ШЕШЕЉ: Препуштам све историји која ће судити и мени и вама

ЗАВРШНА РЕЧ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА У ХАГУ - СУЂЕЊЕ ТРИБУНАЛУ,

ОНИМА КОЈИ ИЗА ЊЕГА СТОЈЕ И ОПТУЖНИЦИ (5)

• Имали смо много доказа да је муслиманска обавештајна агенција АИД припремала муслимане-сведоке како да сведоче у овом и другим процесима оптуженим Србима. Отуда толике разлике између првобитних изјава сведока жртава у неком злочину и малтретирању, шиканирању, убијању... и изјава које су после више година дате Трибуналу. У првобитним изјавама нема нигде Шешеља ни Шешељеваца... а онда се после 10 година на волшебан начин појављују у изјавама које сачињава само тужилаштво
• Завршне речи су вам препуне прелиминарних исказа лажних свеодка. Понашате се као да никада нису повукли те исказе, сами их демантовали, и у судници били потпуно раскринкани. Као да није било унакрсног испитивања
• Тужилац у међународном кривичном правосуђу не сме тако да се понаша . Он је по дефиницији службеник међународне правде, његов је циљ да се сазна и докаже истина, а не да се по сваку цену „о-рук“ систему докажу тезе оптужбе
• Маркусен више не помиње митинг у Малом Зворнику, али гле чуда - помиње га већина чланова судског већа која стоји иза те одлуке. Ви сте вашу одлуку написали као да је заиста митинг био 1992. и као да је то доказано, а није јер је митинг био 1990.
• Како могу разумне судије да донесу такав закључак? То је ван сваког разума, на страну то што су још неке тезе неразумне. Али, ово је најнеразумније. А када доносите такву одлуку по правилу 98 бис, наравно да се од вас не може очекивати ни разумна пресуда. Ја је и не очекујем. Мени је битно да још окончам посао овим завршним речима и да све препустим суду историје који ће судити и вама и мени
• Највећи хашки издајник и највољенији хашки сведок је свакако била Биљана Плавшић. Тужилаштво је то планирало да изведе и у мом процесу, али је одустало
• Тужилаштво има документ да је Плавшић позивала Жељка Ражњатовића Аркана, Мирка Јовића и мене да упутимо добровољце у Републику Српску. То је писмо сам и ја добио, али никада на њега нисам одговорио. Никада ми српски Радикали, нисмо упућивали добровољце по позиву Б. Плавшић

Пише: Марија М. Зарић

        ИМА сведока, то је четврта категорија, којима је обећавано много тога од стране тужилашва, а који су потпуно преварени, који никада нису могли да оду у неку страну земљу да се тамо сместе и поведу породицу. Један од њих се овде до уласка у судницу препирао са тужилаштвом хоће ли му нешто дати или не. И тужилаштво је после одустало од његовог сведочења, због огромне количине доказа да му је сведочење потпуно лажно. Да је потпуне небулозе испричао.

        Има још један сведок, муслиман из околине Зворника, од чијег је сведочења само тужилаштво одустало и рекло да се никада неће позивати на његове изјаве. То значи да је и тужилаштво видело колико је то компромитовано. То је оно што нам је тужилаштво овде приредило, а судско веће дозволило да се дешава.

        Имамо много лажних сведока муслимана и Хрвата. Овде сам вам предочио оригиналне хрватске документе које сам прибавио из извора тужилаштва, са ознаком тужилаштва, из којих се види да су хрватске службе безбедности припремале Хрвате-сведоке против Срба оптужених у Трибуналу. Припремали су и сведоке који ће се појавити и у овом процесу, Милошеивћу, Вуковарској тројци итд. И у процесу Мркшићу и осталима, вођена је расправа у судници, о овим сведоцима, на основу ових докумената.

        Имали смо много доказа да је муслиманска обавештајна агенција АИД припремала муслимане-сведоке како да сведоче у овом и другим процесима оптуженим Србима. Отуда толике разлике између првобитних изјава сведока жртава у неком злочину и малтретирању, шиканирању, убијању... и изјава које су после више година дате Трибуналу. У првобитним изјавама нема нигде Шешеља ни шешељеваца... а онда се после 10 година на волшебан начин појављују у изјавама које сачињава само тужилаштво.

        Довољно је да тужилаштво сведоку са непријатељске стране у овоме рату јасно и недвосмислено стави до знања шта је пожељан исказ, и сведок је одмах коперативан и везе причу.

        Имали сте сведока, Дабића, који је дао лажну изјаву тужилаштву, па се окренуо одбрани. Мислио је: добиће нешто од одбране што ће променити исказ и дати сасвим супротан ономе што је дао тужилаштву. Ништа није добио и онда се изгубио. Дошавши овде у судницу рекао је да га је неко претукао два, три дана раније, и да је он то схватио као притисак како ће сведочити, а испоставило се да је чистио снег и негде се оклизнуо, пао и остала му нека мала модрица од ударца. Па овде нам је предочено да је он из Хага обавио телефонске разговоре да је звао људе да га зову у Хаг, да му кажу да прети тај, овај, онај, не би ли накнадно нешто постигао да га тужилаштво прогласи угроженим па да се дочепа смештаја у некој западној земљи.И када сам га овде саслушавао, ништа није знао. Ништа није видео. „Тако су ми причали“ био је његов исказ.

