Зашто Вучић говори да смо као народ „негативни”?

ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА КРИТИЧНОСТИ ВИЦЕПРЕМИЈЕРА ПРЕМА СВОМ НАРОДУ И КУДА ТО ВОДИ?

         ОВИ који нас воде – немају амбицију да нас само воде. Тамо где нису обећавали пре избора. И супротно од онога у шта су нас уверавали.

         Ови би још и да нас мењају. Да владају промењеним Србима.

         Шта кажете за Вучићеву тврдњу да смо као народ „негативни”?

         Шта кажете за Вучићеву тврдњу и да смо склони да мало радимо и да су највећи критичари његове и Дачићеве власти они који најмање раде?

         Шта кажете за Вучићеву увереност да је Србима потребна промена свести?

         Шта се иза свега тога крије?

         Куда све то води?

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Зоран ЧВОРОВИЋ, правни историчар

 

         Бондстил је и мера  свега што

         чини политику Вучића и осталих

 

 

 

 

• Алексанадр Вучић није кључна фигура владајуће Србијине гарнитуре зато што је најмоћнији човек СНС-а, јер - шта у једној колонији значе политичке странке, као посредници између бирача и власти, кад власт у колонији Србији не потиче од народа, већ је њен извор и утока НАТО база Бондстил
• Српски етос је изабран за прву и једину мету, а Вучић за духовног џелата, јер историјско искуство западним планерима показује да за обезбеђење позадине новог похода на Исток, није довољно физички окупирати српске територије
• Да би нова „Барбароса” на Русију била успешна, православне Србе - руску браћу - треба претворити у пацификоване Европејце

         Александар Вучић није кључна фигура владајуће Србијине гарнитуре зато што предводи борбу против корупције, јер ко је још видео да правна држава функционише у земљама са колонијалним цезаристичким режимима?

         Александар Вучић није кључна фигура владајуће гарнитуре Србије зато што је министар одбране, јер какав значај може да има војска у колонијалном режиму какав данас влада Србијом?

         Алексанадр Вучић није кључна фигура владајуће Србијине гарнитуре зато што је најмоћнији човек СНС-а, јер - шта у једној колонији значе политичке странке, као посредници између бирача и власти, кад власт у колонији Србији не потиче од народа, већ је њен извор и утока НАТО база Бондстил.

         Бондстил је садашња Србијина мера легитимитета, уставности и законитости, медијских слобода, борбе против корупције и свега што чини политику Вучића и других.

         Александар Вучић је најмоћнији човек садашњег колонијалног Србијиног режима, јер је пред жрецима глобалне псеудоимперије на умору положио заклетву да ће променити духовни код српског народа.

         Мером сопственог моралног и идејног посрнућа, гарантовао је за обим и дубину српског колективног духовног посрнућа и погибељи. Јер, насилна европејска модернизација православног Српства, није ништа друго до пут сигурне националне погибељи.

         По томе. Вучић само наставља трагом напредњака из друге половине XIX века, краља Милана, југоунијата - Даничића, Цвијића, самосталаца и титоиста. Отуда су његови претходници, како србијански напредњаци Мијатовић, Чумић, Новаковић, тако и титоисти Латинка Перовић и Радомир Константиновић.

         Веза између Вучићеве политичке снаге и од западних центара моћи додељене му надлежности кључног креатора новог типа „Србина”, анти-Лазар-Србина, открива суштину геноцидне агресије западне псеудоимперије против српског народа деведесетих година прошлог века.

         Разлог за обрачун белосветске елита са Србима, од Книна до Митровице, нису природна богатства, геополитички положај; разлог је српски светосавски православни етос, тапија нашег живота и жилавости, а огледало смрти западне цивилизације.

         Српски етос је изабран за прву и једину мету, а Вучић за духовног џелата, јер историјско искуство западним планерима показује да за обезбеђење позадине новог похода на Исток, није довољно физички окупирати српске територије.

         Да би нова „Барбароса” на Русију била успешна православне Србе - руску браћу, треба претворити у пацификоване Европејце. А први Европејци међу Србима били су они који су се крај Неретве, Цетине и Крке поунијатили, а који су са другим Европејцима оставили крваве трагове крај Стаљинграда 1942. године.

         Тим римским древно-утабаним путем Вучић треба да поведе Србе, ту је извор његове моћи и снаге.

         Али, не треба се уплашити, јер је вера гладног Пилипенде била је јача од сваког српског европејца-унијате.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

 

         Било је доста таквих самозваних месија

         који су хтели да мењају народе

 

 

 

 

• Вучић и Дачић (који такође хоће да мења народ) претворили су се у парадне психоаналитичаре у кич издању па деле лекције како је народ лењ, неспособан, глуп, затуцан, паланачки расположен
• То говори да ти људи немају никакав концепт који би понудили српском друштву и да је ово покушај да се српски народ, са једне стране, застраши, а са друге - да се њих двојица додворе онима за које мисле да су стварни управљачи нашим судбинама – различитим канцеларијама по Бриселу и Вашингтону

         ДА ТАЈ човек мало боље познаје историју 19. и 20. века, знао би да је било доста таквих самозваних месија - које су хтеле да мењају народ и праве новог човека.

