ШЕШЕЉ: Шест година ми здравље руше америчка, британска и француска служба

ФАКТИ: Све што је Шешељ рекао

Драматична саопштења и оптужбе лидера радикала у Хагу – Антонети признао да је `искрено згранут`

* Дошао сам потпуно шланг у вашу судницу, без вишка килограма, а с обзиром да су ми у болници недавно испумпали десет литара вишка течности, а да за две године ни један лекар није приметио да имам толики вишак течности, ви се и даље спрадјте са мојом гојазноћу и дијетом...

* Откуд моји проблеми са срцем? Могуће је да америчка, британска и француска обавештајна служба имају некакву технологију којом могу радио таласима, или на неки други начин, да утичу на срчане импулсе?  Теоријски то није немогуће

*... 6. јануара, у току шетње између 15 и 16 часова, позлило ми је  и тражио сам лифтом да се вратим у ћелију. Стража ме је довела лифтом. Док сам се пресвлачио, пао сам, изгубио свест, ударио главом о сто и остао сав крвав. После пола сата почео сам да долазим себи. Тада је наишао стражар, а не како каже управник „да је у 16 сати то била рутинска сестра приликом обиласка“...

* Стражар ме је први нашао, свог у крви, и позвао медицинску сестру. Она је покушала да ми мојим апаратом имери притисак, али апарат није реаговао јер је то било изван његових могућности да покаже резултате. И тад је позвала хитну помоћ

* Пошто су морали да ме износе у лежећем положају, нису могли да ме снесу низ степенице... па су морали да позову ватрогасце. То управник прећуткује и због тога лаже овде. Дошли су ватрогасци. На једном прозору на првом спрату су пресекли челичне решетке, пробили прозор и изнели ме кроз прозор са првог спрата у кола хитне помоћи

* Пејсмејкер стимулише срце да брже ради, а АЈ Си ДИ – што је мени уграђено – то је врста бране од напрасне смрти. Не може потпуно да је спречи, али може да допринесе да се избегне. Има искључиву функцију у случају да опет пулс достигне 200, да ми изазива шокове наживо без анестезије, а ти шокови су као да вас удари трамвај у пуној брзини...

Извештава: Марија М. Зарић

         МЕСЕЦ дана након блиског сусрета са смрћу, оптуженом др Војсилаву Шешљу у Хагу коначно је дата шанса да изнесе у јавност шта се заправо догодило 6. јануара ове године, у Схевенингену. 

         На последњој амдинистративној седници у предмету против лидера радикала (пред завршне речи одбране и оптужбе, заказане за 5. март ове године), након што је судија Жан Клод Антонети укратко резимирао ситуацију како би предочио јавности са којим информацијама барата судеће веће,  уследило је шокантно тридесетминутно излагање опутженог Шешеља.         

         Након критике већа да су према правилу 65 бис били дужни да одрже статусну конференције у року од 120 дана од предходне, а да већ касне месец и по дана, чиме су поново повредили озбиљан низ права оптуженог, лидер радикала, предочио је јавности детаље о свом здравственом стању.

         Тај део Шешељњвог излагања ФАКТИ преносе интегрално:

         - Знам г. Антонети да ви и ваше колеге највише волите да терате спрдњу са наводном дијетом која је мени потребна. И добро. Имате право на то. Не љутим се и можете то да радите до миле воље. Међутим, показало се да мени никаква дијета није потребна. Дошао сам потпуно шланг у вашу судницу, без вишка килограма, а с обзиром да су ми у болници недавно испумпали десет литара вишка течности, а да за две године ни један лекар није приметио да имам толики вишак течности, ви сад гледајте да ли је спрдња да сам ја гојазан...

         ... Што се тиче мог здравственог стања, већ најмање шест година мојим здравственим стањем управљају америчка, британска и француска обавештајна служба. До 2007. године сам имао извесних здравствених проблема, укључујући и последице штрајка глађу. Тада је један од завршних лекарских извештаја био да сам „једна од ретко здравих особа“, а ако се искључи поленска алергија и астма, био сам прилично здрав. Међутим  америчка, британска и француска обавештајна служба су интезивно радиле да моје здравствено стање наруше. И ја имам доказ за то .