        То су сведоци којима ви располажете, којима сте филовали оптужницу, доказни поступак, завршни поднесак и завршне речи. Завршне речи су вам препуне прелиминарних исказа лажних свеодка. Понашате се као да никада нису повукли те исказе, сами их демантовали, и у судници били потпуно раскринкани. Као да није било унакрсног испитивања.

        Тужилац у међународном кривичном правосуђу не сме тако да се понаша . Он је по дефиницији службеник међународне правде, његов је циљ да се сазна и докаже истина, а не да се по сваку цену „о-рук“ систему докажу тезе оптужбе. Није тужилаштво постигло успех ако му се прихвате тезе на уштрб истине, па се донесе пресуда на основу лажних теза. То није успех ни међународне правде, ни судског већа, ни тужилаштва...

        ... Тужиоци као теријери јуришају кад осете крв и не размишљају о томе шта раде. Где је ту тужилац, не само у овом, него и у другим процесима који има високоразвијено осећање части, поштења, који ће поступити са аспекта  интереса међународне правде да каже да му је циљ да се сазна истина...

        Смешан ми је највише г. Маркусен. Сетите се лажног сведока муслимана из околине Зворника који је тврдио да сам ја у марту 1992. држао митинг у малом Зворнику и да је тај митинг био антимуслимански и да сам дао неку изјаву да су муслимани пагани итд. И да ћемо их протерати до Анадолије и сл. Па да је после митинга у Дворани културе дошло до окршаја са муслиманима који су демонстрирали напољу. И шта се испоставило? Испоставило се да је митинг био две године раније, почетком августа 1990, да смо у листу Велика Србија у целости објавили све говоре са митинга и питања слушалаца. Испоставило се заиста и да нас је руља напала када смо изашли напоље - да су нас гађали камењем, да је много људи из странке повређено и да су наши момци из обезбеђења дохватили неке мотке и разјурили руљу.

        Судско веће је дало задатк г. Маркусену да испита на основу штампе и других извештаја, да ли се тај догађај десио 1992. Маркусен је овде поднео извештај да нису нашли никаквог трага. Има неки извештај војне службе безбедности, пошто је реч о пограничној зони, где сам се једног дана са колима појавио у Малом Зворнику на пропутовању за Љубовију и Бајину Башту, где су ме сачекали људи из нашег локалног општинског одбора, и да сам после краћег разговора са њима наставио пут. Нема митнга. А и нису могла да буду два митинга са истим сценариом...

        Сад се дешава још веће чудо. Маркусен је и даље инсистирао да је сведочење истинито, а ја сам га разбио на још неким детаљима. Одговарајући на мој захтев по правилу 98 бис, Маркусен више не помиње тај митинг, али гле чуда, помиње га већина чланова судског већа која стоји иза те одлуке. Ви сте вашу одлуку написали као да је заиста митинг био 1992. и као да је то доказано.

        Како могу разумне судије да донесу такав закључак? То је ван сваког разума, на страну то што су још неке тезе неразумне. Али, ово је најнеразумније. А када доносите такву одлику по правилу 98 бис, наравно да се од вас не може очекивати ни разумна пресуда. Ја је и не очекујем. Мени је битно да још окончам посао овим завршним речима и да све препустим суду историје који ће судити и вама и мени.

        Тужилаштво с тим лажним сведоцима ништа није постигло што би доказало моју евентуалну кривицу и одговорност. Тужилаштво је са тим лажним сведоцима само допринело да се додатно у провалију сурва било какав правни, политички и морални интегритет Хашког трибунала. А овај процес се разликује од многих других хашких процеса по томе што је управо ова страна манипулације лажним сведоцима максимално дошла до изражаја. Гледао сам у другим процесима како устају адвокати одбране, па очигледно лажном сведоку се представљају, па га хвале, па му се додворавају, уместо да га немилосрдно растргну у судници, да не зна како ће да изађе и на која врата. А ми смо имали овде лажних сведока оптужбе који нису знали шта их је снашло...

        Метод којим се служило тужилаштво је апсолутно забрањен метод и у континенталном и у англосаксонском праву. Метод којим сам је ја служио, апсолутно је дозвољен, чак сте ме и ограничавали... стално прекидали, упадали у реч, бранили лажног сведока, штитили, оправдавали, у погодним тренуцима давали паузу...

        Е сад долазимо до категорије лажних сведока који се зову инсајдери. Највећи хашки издајник и највољенији хашки сведок је свакако била Биљана Плавшић. Тужилаштво је то планирало да изведе и у мом процесу, али је одустало.

        Тужилаштво има документ, а што је помињало и у завршној речи, да је Б.Плавшић позивала Жељка Ражњатовића Аркана, Мирка Јовића и мене да упутимо добровољце у Републику Српску. То је писмо које сам и ја добио, али никада на њега нисам одговорио. Никада ми српски Радикали, нисмо упућивали добровољце по позиву Б.Плавшић.

        Никада о њој нисам имао добро мишљење. Неколико сам пута са њом сео, попричао, али сам са гнушањем одбацивао њене небулозне закључке, хипотезе, претпоставке, тврдње... Она је била спремна да говори да су муслимани генетски оштећени, а ја сам вечито жалио што нас је несрећна, трагична судбина поделила, и на основу верских разлика направила раздор између Срба-муслимана, Срба-православаца и Срба-католика.