         Најчешће су се јављали у време различитих окупационих поредака који су овде успостављани у последњих 200 година. Пада ми на памет Бењамин Калај који је, крајем 19. и почетком 20. века, хтео да промени све народе који су на овом простору били под његовом влашћу – нарочито Србе!

         У најновијем издању имамо Вучића и Дачића (који такође хоће да мења народ) који су се претворили у парадне психоаналитичаре у кич издању па деле лекције како је народ лењ, неспособан, глуп, затуцан, паланачки расположен итд. То говори да ови људи немају никакав концепт који би понудили српском друштву и да је ово покушај да се српски народ, са једне стране, застраши, а са друге - да се они који то раде додворе онима за које мисле да су стварни управљачи нашим судбинама – различитим канцеларијама по Бриселу и Вашингтону, којекуда по белом свету.

         Мислим да је то пропала ствар – што ће се брзо видети.

         Дојче веле је данас објавио да ће Србија морати да причека на ЕУ сасвим извесно до 2020, а највероватније бар до 2025. године.

         Према томе, цела тарапана промене једног „злог и непримереног” народа заснована је на идеји ове двојице да продуже останак на власти - у земљи која је у фази истинског унутрашњег колапса.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Зоран СТОЈИЉКОВИЋ, професор Факултета

         политичких наука у Београду

 

         Незадовољство политичком традицијом 

         показивали су и Милошевић и Ђинђић

 

 

 

• Нико нема право да очекује да му се тако брзо поверује јер су грађани Србије више пута – када год су показивали ентузијазам и енергију - врло брзо били разуверени
• Пред грађанима Србије потребно је много више доказивања да би они изашли из политике летаргије, јер као народ, у традицији, имамо неспремност за перманентно рововско ангажовање. То је двосмерно, као танго

         ПРВО, ми немамо утврђен образац за верификовање успеха и неуспеха у политици и за политичку одговорност. Исто тако бисмо и ми могли да много ламентирамо поводом политичке власти у Срба и у Србији и о томе колико су научени да сносе консеквенце свог неодговорног политичког понашања.

         У културном и политичком наслеђу Србије има и лакомислености и лаковерности и лаког падања у одушевљење, и критичких фаза...

         Не бих баш тако лако говорио само о једноме ...

         Разумем Вучићеве мотиве, али он просто мора да разуме да грађани у последњих две–три деценије имају толико примера изневерених очекивања и неодговорног политичког понашања да је ова врста незадовољства грађана – нешто што треба разумети у већој мери.

         Незадовољство лошом политичком традицијом су показивали и Милошевић и Ђинђић.

         Решење је да се дијалогом дође до социјалног и политичког договора и да онда свако испуњава свој део обавезе и да сноси одговорност за оно што је обећао. Код нас грађани нису навикнути на то.

         Промена свести о којој Вучић говори је нешто што је и Ђинђић рекао. То је вапај за нешто више политичке подршке и поверења, али то поверење се гради на дуже стазе.

         Нико нема право да очекује да му се тако брзо поверује јер су грађани Србије више пута – када год су показивали ентузијазам и енергију - врло брзо били разуверени.

         Грађанима Србије морате много више да се доказујете да би они изашли из политике летаргије, јер као народ, у традицији, имамо неспремност за перманентно рововско ангажовање.

         У праву је Вучић што то критикује, али зато мора да постоји много одговорнија политичка власт која сноси консеквенце за своје понашање, успехе и неуспехе.

         То је двосмерно, као танго.

         Пакт са грађанима мора да се поштује.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Дејан МИРОВИЋ, потпредседник Српске радикалне странке

 

         Вучић све више подсећа

         на Сен Жиста и Троцког

 

 

 

 

• Није освојио поверење грађана да би се овако понашао. Сада је гори од Чеде Јовановића, а то само говори да нема уверења већ лични интерес да направи другосрбијанску Србију

         ВУЧИЋ из дана у дан све више подсећа на Сен Жиста, вођу француске револуције, који је насилно покушавао да измени и ток историје и народ. Или на Троцког...

         То је у историји већ виђено, а Вучићево држање показује степен хаоса у Србији јер је таква особа без избора и икаквог легитимитета дошла на чело државе.

         Никада није освојио поверење грађана да би се овако понашао.

         Шта он хоће?

         Људи који су били заговорници екстремних изјава, као он док је био у СРС, после као сваки конвертит буду склони да пређу на другу екстремну страну. Он таквом екстремном променом хоће да се опере.

         Зато је сада гори од Чеде Јовановића. То говори да нема уверења већ само лични интерес да направи другосрбијанску Србију.

         То је за Србију јако лоше, а у историји је већ виђено!

 

         Диана Милошевић