У ЦГ живи 17 година, а узели му личну карту и не дају ни привремени боравак!

Бриселу и Вашингтону мила Црна Гора се према српском свештенику Велибору Џомићу односи као најгора полицијска држава

• Утврдили су да нисам ожењен, иако јесам; да моја супруга – љекар специјалиста у подгоричком Дому здравља нема одобрен боравак, иако има; да немам породицу, иако имам; да ми дијете не похађа школу у Подгорици, иако од рођења живи и школује се у Црној Гори; да немам средства за издржавање, иако имам; да немам здравствено осигурање, иако имам; да немам обезбијеђен смјештај, иако имам
• У ”образложењу” рјешења, потпуно супротно од одлуке у диспозитиву, наведени су законски основи по којима ми се забрањује улазак у Црну Гору, иако у Црној Гори живим скоро двије деценије, због тога што то ”захтијевају разлози националне безбједности”

       ЗВАНИЧНА Подгорица перфидно проглашава за personu non grata протојереја Велибора Џомића, координатора Правног савјета Митрополије Црногорско-Приморске. Бесрамно га  протерује из Црне Горе служећи се смицалицама које су могуће само у бахатим деспотијама и полицијским државама. А све само зато што је Србин и свештеник Српске православне цркве.

       ФАКТИ у целини преносе саопштење Велибора Џомића поводом шиканирања којима је изложен у еуропској и еколошкој Црној Гори чији је родоначелник Мило Ђукановић:

«САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ПОВОДОМ ОДБИЈАЊА ПРИВРЕМЕНОГ БОРАВКА
Подгорица, 8. септембар 2011.

       Од марта ове године изложен сам, као и други свештеници Митрополије Црногорско-Приморске и Епархије Будимљанско-Никшићке, својеврсном шиканирању и планском прогону од стране појединих идеолошких острашћеника МУП-а Црне Горе и то на вјерској и националној основи.

       МУП Црне Горе ми је у марту ове године у фуриозном поступку поништио важећу личну карту уз игнорисање чињенице да у Црној Гори живим пуних 17 година. Након тога, поштујући законску процедуру, 12. јула сам поднио захтјев за одобрење привременог боравка на основу спајања породице. На тај корак сам се, с обзиром да испуњавам све услове које прописује Закон о странцима, одлучио како бих то питање ријешио на начин који прописује закон и сходно пракси демократских држава свијета.

___________________________________________________________________________

«Скоро три мјесеца сам узалудно чекао решење при чему сам шест пута, некада и по више сати, стајао у дугим редовима и добијао немуште одговоре.»

___________________________________________________________________________

       На жалост, подручна испостава МУП-а у Подгорици на челу са Љиљаном Дапчевић је већ од подношења захтјева приступила флагрантном кршењу законских одредаба у мом случају. За њих, судећи према документима које су издали, не важи рок од 20 дана који је прописан за доношење одлуке по закону. Скоро три мјесеца сам узалудно чекао решење при чему сам шест пута, некада и по више сати, стајао у дугим редовима и добијао немуште одговоре.

       Напокон, 7. октобра ми је уручено решење којим ми је одбијен захтјев за одобрење привременог боравка као ”неоснован”. А то значи да је Дапчевићка, као потписник решења, утврдила да нисам ожењен, иако јесам; да моја супруга – љекар специјалиста у подгоричком Дому здравља нема одобрен боравак, иако има; да немам породицу, иако имам; да ми дијете не похађа школу у Подгорици, иако од рођења живи и школује се у Црној Гори; да немам средства за издржавање, иако имам; да немам здравствено осигурање, иако имам; да немам обезбијеђен смјештај, иако имам. Све доказе који су прописани законом и који потврђују наведено сам уредно предао, па ми је, чак, урађено и биометријско снимање.

___________________________________________________________________________

«Мимо суда, судског поступка, изведених доказа и правоснажне пресуде, МУП Црне Горе ме је прогласио ”националним непријатељем” и као православног свештеника, који никада није ни осуђиван ни прекршајно кажњаван, сврстао ме међу терористе, нарко дилере и друге врсте опасних криминалаца.»

___________________________________________________________________________

       У ”образложењу” рјешења, потпуно супротно од одлуке у диспозитиву, наведени су законски основи по којима ми се забрањује улазак у Црну Гору, иако у Црној Гори живим скоро двије деценије, због тога што то ”захтијевају разлози националне безбједности”, како је у изјави медијима потврдила и прецизирала Дапчевићка, при чему ниједан разлог такве природе нити постоји нити је наведен. Укратко, мимо суда, судског поступка, изведених доказа и правоснажне пресуде, МУП Црне Горе ме је прогласио ”националним непријатељем” и као православног свештеника, који никада није ни осуђиван ни прекршајно кажњаван, сврстао ме међу терористе, нарко дилере и друге врсте опасних криминалаца.

       Умјесто закона, МУП је примијенио најгори информбировски метод са жељом да ме, мимо закона, што прије протјерају из Црне Горе као ”опасног по националну безбједност” како су, и јавно и приватно, изјављивали поједини високи државни функционери.

       Као човјек и као православни свештеник и овом приликом апелујем на службенике и руководиоце МУП-а Црне Горе да престану са кршењем људских права, безаконим урушавањем правног поретка и спровођењем насиља над људима само због тога што припадају Митрополији Црногорско-Приморској и Српској Православној Цркви. И даље ћу се, као и до сада, потрудити да правду нађем и своја права остварим у оквиру важећег правног система Црне Горе који, неоснованим жигосањем и прогоном људи, спроводе поједини чиновници МУП-а заборављајући да су дужни да поштују закон, а не да спроводе налоге појединих моћника.»

Протојереј мр Велибор Џомић,
координатор Правног савјета
Митрополије Црногорско-Приморске