НИКОЛИЋ: Случај Шешеља без преседана је у светској историји
ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ У ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УН
ГОВОРИО И О ЗАТОЧЕНОМ ЛИДЕРУ СВОЈЕ БИВШЕ СТРАНКЕ
У ЗВАНИЧНОМ називу Трибунала садржана je и реч prosecution - „прогон“, одн. (кривично) „гоњење“, што апсолутно одудара од европске правне традиције.
Наиме, суд не може бити инструмент прогона (то је тужилаштво), већ, напротив, независни орган који непристрасно, без икакве дискриминације, вага аргументе како тужилачке стране, тако и одбране окривљеног, као друге (равноправне) стране.
Хашки процеси су од самог почетка до сада показали да такве равноправности нема, јер је тужилачка страна, у свим поступцима и у сваком смислу, била фаворизована на штету (одбране) окривљеног.
Тужилац има различите предности над окривљеним. Нпр: искључиви приступ медијима у којима објашњава своје становиште и коментарише суђење из свог угла; тужилац има много бројнији тим и неупоредиво већа техничка и финансијска средства, а све то тако користи да окривљени објективно није у могућности да одговори на адекватан начин; па тако тужилаштво доставља окривљеном поднеске на страном језику без адекватног превода; а окривљеном се одузима могућност да се сам брани, већ му се намеће бранилац противно његовој вољи.
Ако тужилачка страна поднесе оптужницу и пратеће материјале који се мере стотинама хиљада, па и милионима страница, тако да је просечном човеку потребно неколико година само да прочита такве материјале, а суђење се ограничава кратким роковима, онда је сваком разумном човеку јасно да се ту ради о злоупотреби процесних права тужилачке стране, која има за последицу ометање права на одбрану окривљеног, одн. материјално ускраћивање права на одбрану.
Ако се, уз то, окривљени држи годинама у притвору (суштински у затвору) јер је једна привремена мера претворена у кривичну санкцију-казну - при чему је случај оптуженог Војислава Шешеља који проводи 11-есту годину у притвору, без преседана у светској историји, а да се не отпочиње са суђењем, јер тужилачка страна није била у стању да прибави доказе за своју унапред, дакле без доказа, сачињену оптужницу, онда ту није нужна висока наука да покаже и докаже да су у питању најгрубље повреде људских права окривљеног које чини како тужилаштво, тако и Трибунал.
С друге стране, трошкови одбране пред Трибуналом су изузетно високи и ни један окривљени није у стању да сам, сопственим средствима покрије те трошкове. Зато Трибунал плаћа браниоце и то са списка који сам саставља.
Другим речима, браниоци окривљених у хашким процесима су под финансијском контролом Трибунала, па се (објективно) поставља питање њихове независности и непристрасности. Ово тим пре што је било случајева да се неки браниоци накнадно бришу са тог списка.
