари трамвај у пуној брзини и ви се само мало придигнете и удари вас други трамвај. И тако 6 пута...
• Да апарат производи сам електрошокове - сви су ми одговорили да никада нису чули за то. Ово је неко произвео споља и ово је био покушај убиства! Никако другачије не може да се објасни!

        ФАКТИ доносе трећи део завршне речи Војислава Шешеља:

        ПОШТО је процес по тужилаштво кренуо траљаво и пошто су западне силе виделе да не могу да очекују неке повољне резултате, крећу атаци на моје здравље.

        Ја сам био релативно здрав човек, имао сам астму и крвни притисак сам држао успешно под контролом, не са неким тешким лековима…

        Почиње прво напад на јетру. Чим сам то видео, подигао сам велику галаму, јер сам знао да у судару са мрачним силама само велика галама у јавности може да ме спаси. Ништа више. И пошто сам подигао галаму, одустало се од даљег напада на моју јетру, која се сама опоравила. А онда су кренули на срце и већ три године атакују на њега. Оно још издржава, ко зна колико ће. Неће још дуго, али издржава. Издржаће ваљда довољно да завршим ову завршну реч.

        Како се то постиже, то не знам. Али су крајње смешна и бљутава настојања неких лекара и судског већа да се то прикаже као ефекат моје наводне гојзности. Ја имам изванредне крвне судове, као младићу два пута су ми вршили коронарографију, никада нисам имао повишен шећер, холестерол, тригилицериде.

        Шта је разлог? Електрика! Како се производи та електрика која угрожава срце? Електронским путем!  Мени је то изгледало фантастично, иако сам одмах на то помислио, све до ноћи иземеђу четвртка 8. и петка 9. марта прошле недеље.

        Уградили су ми још у јануару тзв. Ајсиди, унутрашњи дефибрилатор и он је функционисао како треба, што се видело одмах. Међутим, између ноћи 8. и 9. марта, тај дефибрилатор је просто полудео.

        Ја сам се претходно осећао добро. Пробудио сам се у току ноћи, гледао сам неки филм, и у 4.15 осетио први електрошок. Устао сам и одмах својим апаратом измерио пулс, био је скоро нормалан - 75. Дефибрилатор је програмиран да изазива електрошокове тек када пулс пређе преко 200, дакле када долази до животне опасности, он треба тим електрошоковима да спречи напрасну смрт. Међутим није било разлога за његово дејство. У 5.30 нови електрошок, јачи од предходног. И сваки следећи је био све јачи и јачи.

        Тада сам притиснуо дугме на аларму који су ми дали да стоји поред кревета, узглавља, а он није радио. Устао сам и притиснуо аларм поред врата, које има сваки робијаш. Ни он није радио. Сва срећа па сам заслугом г. Антонетија се изборио за двоструку ћелију, које су повезане, па сам у тој другој ћелији притиснуо аларм и он је реаговао. Онај који ми је искључио прва два, није се сетио овог трећег.

        И дошла је стража. У 15 минута између 5.30 и 5.45 имао сам 4 електро шока који су ме бацали по ћелији. Знате како изгледа тај електрошок? Као када прелазите улицу на не прописном месту па вас удари трамвај у пуној брзини, и ви се само мало придигнете и удари вас други трамвај. И тако 6 пута...

        Последњи је био у 6.30. Стража је позвала лекара који је дошао за 40 минута, који је, када је видео о очему се ради, звао одмах хитну помоћ и одвезли су ме у Лајбер. Помислио сам: хоће ли ми неко веровати да сам те електрошокове имао из чиста мира. Тамо први кардиолог одмах то налази у меморији Ајсиди уређаја и броји тачно шест. Дошла је ујутру у 8 сати и виша медицинска сестра која прегледа извештаје свих носилаца Ајсидија и каже: „Одмах сам то видела и да вас нису довезли - ја бих одмах звала да вас довезу”. Али, сви се чуде како је могуће да је тај Ајсиди био неисправан. Морала је нова операција тог дана. Нису у почетку имали места, па су планирали за понедељак или уторак, али да се не би поновили електрошокови, некако су ме уденули…

        Да апарат производи сам електрошокове - сви су ми одговорили да никада нису чули за то. Ово је неко произвео споља и ово је био покушај убиства! Никако другачије не може да се објасни!

        Толико о политичкој позадини процеса и намерама главних креатора који су замислили да ме убију у време између завршне речи и саопштавања пресуде. Када ће то бити и на који начин, видећемо, овај покушај је био несупешан, али не одустају они тако лако. Поготово сада у време предизборне кампање кад сви показатељи стављају до знања да рејтинг СРС нагло расте и да ће имати врло добре резултате на изборима…