Српски – и већински и службени!

Врши ли Брисел притисак на Подгорицу - и у чијем интересу - да се врати статус српском језику (2)?

Скупштина Црне Горе

• Српски језик је убедљиво већински, али владајућа каста око Мила Ђукановића и Ранка Кривокапића хоће на силу да покаже да је мањински - ваљда само они могу знати како је 30 веће од 40
• Српски језик мора у Црној Гори бити већински, мора бити службени
• Надам да ће опозиција издржати у настојању да Црној Гори нема пута у Европу без српског као службеног језика. То је најмање и најбезболније рјешење, мада не и научно коректно јер треба се запитати - шта је то црногорски језик
• Српски не може бити изучаван у посебним школама, посебним разредима, јер би то значило да је он мањински језик. А српски није нити ће икада, без обзира на покушаје црногоских властодржаца, бити мањински језик у Црној Гори

Лингвиста проф. Др Милош Ковачевић:

      ОНО што се дешава са српским језиком нема примера у свету. Он се, како би песник рекао, множи дељењем.

Али, заправо, се нигде не укида српски језик, него се мења његово име: у хрватски, у босански, па и у црногорски. И сви се позивају на непостојеће право да сваки народ има право да зове језик којим се користи својим именом. А такво право нити постоји, нити је постојало. Из непостојећег права тако само могу проистећи непостојећи језици.

Непостојећи према научним лингвистичким и етничко-историјским критеријумима. А у Црној Гори се догађају невероватне ствари.

Иако је на попису српски језик био убедљиво већински, владајућа каста, око Мила Ђукановића и Ранка Кривокапића, хоће на силу да покаже да је он мањински. Ваљда само они могу знати како је 30 веће од 40.

Опозиција није захтевала оно што би било нормално према Европској повељи о мањинским или регионалним језицима (која је усвојена у Стразбуру 1992.године) - да српски буде проглашен већинским службеним језиком, а црногорски мањинским - него да српски буде изједначен у службеном статусу са тзв. Црногорским. Али, ни то политичка олигархија у Црној Гори није прихватила.

Било би интересантно знати како су то покушали да објасне немачком министру спољних послова, али је јасно да нису успели да га увере да пописно мањински језик буде фактички већински, а српски као пописно већински да остане са статусом мањинског.

... ТО НИЈЕ ЛОШЕ ЗА СРПСКИ

Као човек коме није било могуће доказати како је 30 веће од 40, највероватније је и немачки министар рекао да се не изругују само науци него и здравом разуму. Будући да је то скопчано са путом Црне Горе према ЕУ, црногорски политички послушници су одмах покушали да некако изађу у сусрет Европи, а не критеријумима науке и здраве памети.

То за српски језик није лоше. Јер, српски језик мора у Црној Гори бити већински, мора бити службени. Јер, Срби ни њихов језик у Црној Гори нити су нити ће бити мањина, макар их таквим третирали актуелни црногорски властодршци.

За српски језик у Црној Гори једино научно решење би било да као већински језик буде једини службени. Али, пошто о томе одлучује и политика, а актуелна политичка већина у Црној Гори је апсолутно антисрпски настројена, реално је да он буде службени језик, па макар уза њ то био и тзв. црногорски језик. Јер, у Црној Гори не може довека бити на власти антисрпска коалиција, не могу се довека игнорисати не само критеријуми лингвистике као науке, него и чињеница да већина становништва у Црној Гори сматра српски за свој матерњи језик. Зато се надам да ће опозиција издржати у настојању да Црној Гори нема пута у Европу без српског као службеног језика. То је најмање и најбезболније рјешење, мада не и научно коректно (јер треба се запитати шта је то црногорски језик?).

НИКАКО МАЊИНСКИ ЈЕЗИК!

Ако српски уз тзв. црногорски буде законски службени језик, у школи ће ђаци слушати или српски или тзв. црногорски, а никако уз црногорски и српски. Јер, је то научно немогуће. То би једино било могуће ако неко хоће показати на делу како је црногорски заправо архаизмима и дијалектизмима искварени српски језик. Према томе, српски не може бити изучаван у посебним школама, посебним разредима, јер би то значило да је он мањински језик. А српски није нити ће икада бити, без обзира на покушаје црногоских властодржаца, мањински језик у Црној Гори.

