Вучић чини све што може да успостави диктатуру, али...
ПОТПУНА КОНТРОЛА МЕДИЈА И СВЕУКУПНОГ ЈАВНОГ ПРОСТОРА У СРБИЈИ УГАОНИ ЈЕ КАМЕН ЊЕГОВЕ ВЛАСТИ
- Неуспешан је у свему осим у обмањивању дела народа, па је неуспешан и у успостваљању диктатуре. Поред његове личне неспособности, одлучујући разлог због кога у Србији није успостављена диктатура лежи у чињеници што СНС и Вучић немају идеологију. Уопште немају идеологију осим „вежи коња где ти газда каже”, а на томе се диктатура не може успоставити
- Они који следе Вучића чине то само и искључиво зато да би они лично остварили неку корист за себе. Изван личне користи не интересују их ни Вучић ни СНС
- У сржи Вучићеве власти је да одлаже бољи живот новим и новим обећањима. Да би та обмана звучала уверљивије, нужно је непрекидно стварати привид „новог почетка”. Па је „почетак” - после мање од годину дана - реконструкција владе, па је то - мање од четири месеца од реконструкције - прича о новим изборима
- Тако се на обично питање – „па кад ће више то боље”– даје бесмислени одговор: ево само да узмемо сву власт
- У Ер Србија су већ покрадени милиони евра у корист страног партнера. Право питање гласи: када и Ер Србија банкротира - коме ће припасти права летења која је имао ЈАТ?
Пише: Бранко ПАВЛОВИЋ
ДА ЛИ имамо успостављену диктатуру? Немамо. Али, да ли Вучић жели да успостави диктатуру? Несумњиво чини све што може да би успоставио диктатуру.
Вучић је просто неуспешан у свему осим у обмањивању дела народа, па је неуспешан и у успостваљању диктатуре. Поред његове личне неспособности, одлучујући разлог због кога у Србији није успостављена диктатура лежи у чињеници што СНС и Вучић немају идеологију. Уопште немају идеологију осим „вежи коња где ти газда каже”, а на томе се диктатура не може успоставити.
Уколико би се говорила истина – ово је интерес САД, а ово интерес Немачке, и то се има спровесати одмах и са осмехом – било би неопходно војно присуство страних сила у Србији, а то није могуће. Прво због тога што Запад нема више могућности за такву војну окупацију и, друго, војно присуство страних сила би развило отпор који би одувао западни политички утицај из Србије на више деценија.
Због одсуства идеологије не може да се успостави државни апарат који је спреман да примени мере потребне за увођење диктатуре.
Они који следе Вучића чине то само и искључиво зато да би они лично остварили неку корист за себе. Изван личне користи не интересују их ни Вучић ни СНС. Никаква „целина”, па ни диктатура – која баш од нижих ешалона захтева озбиљну спремност на жртвовање. Управо је спремност на жртву потпуно неприхватљив појам за Вучићеве следбенике. То је објашњење због чега Вучић непрекидно патетично и испод сваког бољег појма укуса говори у „личној жртви коју стоички подноси”.
Поред тога, диктатура није могућа уколико не обезбеђује економски напредак. Могуће је насиље, али диктаторски систем мора обезбедити економски просперитет земље.
Како се и у ових 18 месеци примењује исти економски концепт који је и довео Србију до овако лошег стања, то је економски бољитак сасвим искључен.
Овде бих волео да приметите – није реч о томе да ли је већ сада боље, у ком случају би могло да се расправља да ли је 18 месеци довољно за резултате, него о томе да се ни у најмањој мери није приступило некој другој економској политици земље. Управо супротно, потпуно се и у свему даље примењује исти концепт у пуном континуитету од 2001, ево до 2014. године.
За заокрет на пољу концепта довољно је и сто дана, а, када за 18 месеци нема ничег новог, онда се сва одговорност за економски суноврат земље има тражити од Вучића.
Па добро, кад нема идеологију, државни апарат, потребну економску политку, кад је једном речју диктатура немогућа, због чега Вучић ипак ради на завођењу диктатуре?
Зато што је Вучић једна структурно сложена обмана. И ако се у било ком делу покаже истина, а то значи да је све супротно од онога што Вучић тврди, онда та искра истине може да се рапламса у ватру након које уопште неће бити Вучића.
Свеобухватна обмана вапи за диктатуром. Али, она производи само насиље које умножава отпор и слаби током времена своје позиције власти, засноване на обмани.
Хапшење Мишковића
Пошто су празници и читаоци имају више времена, дозволићу себи да нешто продужим текст и са неколико примера илуструјем изнете тврдње да је све супротно од онога што се тврди (претходни део може се сматрати и целином којој није потребан наставак).