         Доказ ми је понудио мој добри Викиликс... 6. децембра 2006.г. је одржан састанак, како јавља америчка амбасада у Паризу, представника америчких и француских највиших безбедностних структура. Ту су били подсекретар министарства одбаране САД, Ерик Еделман, у пратњи безбедносног официра амбасаде, и заменик помоћника секретара за одбрану у министарству одбране. Дакле, кључни безбедносни органи Америке. У Јелисејској палати су се 1. децембра, седам дана пре окончања мог штрајка глађу, састали са саветником француског председника за питања безбедности Борисом Борто Монтањом, с којим је био Доминик Бошче, саветник Жака Ширака за Блиски Исток, адмирал Едвард Бувијаде, и саветник за стратешке послове Воренс Милих.

         На састанку, како извештва амерички амбасадор, Борис Борто Мотањ је рекао да морају да учине све што могу да спрече лидера СРС и оптуженика за ратне злочине Војислава Шешеља да победи на изборима у Србији...

         Након овога имамо још један извештај америчког амбасадора у Хагу који јавља Вашингтону, Стејт Департменту, то је извештај од 27. јуна 2008. г. где објашњава вашу стратегију, и каже: „Антонетијева стратегија је била да придобије Шешеља за сарадњу кроз удовољавање већини његових захтева и ласкајући“... Још стоји да би то омогућило да суђење напредује јер постоји опасност да Шешељ престане да учествује у поступку, као за време штрајка глађу 2006. г...

         ...Ви знате да ја никада у вас ни у ваше колеге нисам имао поверење, али и да сам пристао на ту игру, јер сте сматрали да ако крене процес, да ће ме уништити сведоци оптужбе. А ја сам прижељкивао да растурим сведоке оптужбе у судници. Дакле, наши су интереси били подударни и зато је процес морао да крене. И никада нисам ометао процес, увек је то радило тужилаштво или веће... Кад сам растурио све сведоке, остало је још две године да чекам завршнице и питање да ли ће до завршнице уопште доћи.

         Први пут сам приметио да се нешто чудно дешава када је дошло до тровања моје јетре из чиста мира. Одједном су показатељи стања јетре били лоши. И дигао сам галаму... На известан начин сам се дистанцирао од претпостављеног извора тровања, али то не могу да докажем. Једном сам узорак хране сачувао, предао затворској здравственој служби, а после ми је др Талкер рекао да они нису били у стању да изврше ту анализу. Није их интересовало. Тај др Талкер је недавно најурен из Схевенингена, дошао је нови лекар који делује врло савесно, а какав ће бити касније - остаје да видимо.

Судија Антонети

         И само што су проблеми са јетром, без узимања било каквог лека, после осам месеци потпуно нестали, почињу проблеми са срцем. И они се ниподоштавају. Малтене: није му ништа. Када сам пао после једне шетње, Талкеров заменик... вам подноси извештај да ми је здравствено стање добро. И један проблем сустиже други. У Лајдену су опет вршили испитивање могућих узрока поремећаја рада срца и констатовали да нема никаквог унутрашњег, органског узрока - и да су ми крвни судови у одличном стању. Питао сам лекаре у Лајдању - да ли то значи да се споља утиче на моје здравствено стање -одговорили су да немају право да се баве спекулацијама и да могу да установе само оно у шта су сигурни - да нема унутрашњих разлога.

         А који су спољашњи? Да ли су то систематске стресне ситуације, које се вештачки производе, каквих је било на претек у последња два месеца, и од стране секретаријата и затворске управе? Или од стране судског већа које је одбило да одржи статусну конференцију? Или америчка, британска и француска обавештајна служба имају некакву технологију којом могу радио таласима, или на неки други начин, да утичу на срчане импулсе?

         Теоријски то није немогуће. Ја се у ту технологију не разумем, лаик сам, али знам да је теоријски могуће да су они то пустили. Да ли су, и ко ће то установити, видећемо једног дана на неком новом Викиликсу...

         Ви сте обасути лажним извештајима које филују секретаријат и Нерма Јелачић, портпарол у Трибуналу. Те Шешељево је стање стабилно, те није му ништа, малтене. Међутим, 6. јануара, умало нисам умро. И то кажу сви лекари у Лајдену, и особље хитне помоћи које је дошло по мене. Ви сте добили извештај управника притворске јединцие који је такође лажан...

         ... 6. јануара, у току шетње између 15 и 16 часова, позлило ми је  и тражио сам лифтом да се вратим у ћелију. Стража ме је довела лифтом. Док сам се пресвлачио, пао сам, изгубио свест, ударио главом о сто и остао сав крвав. После пола сата почео сам да долазим себи. Тада је наишао стражар, а не како каже управник „да је у 16 сати то била рутинска сестра приликом обиласка“...