Ово са српским језиком, уколико уследи његово законско враћање у статус службеног језика - показује да у Црној Гори полако, али сигурно истина долази на видело. Истина је да је Црна гора држава и српскога језика и српскога народа. А кад се питање језика, као једно од основних идентитетских питања, бар делимично на научан начин реши у Црној Гори, то неће моћи остати без одјека ни у другим државицама које су укинуле српски назив језика задржавајући српски као свој језик, као језик комуникације у својој заједници (илити држави, без обзира да ли је она сад једнонационална или вишенационална).

Отпуштени професори непријатељ бр. 2, митрополит Амфилохије је – број 1!

• Не верујем много у причу о европским притисцима. То су више жеље наше опозиције јер црногорска власт ништа не ради без договора са својим европским менторима
• Решење би било да се постепено - од првог разреда основне школе - деца деле по језику у посебна одељења
• Црногорски језик, иако није лингвистичка чињеница, постао је политичка чињеница и некаква реалност која се не може заобићи

• Макар на такав начин, мора се формално удовољити тим људима и тој идеологији док их националистичка температура на прође - ако их икада прође

Професор српског Веселин МАТОВИЋ, прва жртва црногорског језика:

СТАЊЕ које је произвела актуелна власт, што се тиче језичких питања, у пракси образовнг система је готово нерешиво. Власт је политичком трговином у Скупштини успела да један вештачки језички имплантант, звани црногорски језик, прогласи службеним језиком у Уставу ЦГ. На основу тога је Скупштина - на исти начин - донела и Закон о општем образовању којим је тај вештачки језик наметнула као језик на коме се изводи настава у свим школама. При чему је у потпуности из наставе искључила име српског језика.

Министарство просвете је донело и нове наставне програме за наставу на црногорском језику и према њима су направљени и одговарајући уџбеници. Што се тиче самог наставног предмета, он се зове црногорски језик и књижевност, а што се тиче српског језика, Министарство је планирало да у оквиру таквог наставног предмета део наставне материје посвети настави, како они кажу сродних језика, под чиме вероватно подразумевају српски.

У међувремену је обављен попис становништва који је - и према званичним, а вероватно добро подрезаним резултатима -показао да је српски језик и даље у знатној предности у односу на политичку творевину - црногорски језик.

ЧАК И АКО ОПОЗИЦИЈА УСПЕ...

Не верујем много у причу о европским притисцима. То су више жеље наше опозиције, јер црногорска власт ништа не ради што није у договору са њиховим европским менторима.

Пошто је до почетка школске године остало само 15 дана, тешко верујем да ће власт одустати од примене нових законских уредби о образовању. Чак и уколико опозиција и успе да се избори за некакве измене у том закону, у вези са доношењем новог изборног закона у Црној Гори.

У оваквим уставним оквирима, не постоји решење које би било могуће у пракси. Настава се може изводити или на једном или на другом језику. Или ће се установити два потпуно паралелна образовна система на свим нивоима и у свим срединама.

Не постоје у Црној Гори носиоци српског језика сконцентрисани на једној територији. Немогуће је установити било које друго решење осим два паралелна система, а то је, такође, немогуће. Јер, морао би наново да се изврши попис ученика који би било веома тешко извести.

То би било подложно страшној манипулацији од стране власти и школских органа. И до сада су вршени притисци, директни и индиректни, пре свега психолошки, на децу и њихове родитеље да се изјашњавају за црногорски језик.

СРПСКИ СА ВИКЕНД-КУРСЕВА

Власт јако добро зна како се може манипулисати децом, а она не желе да се издвајају. Ако наставник, или директор школе, каже на часу да се настава изводи на црногорском језику, то аутоматски има снажан утицај на децу, јер је школа у том узрасту још веома утицајна у дечјем животу.

Условно, решење би било да се тренутно обустави примена новог Закона о образовању, да се измени Закон о општем образовању и да се онда постепено од првог разреда основне школе деца деле по језику у посебна одељења. Црногорски језик иако није лингвистичка чињеница, постао је политичка чињеница и некаква реалност која се не може заобићи. Макар се мора, на такав начин, и формално удовољити тим људима и тој идеологији док их та националистичка температура на прође. Ако их икада прође.

Верујем да ће се српски како-тако вратити у учионице, а ми отпуштени професори нећемо се вратити јер смо државни непријатељ број два. Митрополит Амфилохије је број један. Српски ће предавати они који су се дошколовали на викенд курсевима за професоре црногорског језика.