Тврди се да се тзв. бриселским споразумом за Косово и Метохију нарочито штити интерес Србије. Кад погледамо на који начин се то ради, онда видимо да се потпуно укидају судови, тужилаштва и полиција на северу КиМ. Наравно да је немогуће штитити интерес Србије укидањем државних органа. Метод којим се то постиже је, наравно, насиље како би се људи утерали у институције тзв. Републике Косово, односно под Тачијеву власт.
Кад је о економији реч, онда се тврди да ће огромних инвестиција бити. Оно што је чињеница јесте да инвестиција - нема. Али, оно што је најважније, на директним страним инвестицијама није могуће утемељити развој земље. Ево у Крагујевцу је највише инвестирано, па ипак град Крагујевац нема пара за прославу Нове године.
У Ер Србија су већ покрадени милиони евра у корист страног партнера. То се покрива причом „о највећем регионалном авиопревознику”, а у региону и нема авиопревозника који нису банкротирали.
Право питање гласи: када и Ер Србија банкротира, коме припадају права летења која је имао ЈАТ? А пре тога, пошто је у 2012. години ЈАТ исказао дуг од нешто мање од 180 милиона евра, а уговором са Етихадом се Србија обавезала да преузме 280 милиона евра дуга, како је настао тај нови дуг од 100 милиона евра за време садашње владе?
Примера има безброј, али је важно приметити да је у сржи Вучићеве власти да одлаже бољи живот новим и новим обећањима. Да би та обмана звучала уверљивије, нужно је непрекидно стварати привид „новог почетка”. Па је то после мање од годину дана реконструкција владе, па је то мање од четири месеца од реконструкције прича о новим изборима. Тако се на обично питање – „па кад ће више то боље”– даје бесмислени одговор: ево само да узмемо сву власт.
Тврди се да се управо за мандата ове владе нарочито води рачуна о српској култури. Чињенице, међутим, говоре да је отказана свечана академија у част два века од рођења Његоша зато што влада није дала ни динар за ту најважнију манифестацију у 2013. години.
Да ли је могуће старати се о српској култури, а не славити Његоша? Наравно да није. Кад би се о томе у медијима говорило на сва звона, онда би и они који подржавају Вучића схватили да нешто озбиљно није у реду и да онај коме је Његош небитан сигурно не води рачуна о српском интересу ни у другим областима.
Ево последњих примера кад је реч о криминалу и корупцији: заплена 20 килограма свих дрога укупно у Београду проглашава се невиђеним успехом. Па пошто је и лаику јасно да је то мало, онда се заплена изражава у грамима 19.786 (последње три цифре су небитне). Па се све то спаја са тзв. 24 приватизације, у којима је ствар такође сасвим далеко од громогласних најава од пре годину дана. Нажалост, у Београду у сваком тренутку има дроге у хиљадама килограма.
Пошто нема доказа ни кривичног дела у случају Мишковић, онда се врши притисак на поступајућег судију. Сами донесите закључак према ономе што поуздано знамо из медија: судија који води поступак тврди да је председник суда извршио притисак на њега како да суди (што је забрањено) и о томе је писмено обавестио надлежни државни орган, наводећи да га је председник суда у суботу у вечерњим часовима, дан након доношења одлуке да се Мишковићу једнократно дозволи излазак из земље, звао да хитно дође у Палату правде.
Други судија – председник Вишег суда у Београду – тврди да притисака није било. Један не говори истину. Шта ви мислите да ли је преседник суда звао у нерадни дан увече, хитно, поступајућег судију у Мишковићевом премету зато да би га питао да ли сутра иде на пијацу или су наводи о притиску и претњама тачни? Одговор није тежак.
Још је лакше тврдити да је притисака, и то врло озбиљних и забрињавајућих, било зато што познајем обојицу судија.
Председник суда је Вучићев друг са факултета и само зато је и изабран за председника упркос томе што се професионално као судија бавио препродајом аутомобила, што је, наравно, недопустиво. Поступајући судија је несумњиво један од наших најбољих кривичара. О кривичарима иначе имам лоше мишљење, али он је сасвим сигурно солидан.
Ствар је у следећем: ако се покаже да је хапшење Мишковића обмана да би се заборавило на одрицање од Косова и Метохије, онда цео Вучићев рејтинг пада. И зато је свако насиље допуштено, па и према судији.
Само на основу изнетих цртица јасно је да је потпуна контрола медија и свеукупног јавног простора у Србији угаони камен Вучићеве власти. А то се постиже даљим насиљем унутар медија и претњама свима који другачије мисле и о томе отворено говоре. И тиме се круг затвара.
Кад се крчаг разбије, видеће се да у њему и није било воде.