         Стражар ме је први нашао, свог у крви, и позвао медицинску сестру. Она је покушала да ми мојим апаратом имери притисак, али апарат није реаговао јер је то било изван његових могућности да покаже резултате. И тад је звала хитну помоћ. Хитна помоћ је дошла врло брзо, а како каже управник, у 17.02, чим су ме прегледали, звали су још једна кола хитне помоћи. Управник даље каже су ме у 18.20 кола хитне помоћи одвезла из притворске јединице у болницу Лајден, јер је то хитна служба самтрала најпримеренијим. Поставља се питање: шта се десило у међувремену за цели сат и 14 минута?

         Пошто су морали да ме износе у лежећем положају, нису могли да ме снесу низ степенице... па су морали да позову ватрогасце. То управник прећуткује и због тога лаже овде. Дошли су ватрогасци. На једном прозору на првом спрату су пресекли челичне решетке, пробили прозор и изнели ме кроз прозор са првог спрата у кола хитне помоћи. Због тога се чекало тај сат... Стоје кола хитне помоћи са неколико полицијских кола и четири полицајца на моторциклу. Муњевитом брзином сам одведен у Лајден.

         Е, ту ми је вероватно спашен живот. За све то време сам у несвесном стању... И будим се тек у 21 сат, кад су они већ постигли то што је требало да постигну. Пулс ми је био 240. То нормалан човек не може никако да постигне било каквим тешким радом или спортом... 240 је изнад физичке могућности човека... А онда Нерма Јелачић изјављује: „Он је у стабилном стању, није му ништа“. Тада сам одлучио да више никоме не дозволим ни увид у моју здравствену документацију, ни судском већу, ни секретаријату, никоме. Доста је више тих игара, маске су одавно пале.

         Лечење у Лајдену ми је било нормално, не могу да се пожалим ни на један поступак и тамо су ми уградили Ај-Си-Ди, а јавност се непрекидно обавештава да је то пејсмејкер. То говори Нерма Јелачић и то је лаж.

         Пејсмејкер стимулише срце да брже ради, а АЈ Си ДИ је врста бране од напрасне смрти. Не може потпуно да је спречи, али може да допринесе да се избегне. Има искључиву функцију у случају да опет пулс достигне 200, да ми изазива шокове наживо без анестезије, а ти шокови су као да вас удари трамвај у пуној брзини...

         Међутим, проблем није решен. Срце и даље слаби и то не може лековима да се заустави. И даље имам аритмију и тахикардију. Аритмија ми се никада није ни заустављала и онда када сте говорили о наводном проблему гојазности, ја сам имао аритмију, а то сте игнорисали, као и налаз руског лекара о проблемима дисања приликом спавања...

         ... Овог пута сам позвао српске лекаре, они ће направити писани извештај али га неће предати ни вама ни министарству здравља у Београду, него ће га изнети у јавност на конферецнији за штампу и ставити на интернет сајт. Њихови налази су врло озбиљни већ на основу прегледа документације. Међутим, ја се на то не жалим. Знао сам какве ме опасности овде вребају, са каквом се аждајом суочавам, али ми је преостало још само да путем јавности раскринкам то што се дешава...

         ...Представник за штампу, Нерма Јелачић, након што ме је по уградњи Ај-Си-Дија два пут одвезла хитна помоћ, тврди да сам одвезен у болницу превентивно. Па превентивно се свако вози хитном помоћи у болнцу да не би умро... Сваки пут је било очигледно да је хитна помоћ била неопходна...

         И данас ми је дошла лекарка из Лајдена и донела апарат за проверу функционисања Ај-Си-Дија. Она је закључила да електрода која је пробијена у десну срчану комору исправно функционише, али да она која је пробијена у десну преткомору не функционише. И да ме не би поново отварали и мењали то, она је закључила да следеће недеље треба опет да идем у болницу на електрошокове, да покушају да исправе рад и те друге електроде.

         Ето, то је дакле да сазнате екслузивно што се тиче мог здравственог стања. Ја сам рекао да моје здравствено стање не може да буде тајна, али љубоморно чувам своје право да забраним обелодањивање документације, осим кад се то чини мојом вољом. А све се може проверити...“   

         Председник већа деловао је искрено згранут пред овим, како их је назвао „потпуно непознатим информацијама“, због чега је административна седница продужена за читав сат, који је Шешељ искористио за жустро критиковање чланова већа, секретаријата и тужилаштва, углавном везано за друга нерасправљена процесна питања.

         Судски дан је завршен подсећањем председавајућег да су 5. марта заказане завршне речи тужилаштва и одбране, а обе стране су упозорене да ће се, уколико обелодане имена заштићених сведока, завршне речи, без даље расправе, одржати иза затворених врата.