Шешељ ослобођен: није било ни удруженог злочиначког подухвата ради стварања „велике Србије“
ИСТЕ ОПТУЖБЕ ФАКТИЧКИ ОСЛОБОЂЕНИ И СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ
И СВИ ОСТАЛИ КОЈИМА СЕ ЗА ТО СУДИЛО У ХАГУ
Др Војислав Шешељ
- Веће је, већином гласова, утврдило да није постојао удружени злочиначки подухват чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно Велике Србије, у којем је, по оптужници, са Шешељем учествовао и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић и други српски војни, политички и полицијски званичници
- Пресудом је утврђено да је стварање Велике Србије био Шешељев политички циљ, али да није подразумевао чињење злочина. Ни у Хрватској, ни у БиХ, ни у Војводини, по пресуди, није било распрострањеног и систематског напада на несрпске цивиле, већ сукоба између зараћених страна
- По пресуди, није доказано да је Шешељ „говором мржње“ починио злочине у Вуковару и Хртковцима, нити да их је подстицао и помагао на другим локацијама у Хрватској и БиХ
ХАШКИ трибунал ослободио је данас лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља оптужби за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.
Веће председавајућег судије Жана-Клода Антонетија (Jean-Claude Antonetti) утврдило је већином гласова, уз противљење судије Флавије Латанци (Flavia Latanzzi), да Шешељ (61) „није крив“ ни по једној тачки оптужнице.
Шешељ је ослобођен кривице за злочине против човечности - прогон несрба на политичкој, расној и верској основи; депортацију и присилно премештање.
По пресуди, вођа радикала није крив ни за кршење закона и обичаја рата убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.
Ти злочини, по оптужници, били су почињени у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, ширем подручју Сарајева и војвођанском селу Хртковци.
Веће је, већином гласова, утврдило да није постојао удружени злочиначки подухват чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно Велике Србије, у којем је, по оптужници, са Шешељем учествовао и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић и други српски војни, политички и полицијски званичници.
Пресудом је утврђено да је стварање Велике Србије био Шешељев политички циљ, али да није подразумевао чињење злочина. Ни у Хрватској, ни у БиХ, ни у Војводини, по пресуди, није било распрострањеног и систематског напада на несрпске цивиле, већ сукоба између зараћених страна.
Шешељ, по пресуди, није имао ни де јуре, ни де факто надређени положај над добровољцима СРС које је слао на ратишта у Хрватској и БиХ на којима су почињени злочини.
Иако је, већином гласова, утврдило да је Шешељ у неким својим говорима позивао на прогон несрба, као у војвођанском селу Хртковци у мају 1992., веће је закључило је да „Тужилаштво није доказало да је тај говор довео до одласка Хрвата и кампање прогона“.
По пресуди, није доказано да је Шешељ „говором мржње“ починио злочине у Вуковару и Хртковцима, нити да их је подстицао и помагао на другим локацијама у Хрватској и БиХ.
„Није постојало подстицање на ратне злочине, чак и ако се у обзир узму најжешћи говори“ Шешеља, рекао је судија Антонети, наглашавајући да тужиоци „нису доказали да је постојала узрочно последична веза између Шешељевих говора и злочина“.
После данашње пресуде, како је рекао судија Антонети, „Шешељ је слободан човек“.
Пресуда је, међутим, неправоснажна, а Тужилаштво има право да се жали.
Бета