Војводину доведоше до увоза хране, то је успех раван увозу песка у Сахару

ПРВИ НА ЛИСТИ ДСС ЗА ПОКРАЈИНСКЕ ИЗБОРЕ СИНИША КОВАЧЕВИЋ

• Да би човек био срећан, потребно је да живот проводи са особом коју воли, да ради посао који воли, да је здрав и да је слободан. А ми нисмо били слободни! Сада је опет избор пред нама. Да ли ћемо наставити да трпимо притиске и уцене или ћемо бити слободни - нагласио је Ковачевић

        ПРВИ на листи Демократске странке Србије за покрајинске изборе у Војводини, Синиша Ковачевић, рекао је у Панчеву да ће на изборима 6. маја бити одлучено да ли ће Србија радити на своју штету или корист.

        Одговарајући на ту дилему Ковачевић је, у разговору са младима и члановима Омладине Демократске странке Србије, рекао како су представници његове генерације „волели Европу јер су у њој су живели Џегер и Пол Макартни, Јонеско и Бекет, Фелини и Шаброл, тамо су становали Черчил и Де Гол, Џорџ Бест и Сид Вишиз, тамо је било светла, тамо је био џинс и слобода… А неки који се данас заклињу у Европу, као што су се заклињали и у Броза, Европе су се гнушали!“

        „Драги пријатељи, да би човек био срећан, потребно је да живот проводи са особом коју воли, да ради посао који воли, да је здрав и да је слободан. А ми нисмо били слободни! Сада је опет избор пред нама. Да ли ћемо наставити да трпимо притиске и уцене или ћемо бити слободни. Да ли ће Србија наставити путем мантре „ЕУ нема алтернативу“ или ће се окренути свом развоју и слободи“ - рекао је Ковачевић.

        На питање учесника разговора како види стање у северној српској покрајини, Синиша Ковачевић је рекао: “Оном ко је у Војводини отворио сиротињске кухиње, ко је за десет година значајно умањио број становника, пречетворио сеоско становништво и десетковао број ђака првака, ко је уништио онакву прехрамбену индустрију, оне кланице и пољопривредно-индустријске комбинате, ко је вредност једног сеоског домаћинства укључујући уштиркану постељину и икону на зиду, спустио на пет хиљада евра, ко је војвођанске градове претворио у џунглу на асфалту у којима се гине као на солунском фронту, јутро земље спустио на цену једне тепсије рибе, ко у Војводину увози храну, томе треба дати Нобелову награду за економију. То је успех раван увозу песка у Сахару… Али му свакако треба ускратити право да даље води ово парче раја на земљи.“

        Зато је потребно, додао је он, подржати људе са карактером, јер су за разлику од оних који данас владају, управо такви људи потекли из Војводине и дали много читавом српству.